Kad bi zakonodavni odbor u parlamentu primao volontere, ja bih se prijavio, radio bih dakako i za platu (ugov. o delu), ali bih i besplatno zajednici stavio na raspolaganje neću reći baš talenat, ali svakako navadu da smišljam i naturam pravne, sanitarne i etičke norme
Nikad nisam učestvovao u politici kao organizovani deo bilo kakve opcije. Nisam to ni danas. A danas živimo u vremenu netolerancije, nerazumevanja, negacije demokratičnosti i prava na sopstveno mišljenje. To je zlo koje će definitivno da satre srpsku državu i srpski narod; to je u toku i to je recidiv
"Trebaju nam predsednici koji će svakodnevno činiti da nam bude bolje, koji će nas motivisati ili bar stvoriti ambijent, zakonski i kulturni, da radimo i stvaramo, a ne vođe koje će nas preko tv-ekrana ubeđivati da nam je dobro i kad nam je najgore, koji će nas svakodnevno ružiti i optuživati za nerazumevanje bajki koje nam pričaju"
U doba kad su postmodernizam i reciklaža opasno zbliženi, izvođenje tradicionala na način na koji to radi Amira Medunjanin vraća svrhu i smisao obradama, a ovakvi koncerti i najpomodnijima dokazuju važnost i lepotu muziciranja i slušanja uživo
Ekskluzivne informacije su one koje Vlast ne želi da objavi ili želi da zataška. One "ekskluzivne" vesti koje vam serviraju, od vas prave poslušne izvođače radova političkog marketinga.
Ko o čemu, ja o označavanju. Izgleda da mi je Austrougarska udarila pečat kojeg nije ni svesna, ja bih da se sve popiše, obeleži, izmeri i razvrsta, a kod nas se sve ostavlja u prirodnom stanju, i ulice, i kućni brojevi, i putokazi...
O dešavanjima vezanim za Železaru Smederevo u interegnumu – između propale privatizacije i odabira menadžerskog tima za upravljanje smederevskim gigantom
"Ja sam izabran za predsednika Vlade dva dana nakon Zoranove sahrane; to je, naravno, mesto broj jedan po moći u Srbiji. Čedomir Jovanović je postao potpredsednik, ali ne i drugi čovek Vlade. Boris Tadić je dobio Ministarstvo odbrane sa kontrolisanim mandatom... Miodrag Kostić je kao tajkun ili bogataš imao i dalje svoju moć, a Dragoljub Marković se nalazio u silaznoj fazi pošto njegov posao nikad nije bio takav da ga može pretvoriti u imperiju. Vladimir Beba Popović zaista nije bio važan u to vreme. Međutim, on se trudio da na svaki način stvori utisak kako je mnogo moćan"
Sigurno toga ima još negde, ali lično moja neznatnost nije još bila u zemlji gde se toliko stvari podrazumeva i gde se toliko putokaza uskraćuje kako namernicima tako i domaćem življu
Eseji Đorđa Matića lucidno se bave vremenom kad nam je granata eksplodirala u sobi, a tona govana pogodila ventilator u punom zamahu
Roman Gospođica spada među potcenjenija Andrićeva dela. Koliko god je skoro konsenzualno prihvaćeno kako je to pre svega roman o škrtosti, strasti za sticanjem novca, pohlepi, čini se da to nije sasvim tačno. Škrtost u njemu služi kao maska, a prava tema je nepolitičnost. Gospođica je roman o nepolitičnosti, o nepolitici kao sudbini
Ono što Aleksandra Vučića tako fascinira i tako uznosi nije rad kao takav, nego sam prizor Vučića koji radi
Prvi put sam telefonirao na možda drugoj godini studija, u mom ličnom imeniku dugo je samovao jedan jedini broj: 437 857. Znao sam ga dakako napamet, a da sam ga kojim čudom i zaboravio, pozvao bih 988: molim vas, broj porodice Plemić, Braće Nedića 1
Već nekoliko dana neprekidno nalećem na primere ponižavanja, ili blaže potcenjivanja, žena na ovdašnjim televizijama. Pa, hajde da rekonstruišemo tu "superženu" iz reklama, spotova i s naslovnih strana
Virtualna ljubav i seks su fenomeni savremenog vremena. Kao i u realnom životu, ta zadovoljstva se i na internetu mogu kupiti. Ko su ljudi sa kojima se dopisujete na raznim seks četovima i kako izgleda njihov posao
