Intervju - Raša Livada, urednik i pisac
Nova Atlantida
"Dvadeset godina postojanja ‘Pisma’ slavimo na ulici, tamo gde je časopis i osnovan"
"Dvadeset godina postojanja ‘Pisma’ slavimo na ulici, tamo gde je časopis i osnovan"
Hoću li jednom sesti da poradim na hronologiji događaja koji su obeležili, a u mnogo čemu i upropastili moj život?
Matija Bećković, pesnik i akadaemik ("Glas javnosti")
Deset godina nakon velikog pokolja u Srebrenici, očigledno je da mnogima u Srbiji još nije jasno šta se tamo dogodilo
Volim da utakmice gledam sam, ali ovoga puta da ne bih propustio početak, ušao sam u Partizanov kafić u Hali Pionir. Kroz čitav ciklus takmičenja navijao sam za Liverpul. Utakmicu sam gledao u društvu sa Sašom Danilovićem, žestokim navijačem Milana. Dakle, imao sam dostojnog protivnika. Posle drugog Krespovog gola, trećeg za Milan, njegova euforija i navijačko podbadanje počeli su da me nerviraju
"Umetnost je aristokratska do srži u kostima kao feudalni knez. Ona je poricanje jednakosti i obožavanje višosti. Ona je pitanje dara, ili čak genija, odnosno prvenstva, istaknutosti, jedinosti…", zapisao je Gombrovič. Vredi to za svaku umetnost. I za fudbal kao umetnost
Druga uzastopna pobeda Raikonena nije samo potvrdila napredak u timu Meklarena već je i overila Finca kao jednog od trenutno najboljih vozača
Luciano Pavarotti u Beogradu, Hala Pionir, 21. maj 2005 – Oproštajna turneja
"Smatram neproduktivnim uticaj takozvanih nezavisnih intelektualaca koji u stvari ne nude nova sredstva i obrasce analize. U krajnjoj liniji oni veličaju sami sebe u svojoj ‘lejepoj duši’ i užasnuti su ružnom političkom stvarnošću. Mislim da je neophodno obezbediti mogućnost produktivnog razgovora sa svim političkim protivnicima"
U Novom Sadu od 26. maja do 4. juna održaće se jubilarno, pedeseto Sterijino pozorje, naš najznačajniji nacionalni pozorišni festival. O dosadašnjim dometima i programskom konceptu ovogodišnjeg festivala piše pozorišni kritičar "Vremena", koji je već treću godinu selektor i umetnički direktor Sterijinog pozorja
Sami govornici, imenom i prezimenom, najmanje su zaslužni za ekstazu koju je doživela većina konzumenata razgovora o "oslobođenju Srebrenice". Njihova izlaganja bila su samo tribute, posveta glavnim organizatorima srebreničkog pokolja, koji više nisu u prilici da javno izvode svoja dela. Oni koji još ne shvataju šta se događalo u tom gradu 1995, moći će vrlo brzo da se uvere u pravu prirodu zločina
Sve države koje su prošle dug put do priključenja Evropskoj uniji morale su da sprovedu sveobuhvatne reforme, a nosilac najvećeg dela posla oko usklađivanja standarda i pregovaranja bila je državna administracija. Proces je toliko snažan da je naprosto primorao državni aparat da se reformiše kako bi efikasnije na sebe preuzimao ispunjavanje obaveza i standarda. Aktuelna vlada je nakon povoljne ocene Studije o izvodljivosti, prvog ugovornog odnosa koji naša zemlja ima sa EU-om, zadala sebi relativno kratak rok da se popne na sledeću stepenicu: da potpiše Ugovor o stabilizaciji i pridruživanju. No, iz čitanja Studije o izvodljivosti vidljivo je da je do tog koraka pred našom zemljom još mnogo teških zadataka. Zbog toga smo odlučili da prvu od pet tribina o odnosu naše zemlje i Evropske unije koje nedeljnik "Vreme" organizuje sa Fondacijom "Fridrih Ebert" posvetimo kapacitetu naše državne administracije koja se u ovom trenutku bavi ovim poslom. Nedavno je jedna norveška eskpertska komisija objavlila izveštaj o