Francuska – Štrajk u međunarodnom radiju RFI

15.jul 2009. Nenad Tomić

Otpisani program

Preko 46 miliona slušalaca širom sveta, 965 zaposlenih od čega 600 dopisnika, treći po veličini međunarodni radio, ali prva FM mreža na svetu sa 170 predajnika u 74 zemlje i 580 partnerskih radija u 125 država: to je do sada bio RFI – Francuski međunarodni radio sa 19 redakcija na stranim jezicima, razvijenim deskovima za kulturu, sport, ekonomiju, Afriku, muziku... A sada mu preti pravi potop, gašenje većine pomenutih sektora

Bečki pozorišni festival

24.jun 2009. Katarina Rohringer Vešović

Kafkijansko oko

Ovogodišnji Bečki pozorišni festival okupio je 39 predstava iz 27 zemalja sveta. Ovoj statističkoj bujnosti odgovara zanimljiv izbor međusobno ekstremno različitih pozorišnih formi, od klasičnog izraza Petera Štajna do samovoljnog modernizma Robera Lepaža

Sanader u Beogradu

25.mart 2009. Vera Didanović

Koliko košta šlajfna prevoda

Ako su, kao što godinama tvrdi hrvatska strana (u poslednje vreme sve više i srpska), srpski i hrvatski potpuno različiti jezici, u čemu je onda usluga – kad svu dokumentaciju za pristupanje EU koju Zagreb nudi Beogradu, sada valja prevesti sa hrvatskog na srpski – pitali su neki hrvatski mediji, povodom činjenice da se Beograd zahvaljivao na daru, a Zagreb zadovoljno primao zahvalnice

100 godina od aneksije Bosne i Hercegovine

01.oktobar 2008. Zorica Janković, istoričar i kustos Istorijskog muzeja Srbije

Više od godišnjice

Tačno pre 100 godina privremeno rešenje (okupacija) je preraslo u aneksiju (pripajanje), pa se zbog navedenih elemenata istorijske analogije, uz niz događaja iniciranih od strane današnje međunarodne zajednice i poruka koje ista u kontinuitetu upućuje zvaničnom Beogradu, srpska javnost s pravom pribojava protivpravnog gubitka dela državne teritorije

Nemačka

01.oktobar 2008. Lea Kirsch

Bez panike

Po ovdašnjim je ocjenama Amerika definitivno izgubila vodeću ulogu u svjetskom financijskom sistemu

130 godina nezavisnosti

11.jun 2008. Zorica Janković, istoričar i kustos Istorijskog muzeja Srbije

Srbija na Berlinskom kongresu

Trebalo je da zakoračimo u XXI vek pa da naša istoriografija ovaj događaj, posle izbijanja srpske revolucije 1804. godine, označi kao "najznačajniji u istoriji srpskog naroda XIX veka"

11. septembar

12.septembar 2007. Duška Anastasijević

Rat koji je pošao naopako

Među demokratskim predsedničkim kandidatima, ali sve više i među republikancima, polako sazreva uverenje da rat u Iraku koji se otegao u nedogled Amerika do sada nije platila u toliko ljudskih žrtava i novca, koliko je na sve većem moralnom gubitku u svetu

Poluvekovni jubilej Evropske unije

22.mart 2007. Lea Kirsch

Naučena lekcija

Možda je neka vrsta ironije sudbine ili nagrade to što se pedeset godina od Ugovora iz Rima obeležava baš pod nemačkim predsedavanjem Unijom i baš u Berlinu, gradu koji je svojevremeno bio simbol razrušene i nesretne Evrope

Tragom jednog priznanja

16.avgust 2006. Ivan Ivanji

Moj prijatelj Ginter Gras bio je esesovac

Mišljenja nemačkih pisaca i kritičara o Grasovoj ispovesti su podeljena. Slažem se sa onima koji sumnjaju da bi dobio Nobelovu nagradu da se ranije saznalo da je bio esesovac

Tribina - Vreme izazova

02.novembar 2005. Redakcija Vremena

Evropska agenda – Organizovani kriminal na Balkanu (1)

