Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999–2009) IX

Noć kad je pao F-117

Dvadeset sedmog marta 1999. Dejl Zelko, iskusan pilot aviona F-117, koji je učestvovao u "Pustinjskoj oluji" i u prvoj i trećoj noći napada na SRJ, imao je za cilj "jako branjene mete u i oko Beograda koje su bez uspeha napadane i prethodnih dana" – kasnije je u jednom predavanju pomenuo da je reč bila o "važnom komunikacionom i komandnom centru u Beogradu". Te noći, zbog vremenskih uslova otkazani su svi napadi NATO aviona, osim formacija F-117

Ploče

Srce mi se cepa

"Juriš lake konjice"; VREME 950

Čiji je Mokranjac

"Šta je tu nacionalno"; VREME 950

Sve je tu nacionalno

"Šta je tu nacionalno"; VREME 950

Vreme uspeha

Bizins

U Srbiji je prošle godine bilo 16.500 milionera, najviše u Beogradu 11.800, zatim u Novom Sadu 2660, Kragujevcu 1100, Nišu 940 i u Pančevu 240

Pola veka od smrti Rejmonda Čendlera (1888–1959)

Crno je moja omiljena boja

Poslednjeg ovogodišnjeg martovskog četvrtka navršava se tačno pola stoleća od smrti Rejmonda Čendlera. Najslavniji noir pisac, tvorac nezaboravnog detektiva Filipa Marloua, tek posle smrti je prepoznat kao pisac koji daleko nadilazi granice žanra "tvrdokuvanog" krimića

Solidarne prodavnice

Oštećeno pakovanje

Zamišljeno je da u ovim prodavnicama mogu da kupuju oni koji spadaju u socijalno ugrožene kategorije, kao što su nezaposleni, penzioneri i oni sa niskim primanjima, nakon što su dobili posebne potvrde o svom statusu

Izjava nedelje

»Mislim da nisu smeli da me ubace zbog Čanka, jer pored mene on ne bi imao šanse.«

Milić Vukašinović, muzičar, otkriva razloge zbog kojih je u kuću VB pozvan sa zakašnjenjem ("Press")

Cane, majstor

U vlasti harmonikaša

Nikome ko se bavi politikom i društvom ne bih preporučio da bude sasvim neosetljiv na činjenicu što najbolji deo mladih ljudi živi u paralelnom svetu koji se gotovo nigde ne dodiruje s ovom realnošću kojom se danas uzalud bavi cela međunarodna zajednica

Lord Karington, cinik

Odglumljena lakovernost

Najveće zemlje zapada gledaće da održe bojkot Srbije, odnosno "Jugoslavije", koja će polako postajati raj za švercere. Zemlja svakojakog kontrabanda i međunarodnog kriminala, što je, takođe, privredna grana od koje se može lepo živeti, kako pokazuju neki južnoamerički primeri

Vreme 83 - Ibrahim Rugova, Albanac

Kolevka se ljulja

Od svih mogućih srpskih poteza na Kosovu, ono što sigurno ne dolazi u obzir jeste da će Milošević ikada sesti za sto s Ibrahimom Rugovom. To bi mu ličilo na jedan od onih užasnih snova koji ponekad sanja odrastao čovek: kako se ponovo vratio u osnovnu školu i sedi u klupi s decom

Kobasice

Intervju - Tomica Milosavljević, ministar zdravlja

Traženje bubrega

"Niko nije našao za shodno da proveri navode i da utvrdi više činjenica, nego je pojurio za povećanjem tiraža, jer u Srbiji ništa ne boli da objavite da je ukraden bubreg"