reformi javne uprave u Srbiji od 2001. do 2004. pod rečitim nazivom "Nedovršena tranzicija". Sa našim sagovornicima Tanjom Miščević, sekretarom Kancelarije za pridruživanje EU-u pri Vladi Republike Srbije; profesorom Mijatom Damjanovićem, predsednikom PALGO centra i Jadrankom Jelinčić, izvršnom direktorkom Fonda za otvoreno društvo, pokušali smo da otkrijemo kakvi preduslovi moraju da se stvore kako bi se čitav državni aparat ozbiljno uključio u ovaj dug i složen proces koji iziskuje najrazličitija znanja. Tribinu je vodila Duška Anastasijević, novinarka nedeljnika "Vreme"
Daut Dauti, portparol kosovske vlade, kao primedbu na predlog za susret premijera srpske i kosovske vlade ("B92")
Iz prethodne hiperinflacije Stvarnosti prešli smo u katatonično stanje koje bi se moglo opisati kao njen permanentni deficit
Vrtoglava slava Cece nacionale počinje tek posle udaje za najozoglašenijeg paravojnog komandata na Balkanu
"RADNICI potrebni za rad na naftnim platformama, brodskim kompanijama, farmama i plantažama, informatori i prijave, 200 din+ptt, šaljemo pouzećem. Tel. 06x/xxxxxxx." "POSAO u Grčkoj, kućne pomoćnice, ugostitelji, rad na plantaži, fizički radnici, stan i hrana obezbeđeni..." "MALTA, stalni i sezonski poslovi, brošura bazirana na ličnom iskustvu..."
Do sada najdramatičniji deo suđenja zaverenicima za ubistvo Zorana Đinđića odigrao se ovog utorka: konačno su se – i to rešenjem suda po službenoj dužnosti – suočili Vladimir Beba Popović i Milorad Ulemek Legija. Okolnost na koju su suočeni ubrzo je pala u drugi plan
"Prvoboračka alavost"; "Vreme" br. 748
"Prvoboračka alavost"; "Vreme" br. 748
Možda je u školskoj arhivi još moj pismeni gde o sebi pišem kao o cariniku koji je istovremeno i mađarski i jugoslovenski: putnik samo jednom otvara torbu i samo jednom plaća carinu, bilo da ide u Mađarsku ili iz Mađarske
Branislav Maričić, instruktor pamćenja i učenja u školi za razvoj intelektualnih veština koja organizuje tečajeve brzog čitanja, savršenog pamćenja, kreativnog učenja i strategijskog mišljenja. ("Glas")
Za svedoka tog vremena biramo neobičnu ličnost: Đorđe Lobačev, Rus, rođen u Skadru 1909, gde mu je otac bio ruski carski vicekonzul; krstio ga vojvoda grahovski i zetski knez Dimitrije Petrović Njegoš; detinjstvo i ranu mladost proveo je u Novom Sadu; diplomirao je Istoriju umetnosti na Filozofskom fakultetu u Beogradu; bio ilustrator "Politike", nacrtao je prvog srpskog strip junaka. Od oktobra 1944. do maja 1945. bio je prevodilac u štabu general-lajtanta Vladimira Ivanoviča Ždanova i s Crvenom armijom išao do Beča. Po zakonu iz 1946, izabrao je sovjetsko državljanstvo, a ostao da živi u Beogradu. (Jedan član PK Srbije, možda Pribićević, tada je rekao: "Mislim da onaj koji danas ne bi hteo da postane sovjetski građanin, ne bi mogao da bude ni jugoslovenski građanin.") U vreme Informbiroa prognan u Rumuniju, gde je crtao političku karikaturu u nedeljnom listu Kominforma "Za trajni mir i međunarodnu saradnju". Tek posle Staljinove smrti odlazi u Rusiju, jer ranije nije smeo, živeo je u Sankt Peterburgu, gde je nacrtao prvi sovjetski strip. Povremeno dolazi u Beograd posle 1964, gde je 1997. štampana knjiga njegovih sećanja Kad se Volga ulivala u Savu. Iz te knjige biramo nekoliko detalja – zato što opisuju kako je oslobađan deo grada u kome se nalazi naša redakcija i zato što lapidarno, a plastično i upečatljivo osvetljavaju mešavinu straha i egzaltacije, kovitlac Oslobođenja, kad "seku šumu, a iverje leti"