Evropska budućnost našeg regiona umnogome zavisi od toga koliko će naše državne institucije imati snage da se uhvate u koštac sa mrežama organizovanog kriminala, koje su jedna od najmračnijih tekovina bivših režima na Balkanu. Teškoće su brojne, ali sva istraživanja ukazuju da je zbog regionalne prirode problema neophodna čvrsta institucionalna saradnja u regionu. Postavlja se pitanje da li će mlade državne institucije zadužene za ovu borbu naučiti lekciju od svojih protivnika i organizovati čvrstu prekograničnu saradnju kojom jedino mogu suziti prostor delovanja različitih kriminalnih grupa. Javna tribina koju je naš nedeljnik organizovao uz pomoć Fondacije "Fridrih Ebert" pokušala je da pruži odgovore na ova pitanja. Na tribini su učestvovali profesor Bogoljub Milosavljević, saradnik Centra za mir i razvoj demokratije, Milan Simić, specijalni izvestilac sa suđenja za organizovani kriminal, i Miloš Vasić, novinar "Vremena". Tribinu je vodila novinarka nedeljnika "Vreme" Duška Anastasijević

Godišnjica ujedinjenja Nemačke

06.oktobar 2005. Lidija Klasić

Dobitnici i gubitnici

Postoje i mnoge druge, tokom četrdeset godina razdvojenosti, učvršćene razlike o kojima danas s najmanje opterećenja govore mladi

EU – godinu dana posle

05.maj 2005. Duška Anastasijević

Usporavanje evropskog voza

Mnogi će pohrliti da glasaju protiv evropskog ustava u želji da Francuska održi primat u EU-u, kakav je imala bezmalo pola veka. Oni koji će glasati "za" shvatili su da je Berlinski zid pao pre više od 15 godina, i da tek danas sagledavamo posledice tog čina. Kakav god bio ishod, Evropa će ostati tu gde jeste. Uostalom, preživljavala je tu i tamo, neko "non", "nein", "nej" i "no" mnogo puta do sada

Intervju - dr Branka Prpa, direktor Istorijskog arhiva Beograda

19.januar 2005. Slobodanka Ast

Šta je srpska tradicija

"Koliko god modernisti izgledali kao slabija strana, uopšte nije tako. Modernisti su kroz 200 godina srpske istorije u svojim redovima imali zapravo najkvalitetnije ljude srpske istorije, intelektualne i stvaralačke kapacitete"

Pozorište - Festival u Avinjonu, Francuska

29.jul 2004. Ivan Medenica

Novi početak sa starom Evropom

Vizija i duh „stare Evrope" bili su uočljiva ideološka pozadina ovogodišnjeg, novog koncepta Avinjonskog festivala. Stoga ostaje neprijatna sumnja da su pojedini delovi Evrope dragovoljno prihvatili, i to čak i u oblasti kulture, američke podmetačine, umesto da odlučno odbace bilo kakvu podelu na "staru" i "novu" i zastupaju samo ideju jedne i jedinstvene Evrope

Intervju - Dr Mihael Šefer, politički direktor Ministarstva spoljnih poslova SR Nemačke

22.maj 2003. Biljana Vasić

Evropski domaći zadatak

EU vodi politiku bez dvostrukih standarda – sve zemlje inspirišemo da uđu u proces stabilizacije i asocijacije, s ciljem integracije u EU, a zato moraju da se ispune podjednako politički i ekonomski uslovi

Intervju: Dr Hajnc Duhart, istoričar

06.jun 2002. Slobodanka Ast

Novi pogled na Balkan

"Danas u Nemačkoj preovladava uverenje da je priznavanje nekih bivših jugoslovenskih država bilo i brzo i ishitreno. Ali, sada se promenila i percepcija Jugoslavije"

Naučne rasprave - neoliberalizam vs socijaldemokratija

24.april 2002. Priredio: Milan Milošević

Levica u desnoj šaci

U Srbiji je registrovano oko 30 socijaldemokratskih stranaka. Njihova izborna moć je gotovo nikakva. S druge strane, građani Srbije su prilično naklonjeni socijaldemokratskim idejama. Šta tu onda ne štima? Centar za socijalne i demokratske studije, Centar za proučavanje alternativa i Fondacija "Friedrich Ebert" prošle nedelje su organizovali raspravu oko 50 naučnih radnika, predstavnika političkih stranaka i nevladinih organizacija. Donosimo neke delove iz uvodnih radova koji objašnjavaju aktuelnu dijalektiku neoliberalizma i socijaldemokratije i njen uticaj na političke procese u Srbiji.

Umetnost - ideološki modeli posleratnog slikarstva

08.novembar 2001. Danijela Purešević

Lavirinti jedne epohe

"Verujem da je vreme diktata iza nas. Po onome što sam do sada videla, mislim da bi stvari mogle da se razvijaju ka istinskom umetničkom pluralizmu, ukoliko opet ne dođe do borbe za prevlast nekog ideološkog ili kulturnog modela", kaže za "Vreme" Lidija Merenik, autorka koja u svojoj novoj knjizi preispituje kontroverzno razdoblje socrealizma