Šta je tu nacionalno

"Ko, kako i koliko"; VREME 949

Kultura sećanja – NATO bombardovanje Srbije (1999-2009) VII

Zašto smo se posvađali oko bombardovanja

U leto i jesen 2002, od početka avgusta do kraja novembra, na stranicama "Vremena" vođena je polemika u kojoj su se, po jednoj od čaršijskih ocena, obračunavali dojučerašnji istomišljenici. Po drugima, to je bila neka vrsta reprize "sukoba na književnoj ljevici"; treći su insistirali na oksimoronu "obračun čitalaca s redakcijom"... Povod za tu dugotrajnu – i, ako je dopušteno reći, višestruko značajnu raspravu – bio je tekst glavnog urednika "Vremena" Dragoljuba Žarkovića, reakcija na izjavu predsednice Helsinškog odbora Srbije Sonje Biserko po kojoj "srpska elita preko nezavisnih medija, B92 i ‘Vreme’, čini sve da zločin ne samo relativizuje već i deetnifikuje" (citat iz analize polemike Olivere Milosavljević, objavljene u "Helsinškim sveskama" br 16, dostupne na veb-sajtovima Helsinškog odbora i emisije RTV B92 "Peščanik"). Po istoj analizi, teme polemike bile su izveštavanje novinara lista "Vreme" iz Haga, Haški tribunal, NATO intervencija, 5. oktobar 2000, pare i finansijeri... U ovom nastavku feljtona povodom desetogodišnjice bombardovanja objavljujemo izvode iz polemike koji se neposredno tiču NATO intervencije "Milosrdni anđeo".

Bugarska

Brain drain

Samo u Nemačkoj živi oko 15.000 bugarskih studenata, što je najveća grupa stranih akademskih građana posle Kineza. Većina njih preduzima sve da se posle završetka studija ne vrati u domovinu. Iako je Bugarska već dve godine članica Evropske unije

Zoom

Priča o mostu i ćupriji – Kad ćemo početi da o ekonomskoj krizi govorimo kao o vrhunskom političkom pitanju

Krizni menadžment za čas posla se izrodi u politički program i treba očekivati da će s jedne strane na srpskoj političkoj sceni da raste arbitarnost jednih političkih aktera a da će s druge strane da se osveži malaksali populizam drugih aktera koji će za sve teškoće nuditi jeftine utehe u nekoj novoj mitomaniji

Lisica i ždral

Poslednja prekretnica

Poslednja stvar koju je moj otac prodao bio je traktor, zašto ne bi bio prva koju ću ja kupiti

Izjava nedelje

»Baš su sredili kuću, da se čovek oseti kao mačo.«

Nenad Čanak, lider Lige socijaldemokrata Vojvodine, postao prvi srpski političar koji je ušao u kuću Velikog brata ("Blic")

Koncert

Uzurlikzurli

Vlada Divljan & Nevladina organizacija, Dom omladine, Beograd, 8. 3. 2009.

Lisica i ždral

Nova vrsta

Sve do slučaja Stanišić Jovice znao sam tačno šta treba da osećam prema našima a šta prema sudu koji je produžena ruka da ne kažem čija

Dejvis kup

Treća sreća

Pošto su u poslednja dva ciklusa naleteli na branioce trofeja, i to u gostima, naši teniseri se nadaju da će ih kod narednog žreba konačno i sreća pogledati

Iz ličnog ugla – Kratak pregled raspadanja (V)

Guliver i liliputanci

Boris Tadić ne mora previše brinuti za svoju političku budućnost... Ali ne bi smeo ni da se baš previše kocka. Politička fortuna se ponekad zna okrutno poigrati čak i sa svojim dojučerašnjim miljenicima

Umesto odgovora glavnom uredniku

Nevreme u "Vremenu"; Vreme 946, 947

Lisica i ždral

Poslednje upozorenje

Slabo nastanjena, poluosvetljena zaravan podno autoputa "Bratstvo i jedinstvo" jedna je od velikih evropskih raskrsnica

Federacija, slučaj Dobrovoljačke ulice

Pitanja bez odgovora

Opravdana je sumnja da je optužnica Beograda samo još jedna u nizu političkih manipulacija tragedijama koje su nam se dešavale početkom 90-ih godina. Dok krivicu prebacujemo jedni na druge, ostajemo gde smo bili sve dok se neka druga "Dobrovoljačka" ne desi ponovo