"Katastrofalna posledica je i to što je skoro cela društvena privreda Republike Srbije u periodu 2002. do 2011. prodata za bednih 2,6 milijardi evra, prihod od privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji je manji od bogatstva bilo kog ozbiljnijeg evropskog vlasnika kompanije ili ‘čuvenijeg’ ruskog tajkuna, da se i ne poredi sa bogatstvom vlasnika Majkrosofta"
"Ključni nesporazum među narodima u regionu detektuje se u dijagnozi prirode sukoba devedesetih. Da li je to bio građanski rat ili je bila agresija? Teza da je bio građanski rat ne samo da je istinita, već garantuje pomirenje bez kojeg nema napretka na ovim prostorima. Teorija da je bila agresija garantuje nove sukobe. ‘Međunarodnoj zajednici’, sili koja mešetari posljednjih 300 godina na ovom prostoru, direktno je u interesu da se na Balkanu nikad ne zakopaju ratne sjekire. Otuda njihovo insistiranje na tome da je bila agresija biva logično i razumljivo. To je osnovno ishodište posljednjih presuda Haškog tribunala. Da nikad ne dođe do pomirenja"
Aleksandar Vučić, potpredsednik Vlade Srbije ("Blic")
Deset žena je zahvaljujući projektu "Soul inclusive" dobilo mogućnost da živi od svojih snova i svog umeća
Hoće li i bivši predsednik poput ostalih srećnika koje partije svetosavski postavljaju na dobra mesta davati redovan mesečni reket izvoru blagodati?
U Beogradu je 24. novembra umro Sava Babić, osnivač Katedre za hungarologiju na beogradskom Filološkom fakultetu, na kojoj je radio do penzionisanja. Rođen na Paliću, 1934. godine, Babić je pre toga radio u Subotici kao urednik u Izdavačkom preduzeću Minerva i kao direktor Gradskog muzeja, te u Novom Sadu, u Pokrajinskoj zajednici kulture, zatim na Televiziji Novi Sad i naposletku na tamošnjem Filozofskom fakultetu. Kao sjajan i plodan prevodilac ovdašnjim je čitaocima približio ceo arhipelag mađarske književnosti. Ovo je tek skica za čitalačku zahvalnicu jednog od njih
Povodom smrti Save Babića, velikog prevodioca i sjajnog čoveka, objavljujemo jedan od eseja iz njegove prevodilačke zaostavštine
Ako je valjalo samo pokoriti se Đilasovoj volji pa biti nagrađen mestom u Predsedništvu DS-a, da li to znači da je za svakog od bivših ministara (počev od bivšeg premijera), da su ga poslušali "u prva tri dana", novi predsednik mogao da nađe opravdanje zašto ga "namiruje" stranačkom funkcijom bez obzira na greške u prethodnoj vladi, kao što je to učinio u slučaju Snežane Malović i Olivera Dulića?
Kakvo može biti jugoslovenstvo o kome govori Muharem Bazdulj koje kao svoj barjak uzima Crnjanskog, do upravo onakvo kakvo je i bilo? Srboslovensko, monarhističko, zagledano u slike moći (od Franka do Staljina), centralističko i ORJUN-aško. Na kraju krajeva, ono jugoslovenstvo kome su Makedonci, kada već Bazdulj ne može da se seti, direktno obratili svoje zamerke hicima koje ni on ni Crnjanski ne bi glorifikovali, ali koji su poput onih sarajevskih iz obzira plemenske sreće usmrtili jednog krunisanog tiranina. To je Jugoslavija čubrilovićevskih (ta mračna strana srbohrvatskog mladobosanskog pakta) rasnih fantazija i planova za iseljenje Albanaca s Kosova. Jugoslavija u kojoj je jedan novi nacionalizam trebalo da zameni sve druge i Jugoslavija koja je trebalo da pojede Bosnu, Makedoniju, Kosovo i Crnu Goru a da zube očisti četničkom kamom. Eto, to je Jugoslavija koju zaziva Bazdulj
"S obzirom na to da smo najmlađi operater na tržištu, negujemo duh pravog izazivača i uvek se trudimo da pokrenemo tržište time što ćemo prvi ponuditi najinovativnije proizvode i usluge. Na primer, prvi smo uveli Blackberry i Android uređaje u Srbiji, prvi smo obuhvatili megabite za prenos podataka u okviru mesečnih paketa, prvi smo ponudili telefone za jedan dinar"
Ma koliko tvoji potomci doplaćivali i doplaćivali, kad-tad će grobno mesto preći u vlasništvo novog pretendenta (u daljem tekstu: tuđa kost)
Kako je Prekršajni sud u Beogradu proglasio profesora istorije krivim jer je svojim đacima, u šetnji po Kalemegdanu, pričao o despotu Stefanu Lazareviću