Zašto je pitanje konverzije prava korišćenja zemljišta u pravo svojine jedno od najvažnijih pitanja za investitore, zašto konverzija ne može da bude besplatna, i zašto država ne bi smela da je prodaje po tržišnoj ceni
"Ne vidim problem u bliskosti između političke levice i hrišćanstva, već u navodnom slaganju između desničarskih snaga i ideologija i hrišćanstva. Ta alijansa, između desnice i hrišćanstva, koja je prečesto prisutna i kroz istoriju i danas, zapravo je posledica zamene teza. Ne vidim kako se mogu neka od osnovnih načela ‘desnice’ izvesti iz hrišćanstva a da se time ne falsifikuje hrišćanstvo"
U traganju za dokazima o cenzuri niko neće stići daleko. Ali u traganjima za dokazom da se medijski svet zastrašuje i da se njim manipuliše i da u tim "malim, prljavim igrama" vlastodršci i te kako učestvuju, našlo bi se i bez posebnih forenzičkih veština – dovoljno tragova za nepočinstvo medijske diktature
Da li bi novinari trebalo da se obeshrabre kad vide da se evropski zvaničnici koji jednog dana kritikuju Aleksandra Vučića zbog stanja u medijima, sutradan nasmejani rukuju sa njim? Kako da se osećaju kada se Vučić izdire na koleginicu Tamaru Spaić, udaljen ni pola metra od Majkla Davenporta, šefa delegacije EU u Srbiji? Kako da odgovore na tvrdnju jednog zapadnoevropskog diplomate da se emisije tipa "Utiska nedelje" i u Evropi uklanjaju iz programa, zarad zabavnijih sadržaja? Kako i zašto uopšte Johanesu Hanu dokazivati da je beli zid u koji gleda baš beo, a ne crn?
Sva je prilika da između države i moje neznatnosti neće nikada kak se veli ni kliknuti: od njezinog odumiranja o kome sam toliko učio na marksističkome Voždovcu nema ništa, naoborot, a mene što se tiče – bumo videli
Verovatno ne postoji moderniji posao od računarskog programiranja. Zahvaljujući internetu, tržište posla u IT sektoru je toliko veliko da programere iz celog sveta može da sputa samo nedostatak ambicije, veštine ili volje
Kiš je napisao da nije uspeo da pronađe, u Kovinu, u bolnici istoriju bolesti Eduarda Sama. Nestala je... Meni je o tome pričao u bašti Kluba književnika, onaj sto ispod kiselog drveta… Bili smo ostali sami u bašti. Devedesetih napisao sam dva-tri-četiri eseja o Kišu. Iz "efea". Gađao sam da pogodim gol iz kornera i retko bih pogodio. Ali zbog tog "efea" dospela je, dolepršala mi je u ruke Spomenica o desetogodišnjici Državne bolnice za duševne bolesti u Kovinu 1924–1934, izdanje uprave bolnice, štamparija R. Oberlajter, Kovin, 1934.
Kiš je pisac gubitaka, poraza i nesreća, ne zato što je njegov život tragičniji od života bilo kog drugog čovjeka, nego zato što je kod njega svijest o toj tragediji napadno prisutna. Ko ga je malo više čitao, ili malo bolje poznavao, zna o njegovom velikom egzistencijalnom strahu, o pravoj jezi koja ga je pratila kroz život. Ta jeza je izvor njegove izuzetne koncentracije i zaista rijetke radoznalosti, a možda je tu energija njegovog talenta. Obdarenost za strah, nazovimo je tako, osjećanje o stalnoj bliskosti tragedije, ili o tragediji kao naličju svakog mira i sreće, to može biti jedan od razloga što sretamo njegovu siluetu u trenucima kad prava tragedija grune i u naše živote. Tada smo sišli u njegovo stalno prebivalište, tamo su, čak i ako je to prebivalište sazdano od mraka i krvi, otvorene njegove knjige
"Srbija mora da radi na kreiranju zdravog medijskog okruženja. U celoj Evropi u poslednje vreme vidimo velike izazove za slobodu govora: pomenuću samo masovno ubistvo u francuskom nedeljniku ‘Šarli ebdo’ i nedavni teroristički napad na tribinu o slobodi govora u Kopenhagenu. Ogromni su izazovi pred nama i svi na tome treba da radimo"
