Rezultat suđenja za ratne zločine u odsustvu je da oni koji su proglašeni krivima ostaju na slobodi, jer uprkos tome što su tužilaštva Srbije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske još 2013. godine potpisala protokole o saradnji u predmetima koji se tiču ratnih zločina, zbog nedostatka političke volje efekata gotovo da nema. Svako vodi svoju politiku
Dragan Babić, jedan od najvećih novinara u Srbiji i Jugoslaviji, preminuo je na današnji dan, 23. jula 2013. godine. Babić je bio autor nekih od najboljih televizijskih emisija i serija, poput "Dvogleda", koji je bio namenjen deci. U njegova nezaboravna ostvarenja spadaju i "Kino-oko", "To sam ja", "Umijeće življenja", "Kraj epohe", "U senci", "Nacionalna geografija"... O kultnoj emisiji "Umijeće življenja", koju je pred sam početak rata radio u Sarajevu sa Mirjanom Bobić-Mojsilović i Aleksandrom Tijanićem, Dragan Babić pričao je za „Vreme“ 2009. godine u tekstu „Televizija i ljudi na vulkanu“
REM je taman toliko samostalan i nezavisan koliko su to zakonodavna, izvršna i pravosudna vlast. Ako Narodna skupština svoj rad podređuje potrebama vlade, ako vlada osluškuje koje su želje predsednika Republike i ako je pravosuđe saglasno sa tabloidnim optuženjima i suđenjima uz gromoglasnu tišinu sudija i tužilaca, onda je iluzorno očekivati da REM bude lučonoša ideje odgovornog rada u korist javnosti
Bulit je boljševičkim pitanjem počeo da se bavi čim je došao u Stejt department. Američki predsednik Vudro Vilson i njegovi saradnici želeli su liberalni svetski poredak, što je svakako značilo svet kojim upravlja bogati i obrazovani Zapad. Za razliku od Vilsona, koji je smatrao boljševike nemačkim špijunima koji žele da potčine Ruse nemačkoj volji, Bulit je predlagao uspostavljanje veza i dijaloga s njima, pošto je sam imao dovoljno imaginacije da je mogao udobno da smesti konzervativce, socijaliste i komuniste u međunarodnu liberalnu paradigmu. Za njega su svi oni bili liberali, ili su imali potencijal da budu
Ne zna se koliko je oružja u svojim skladištima imala bivša JNA, taj podatak nikada nije obelodanjen jer je bio i ostao strogo čuvana vojna tajna. Nepoznanica je i koliko je oružja “sa strane” uvezeno u Sloveniju, Hrvatsku i BiH 1991. i 1992. godine, kao i kasnije tokom rata, koliko je ostalo u skladištima JNA u tim državama, koliko je odvezeno u Srbiju, koliko ostalo u Republici Srpskoj...
REM je taman toliko samostalan i nezavisan koliko su to zakonodavna, izvršna i pravosudna vlast. Ako Narodna skupština svoj rad podređuje potrebama vlade, ako vlada osluškuje koje su želje predsednika Republike i ako je pravosuđe saglasno sa tabloidnim optuženjima i suđenjima uz gromoglasnu tišinu sudija i tužilaca, onda je iluzorno očekivati da REM bude lučonoša ideje odgovornog rada u korist javnosti
Posle svega što je 2014. zadesilo Obrenovac, čovek kog javnost smatra najodgovornijim za posledice poplava ne bi smeo ni da bude u javnom životu, a kamoli da napreduje u političkoj karijeri. Ali, predsednik Gradske opštine Obrenovac je novi gradski menadžer Beograda
Visoko je jedna od destinacija na koju se Novak Đoković stalno vraća. Tamo je otišao i posle osvajanja sedmog trofeja u Vimbldonu, tamo je otvorio sportske terene. Tu su i „bosanske piramide“. Pojedini stručnjaci koji su bili u Visokom tvrde da su te građevine delo inteligentnih bića, a ne nasumična kreacija majke prirode, što je stav mejnstrim arheologije. Saradnica "Vremena" Liljana Sađil posetila je pre nekoliko godina bosansku dolinu piramida
"Najveći skandal u modernoj istoriji Hrvatske i Srbije“, "igra sa jednom od najkrvavijih srpskih rana", „vlasti u Hrvatskoj mrze Vučića, ne samo jer je Srbiju učinio ekonomski jačom, već zato što bez zadrške uvek govori o žrtvama srpskog naroda“, „ustaše danas, članice Evropske unije, ne vole da ih se podseća koliko su dece poklali“, „skandalozan i provokativan čin“, „hrvatski beg u istorijski revizionizan i najgore neoustaštvo“, „anticivilizacijski i antipravni čin“…, neke su od rekacija koje se od juče neprekidno vrte u prorežiskim medijima
Povodom javnih optužbi koje je bivša državna sekretarka MUP-a Dijana Hrkalović iznela u intervjuu za Objektiv.rs protiv ministra odbrane Nebojše Stefanovića, Tužilaštvo za organizovani kriminal odgovorilo je da takvi javni istupi nemaju nikakvu dokaznu snagu, te da se ne mogu smatrati relevantnim i verodostojnim. To, Međutim nije bio slučaj sa načelnikom Odeljenja za borbu protiv droga beogradske policije Slobodanom Milenkovićem
“‘Imamo obavezu prema našoj deci, bar deci u Srbiji i Republici Srpskoj, da im istinom otvorimo oči, ne maštajući o tome da ćemo promeniti mišljenje sveta‘, rekao Veučić pre dve godine u govoru povodom ‚Oluje‘. To znači da ćemo se mi držati svoje istine, ma šta svet o nama mislio, da ćemo slaviti naše junaka, makar ih svet smatrao zločincima, jer svet nas ne voli i naše suze ne razume, ali mi sada imamo svog roditelja i možemo da se na njegovim grudima isplačemo. Ovo nije neka moja ironija, nego skoro doslovna parafraza Vučićevih reči. A on je rekao – opet moram da ga citiram: ‘Ponosan sam jer srpska suza, posle mnogo decenija, ima roditelja’”
Visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini Kristijan Šmit rekao je u Potočarima da je problematično što deca u različitim delovima BiH uče o zajedničkoj istoriji na drugačiji način. Mediji u Republici Srpskoj su tu izjavu dočekali na krv i nož, što se prelilo i na ovu stranu Drine. Oštrim kritikama se pridružila i parlamentarna koalicija NADA.