Na tribini koju je u Centru za kulturnu dekontaminaciju organizovao "Peščanik", u ponedeljak veče, ozvaničeno je priznanje ovog dela građanske Srbije da, umesto rada na izgradnji društva i institucija o kojima toliko priča, bira da se izoluje i zatvori u svoj vlastiti krug istomišljenika
Tomislav Nikolić, predsednik Srbije, o planovima da govori 10. aprila na sednici Generalne skupštine UN ("Kurir")
Za neke bolesti, poput srčanog infarkta, najvažnije je da pacijent što pre dođe lekaru – idealno bi bilo u toku prvog sata od opažanja simptoma. Tada su značajno povećane šanse da pacijent preživi, da se tromb koji je začepio arteriju razbije, a srce prođe sa minimalnim oštećenjem. Ovaj idealan period za intervenciju se još naziva i "zlatan sat". Na isteku prvih sto dana srpske vlade, Američka privredna komora u Srbiji, (AmCham) označila je tri najvažnija uska grla koja guše privredu Srbije i koja bi nova vlada što pre trebalo da sanira. Postoje dva razloga za to jer privreda ne može još dugo bez "dotoka kiseonika", tj. priliva zablokiranog kapitala investitora, i zato što vlada najlakše obavlja reforme unutar svog "zlatnog sata" – u prvoj godini od njenog izbora
"Za rođendan od pobratima, pisca Klerka Hafekera i scenariste filma Dezerter u kome je igrao kauboja, Bekim je na poklon dobio pištolj. Dino de Laurentis mu je, sećam se, objasnio da bi svaka filmska zvezda u svojoj karijeri morala barem jednom da odigra ulogu kauboja; tako je Bekim otišao u Španiju. Odatle se vratio sa tim pištoljem, veoma lepo dizajniranim. Ako čovek pažljivo pročita pesmu na kraju Bekimove knjige... Bože, doživela sam šok! Dobro, čitala sam je i pre. Ali, tek kada je otišao, shvatila sam da je zapravo sve naslutio.
Nebeska plućna krila su usisala moju zvezdu
Otpljunuće je kao ugljenisani metak
Ugarak
Kao otpadak...
Svi simboli završetka njegovog života sadržani su u toj pesmi"
Možda bi Nikolićevi portreti trebalo da "vise" svugde, po celoj Srbiji? Da nas stalno podsećaju na našu (ne)odgovornost
U Zagrebu je, u prostorijama Hrvatskog društva pisaca, 20. novembra održan skup posvećen Bori Ćosiću, povodom osamdesetog rođendana ovog pisca. Na njemu su učestvovali, između ostalih, Igor Mandić, Zdravko Zima, Nenad Popović, Predrag Matvejević, Velimir Visković, Dubravka Bogutovac, Tomislav Brlek itd., kao i kolumnista i kritičar "Vremena" Teofil Pančić, čiji tekst objavljujemo. Svi prilozi sa skupa biće objavljeni u časopisu "Književna republika"
"Domaći film bukvalno se guši u ogromnoj masi američkih filmova koje naši distributeri favorizuju. Kada dođete ispred bilo kog multipleksa, to više liči na ulaz u Diznilend nego na bioskopsku salu. Neverovatno! Otimamo od svojih da bismo dali američkim producentima. Slično kao Superhik u Alanu Fordu koji otima od siromašnih da bi dao bogatima. Ako hitno ne donesemo zakon koji štiti domaći film, bojim se da nam predstoji Smrt filma na Balkanu"
Kada je Franjo Tuđman u predvečerje "Oluje" na Brionima rekao "da Srbima treba dati puta, sve im tobože garantujući ljudska prava", Ante Gotovina i Mladen Markač dobro su ga razumeli: ko god je u Hrvatskoj vojsci hteo da pljačka, pali i ubija dobio je odrešene ruke
Haški tribunal je u Hrvatskoj, kao nikad dosad, postao oličenje pravednosti i nezavisnosti, žrtve "Oluje" i prognane hrvatske Srbe niko nije pominjao, kao ni činjenicu da je žalbeno veće oslobađajuću presudu doneo tesnom većinom
Parapatriotsko zgražavanje nad izricanjem notornih činjenica zapravo je "hinjeno", ono je neka vrsta inscenirane histerije
"Ne vjerujem u teorije zavjere, ali vjerujem da su mediji zaposleni u službi zaglupljivanja svojih vlastitih čitalaca. Trebalo bi osnovati jedan međunarodni sud, jedan Haški tribunal, i privesti vlasnike medijskih konglomerata i novinare, kojih će biti 95 odsto, da svi odgovaraju za deprofesionalizaciju, za fabrikacije, za krive podatke, za laži, za potpirivanje mržnje, za dezinformiranje, za desetine sličnih "kriminalnih" djelatnosti vršenih u cilju podrivanja mentalnog i moralnog zdravlja čitalaca"
