Srpski i hrvatski nacionalisti iskonstruisali su nove kolektivne identitete jedni naspram drugih, a zatim i u odnosu na susedne narode – tako da je onaj drugi negativan, tuđi i dalek, naravno – te novi identitet nasuprot same SFRJ i to da se bude sve suprotno od onog što je ona bila. Ove konstrukcije su dvadesetogodišnja noćna mora sveopšteg propadanja i frustracije u novim državama
"Na Kosovu i Metohiji su naši odbornici odbili da budu sa SNS-om, a imali su velike ponude. Tamo se mnogo teže živi nego na Vračaru i Voždovcu, pa onda, kad su mogli oni da odbiju, mislim da mogu i svi ostali. Kod nas u društvu, a ni naša stranka nije imuna na to, ima ljudi koji su po zanimanju profesionalni političari. Oni kad padnu iz politike, nemaju gde da padnu – nemaju zanimanje, zvanje niti znanje kome će da se vrate. Ivica Dačić i premijer Vučić ništa drugo u životu nisu radili nego što su držali banku u Skupštini, bili političari, direktori, i to je sve"
Aktuelna tehnička vlada, međutim, još intenzivnije sprovodi svoju politiku revizije istorije i gura zemlju u sve dublje desničarsko ludilo
"Uvek ćete čuti da je za nasilje kriv loš zakon, da je loš sistem, da država nije reagovala itd. Ne slažem se sa tim pristupom. Žrtve nasilja se za pomoć obraćaju službenicima koji čine sistem i svaki njihov propust u radu mora biti sankcionisan. Usvojene zakone, potpisane protokole o saradnji, u praksu sprovode ljudi. I najsavršeniji zakon sam po sebi ne može pomoći ukoliko se ne primenjuje"
Ako vam se čini da živite u operetskoj verziji 1991. na Balkanu, to je zato što su na vlasti u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni operetske verzije onih koji su i tada bili na vlasti
Prvi detaljan izveštaj sa onoga što danas nazivamo sportskim događajem nalazi se u XXIII pevanju Homerove Ilijade. Mnogo razloga čini to pevanje najstarijim potpunim svedočanstvom tradicije koja je proizvela Velike igre antike na jednoj i, na drugoj strani, kroz stoleća i stoleća diskontinuiteta, delovala na onaj deo ljudskog duha koji danas, bilo to opravdano ili ne, nazivamo olimpijskim
"Dilan je bio to što je zamišljen tokom dve stotine brojeva, da bi sledećih sto naslova, do broja trista, postao kopija samog sebe. I to je bilo pogrešno. Nismo više bili stimulisani, a Dilan više nije sazrevao – počeo je da stari. Jedan junak ne bi trebalo da postane kopija samog sebe, jer time gubi identitet"
U tekstu Elize Hodže, mlade arhitektice, o sadašnjem izgledu Prištine i Skoplja i društvenim i istorijskim okolnostima koje su ga kreirale, "lako je prepoznati Beograd i bilo koji drugi grad u Srbiji"
Vreme je bosonogo, ide od dečaka do dečaka, od smrti do smrti. Odlaze crno-bele bebe. Otišli su Zoran, Vaske, Gale, i sad Vladica. U igri četiri na četiri teško da će imati dostojnog protivnika. Vaske će da traži da se igra na velikom terenu
"Mene nisu stvorili ni mediji ni propagandne mašinerije, nego usmena predaja o moji Skalini na kojima sam počeo i na kojima ću završit. Ali, dobro se osjećam"
Filmovi "Toni Erdman" i "Matura" daleko su odskočili na ovogodišnjem, osiromašenom ali koncepcijski neokrnjenom izdanju festivala evropskog filma
Dobro, bre, da li Vučić veruje da smo svi ulovljeni na bućkalo? Ako ga funkcija predsednika Srbije ne interesuje, zašto je platio i sproveo istraživanje po kome bi bio apsolutni pobednik i u ovoj disciplini