U Srbiji svakih deset dana jedna žena umre od udaraca partnera. Branka, Ivana i one koje su se sklonile u neku od petnaestak sigurnih kuća u Srbiji, spasle su se i počele ponovo da se smeju
Voleo bih da vidim primere progresivizma i u drugim, “važnijim” oblastima, a sve za sada što vidim je Porfirijeva savršena simfonija sa najgorom zaostavštinom njegovih prethodnika
Negatori genocida u Srebrenici trebalo bi da odgovore na dva pitanja. Prvo, zašto su svi koji su uhvaćeni streljani i niko nije pošteđen? Drugo, zašto su prekopavane primarne grobnice i zašto je angažovano 1000 ljudi, desetine građevinskih firmi i desetine auto-transportnih preduzeća da se tela pobijenih prebace u sekundarne grobnice
Novak Đoković je u nedelju igrao, i pobedio, u finalu Vimldona, “Zadruga” 5 je dobila finalnog pobednika, a finale je bilo i na EXIT-u. Bile su to tri slike Srbije
„Očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo“, napisao je Dejan Anastasijević 2005. godine u "Vremenu", deset godina nakon masovne likvidacije Muslimana u Srebrenici. Prošlo je još 17 godina od te 2005, a mnogima i dalje nije jasno, ili ne žele da znaju
Evropa nije zaboravila šta se desilo u Srebrenici, nije zaboravila sopstvenu odgovornost, jer nije mogla da spreči i zaustavi genocid, navodi se u zajedničkoj izjavi visokog predstavnika Evropske unije Đozepa Borelja i evropskog komesara za proširenje Olivera Varheljija povodom 27. godišnjice masovne likvidacije Muslimana u Srebrenici
Miodrag Zarković je dugo u novinarstvu, ali je postao zvezda tek za publiku desničarskih Jutjub medija. Jedan je od retkih srpskih novinara koji izveštavaju sa fronta u Ukrajini. Tamo Zarković otvoreno navija za Ruse
Željko Malnar, putnik, avanturista, tragač, putopisac, novinar, jedna od najpopularnijih ličnosti poznog socijalizma u Jugoslaviji, umro je 9. jula 2013. godine
Prošlo je pet godina otkada je otišla iz života u svom stilu: furiozno, na bum-tras. Takva je bila i kad nešto odluči, bilo da je u pitanju tema o kojoj želi da piše ili bakalar koji sprema za pola redakcije
“Razlika između Slobodana Miloševića i Aleksandra Vučića je ona koju vidimo na Koraksovim karikaturama. Milošević je tu introvetovan, oči mu se ne vide, on je lik koji deluje iz senke, iz bekstejdža. Nasuprot njemu, Vučić je stalno na pozornici, gleda nas svojim velikim očima sa svih strana i sve vreme zasipa nas svojim beskrajnim govorima. Ali, u suštini, on radi isto što i Milošević – učvršćuje ličnu vlast i nudi san o Velikoj Srbiji, koja se sad zove Srpski svet”
“Srbija je jedina zemlja koja načelno teži ka Evropskoj uniji, a koja otvoreno podržava rusku agresiju na Ukrajinu. Nije tačno da je neutralna, ona je na ruskoj strani. Pričamo da smo neutralni samo da ne bismo trpeli posledice. Kako je Srbija od proevropski nastrojene države došla do toga da podržava rusku agresiju? Zajedničkim snagama: evropskim nečinjenjem i aktivnim i strateškim činjenjem naše vlasti”
Ivan Barbalić i njegova familija dvadeset i pet godina žive svugde osim u svom (“društvenom”) stanu u Kapetana Radiča Petrovića 12, a gubitnici poput mene povremeno o tome prigodno nešto napišu, tek da ne bi umrli od sramote
“Postavio sam stvar iz ugla: zašto zlo voli umetnost? Pitanje zašto su neki umetnici sarađivali sa nacistima na vlasti donekle možemo i da shvatimo jer odgovor je u njihovom oportunizmu, konformizmu, zbog toga što su želeli da izgrade karijere i nisu birali sredstva da stignu do cilja. Ali, ono o čemu mi manje znamo i iz istorije i iz literature jeste to zašto zlo voli umetnost. A izgleda da zlo baš voli umetnost, da želi da umetnost bude deo njegove misije uništenja”
