Dvadeset godina bez Majlsa Dejvisa (28.9.1991–28.9.2011.)
Majlsova deca
Majls je za džez ono što je Pikaso za slikarstvo
Intervju – Mira Banjac, glumica
Život s hiljadu boja, hiljadu poniranja
"Kad ne radim nedelju dana, ja se već ne osećam dobro. I znam da će tako biti do mog poslednjeg dana – dok sam živa radiću, kad prestanem da radim, više me neće biti"
Politička pozadina zabrane Parade ponosa
Ko je ispao peder
Izuzimanje LGBT populacije kao devijantne, antinacionalne i protivprirodne iz čuvenih tradicionalnih vrednosti predstavlja čistu dehumanizaciju; nekažnjena hajka na ovu nezaštićenu i prokaženu manjinu ima opojnu privlačnost pogroma; pritisak na društvo da prihvati zastrašivanje i nasilje kao način političkog delovanja nije ništa drugo do ideološka platforma za permanentni teror protiv svega i svakog drugačijeg i različitog
Nuspojave
Dobri otac Adam
Sve je nametljivija analogija s turobnim tridesetim godinama: levica poletno delegitimizuje demokratski poredak, ali desnica iz toga politički profitira
In Memoriam – Vasilija Radojčić (1936–2011)
Glas čist kao suza
Svi volimo one koji žive to što pevaju – Toma, Bili Holidej – ali su nam potrebni i oni koji stoje kod zavese na pozornici i kao vanjski, svevideći narator umesto autorefleksije daju čitavu sliku, odnosno što više moguće od nje. Pogotovo kad je reč o svetu koji smo znali samo kao daleki eho. Vasilija Radojčić je bila takva pevačica
Pripreme za jubilarni FEST
Čekajući februar
Na prethodnih 39 festivala prikazano je 4000 filmova koje je videlo oko četiri miliona gledalaca. Pet meseci pre početka jubilarnog, 40. FEST-a, objavljen je njegov program
Toma Zdravković, posle 20 godina
Umoran od života, veći od života
I kao pevač i kao autor, Toma Zdravković je bio veliki umetnik, zapravo najveći koji se ikada pojavio i ostvario unutar jednog oficijelno prezrenog i nekanonizovanog žanra
TV manijak
Srbi, Albanci i vanzemaljci
Intervju – Prof. dr Miodrag Ostojić, direktor
Klinike za kardiologiju KCS-a
Podmlađeni tim, dobro iskustvo i nove ideje
"Kroz program "Stent for life" prošle godine spasili smo 1385 pacijenata. Taj rezultat nema nijedna bolnica u svetu"
Intervju – Isidora Žebeljan, kompozitorka
Ukus muzike
"Ne mislim da je dobra ideja predstavljati Srbiju našim folklorom ili popularnom muzikom koja je u sebe inkorporirala folklor zato što su ta dela u domenu turističkih atrakcija – kao kad Holanđani nude svoje klompe, lale ili marihuanu"
Srbi u Libiji
Taoci građanskog rata
Rat u Libiji zatekao je priličan broj naših građana. Većina se početkom rata evakuisala, ali neki su ostali u Tripoliju i mestima zapadno od glavnog grada, gde mesecima nije bilo sukoba, nadajući se da će se sve nekako završiti, razmišljajući o nepodignutim platama i deci kod kuće koju treba školovati. Neki od njih su u Libiji godinama, i jednostavno nisu hteli da napuste bolnice u trenucima kada su tamo bili najpotrebniji. Bilo je onih koji se nisu na vreme evakuisali, a kasnije se nisu usudili da krenu prema Tripoliju jer su putevi bili nesigurni
Lisica i ždral
Parada ponosa
Baja Mali Knindža opevao je na svoj način Mladinu Novaka, istina je, nije više šala, Nole opet ubio Nadala
Izjava nedelje
»Pokušavam da ujedinim Srbe i u praksi. Imam četiri lične karte. Jedna je izdata u Kninu, druga u Banjaluci, treća na Palama i četvrta u Beogradu.«
Bora Đorđević, muzičar ("Večernje novosti")
Zoom
Novo ubijanje Zorana Đinđića – I kakve veze s predstojećim izborima imaju Svetlana Vukajlović i ekselencija Aleksandar Konuzin
Možda je Vukajlovićka kriva, a možda i nije. Ne bih da se mešam. Ali nekako sam posumnjao u ceo predmet kad sam u novinama pročitao besmislicu, izdiktiranu u nekom od represivnih kabineta, da je Vukajlovićka "napustila zemlju krajem avgusta i čim se vratila (polovinom septembra) bila je uhapšena na vratima kuće na Dedinju". Kojim je to zakonom zabranjeno da se ode na odmor u prvoj polovini septembra
Intervju – Ajla Terzić, spisateljica
Ispričati priču, opisati crnjak
"Ako je, simbolički, jedna od ključnih mitoloških figura 20. vijeka bila Pandora, sa svim ratovima, genocidima i rokanjem svim raspoloživim sredstvima, ovo je doba vjerovatno u znaku Narcisa i medijskih produkata koji potiču samoljublje"
Ponovljeno suđenje Simoviću i Kaliniću
Nastavak velikog cenkanja
Prava tema ovog ponovljenog suđenja u stvari je ona čuvena politička pozadina atentata na premijera Đinđića; sve ostalo je sporedno – osim ako se ne otkrije i nešto na temu ubistva Slavka Ćuruvije, što neki naslućuju
Razlika između dve bede
"Tajna kineskog kapitalizma"; VREME 1079
Lisica i ždral
Izgubljeni slučaj
Kako me je davnym-davno takmičarski duh napustio da mi se više nikad ne vrati
Nuspojave
Palmotićeva 8
Da je bilo što nije bilo, ne bi Milovan Đilas bio "srpski Havel", nego bi Vaclav H. bio "češki Đilas". Eto, tolka je bila Đilasova znamenitost i ugled
Intervju – Mišel Kvile, zamenik direktora Europola
Primerna saradnja niskog intenziteta
Saradnja Europola i Srbije je primerna u okviru postojećeg strategijskog sporazuma. Ključno za produbljivanje saradnje i potpisivanje operativnog sporazuma koji podrazumeva veću razmenu informacija je ispunjavanje evropskih standarda o zaštiti ličnih podataka
Tragom legende
Dobri vojnik Jozef Šulc
Nemački novinar Mihael Martens autor je knjige Potraga za herojem. Priča o vojniku koji nije hteo da ubija. U intervjuu za berlinski "Tagescajtung" on objašnjava kako je nastao mit o nemačkom vojniku koji nije hteo da strelja civile i zašto o tome u Nemačkoj niko ništa ne zna
Intervju uoči Bitefa – Jovan Ćirilov
Gorka, surova i usijana poezija
"Nove pozorišne tendencije Bitefa tematski se vezuju kao da su na usijanom limenom krovu. To znači da su teme vruće, a obično su vruće teme političke i društvene. Sve predstave iz regiona su zaista takve zbog osvrtanja na prošlost i razračunavanja sa prošlošću i savešću zbog svega što se dogodilo u poslednjim ratovima"
Izložba – Znakovito, Muzej primenjene umetnosti, Beograd
Sve je znak, ko hoće da gleda
Izložba Znakovito, otvorena prošle nedelje u Muzeju primenjene umetnosti u Beogradu, govori o umetničkoj dimenziji grafičke komunikacije, oblasti grafike koja prevashodno ima upotrebnu namenu