Uloga novinara na konferenciji za štampu jeste da pukim svojim dolaskom, u stilu dobrih parohijana, blagonadahnu govornika na još bolju govoranciju, a ne da ga pitaju te ovo te ono
Mada pet od sedam predstavnika mahom opozicionih poslaničkih grupa smatra da građani ne bi smeli da imaju imati vatreno oružje u privatnom posedu, većina kaže da o tome nije razgovarala unutar svojih stranaka. Krajnje je vreme da o tome ozbiljno popričaju
Znate li da rukujete vašim oružjem i da ga održavate? Zašto ste ga uopšte kupili i izvadili dozvolu za držanje? Poznajete li ikog ko se vatrenim oružjem uspešno odbranio od provalnika ili napadača
Euforično raspoloženje proizvodi samooptužujuće izjave koje potvrđuju tužnu realnost. Tako, na primer, ministar pravde Nikola Selaković izjavljuje da će nam ta poglavlja omogućiti nezavisnije sudstvo. Pa zar nešto više od toga ne piše u Ustavu
"Sve dok se ne dogodi neka vrsta kolektivnog osvešćivanja, sve dok ljudi ne shvate da je na sistem moguće uticati različitim mehanizmima, da se taj sistem finansira našim novcem i da zato mi imamo pravo i da nešto tražimo od njega, mislim da će nam biti ovako kako nam je"
Ko bi rekao da su rampa i kućica u kojoj je sedeo mešter od parkinga bile divlja gradnja, govorim o parkingu nadomak pijace
"Srbi mogu bez hleba, ali ne mogu bez države." Ovo obećanje dr Radovana Karadžića od pre dve godine ostvareno je: Srbi žive u drzavi bez hleba i zakona
Nemački pisac, publicista, novinar, pravnik Jirgen Todenhefer godinama obilazi ratna poprišta na Bliskom i Srednjem istoku, pre svega Avganistan, Irak, Siriju i Palestinu. U novembru 2014, po dobijanju pismene garancije kalifa, kao prvi novinar sa Zapada odlazi na teritoriju Islamske države sa svojim sinom Frederikom i njegovim drugom Malkolmom. Posle boravka u samoproglašenom kalifatu nastala je knjiga "Deset dana u ‘Islamskoj državi’", čije delove prenosimo (izdavač "Laguna"). U njoj Todenhofer na sjajan način iznosi svoje utiske o životu na teritoriji Islamske države, ali i genezu nastanka organizacije koja je kao simbol terora zamenila i zasenila Al kaidu.
Čudo u Nemanjinoj navodi me da razmišljam o konačnom rešenju: kako da svaki građanin provede dvanaest minuta u blagosl. prisustvu vođe, kako da ova takoreći privatna inicijativa poprimi željenu biblijsku meru
Pitanje kritike društva je pitanje karaktera tog društva, odnosno toga koliko je ono demokratsko. Niko ne voli kritiku, a nedemokratske vlasti najmanje. Ono što je zabrinjavajuće jeste to što današnja vlast pokazuje da ne trpi kritiku ni na jednom nivou. Premijer se ljuti na nepostojeću opoziciju, na novinare, na umetnike, na građane koji koriste svoje pravo na proteste, ljuti se čak i na društvene mreže. Ljutnja, međutim, neće pomoći da se zaborave bespravno rušenje Savamale, nasilje komunalne policije, netransparentni tenderi i privatizacije, potemkinovska rekonstrukcija grada, gušenje slobode medija, neopredeljenost između Zapada i Rusije
"Život moj i moje porodice zavisi lično od gospodina premijera", ponavljala je svim medijima gospođa iz Bora 8. jula na trotoaru ispred Nemanjine 11. "Jedino on može nas, mene i moju porodicu, da izvuče iz pakla. Ja sam svedok državnog kriminala i korupcije"
Sav optimizam da će nakon pripremljenog plana reorganizacije RTB Bor poslovati uspešno počiva na pretpostavci Svetske banke da će berzanska cena bakra konstantno rasti do 2024. godine. Samo od maja prošle do juna ove godine, cena je pala za više od 27 odsto
