Zašto Nemačka sama ne kopa svoj litijum ako je toliko "blago za nemačku automobilsku industriju"? Ovo pitanje postavlja nemačka štampa analizirajući podršku kancelara Olafa Šolca srpskom projektu "Jadar"
"Mnogima je cinično što Nemačka, koja ima svoj litijum, rudarstvo radije prepušta Srbiji. Kritika uništavanja prirode, beogradskog aparata moći i kvazikolonijalne eksploatacije čine narativ koji je ubedljiv za mnoge Srbe", piše "Noje ciriher cajtung"
Primena Izbornog zakona Republike Srpske, za koji se Milorad Dodik pobrinuo da ga usvoji Narodna skupština RS „ozbiljno bi potkopala ulogu Centralne izborne komisije BiH, nanela bi nepopravljivu štetu demokratskom izbornom procesu i pravnoj stabilnosti i ugrozila legitimnost izbornog procesa“
Da li je u hapšenju levičarske teroristkinje RAF-a Danijele Klete korišćena veštačka inteligencija, odnosno program za prepoznavanje lica? I zašto su sada mnogi u Nemačkoj zbog toga zabrinuti?
U opširnim analizama povodom incidenata na severu Kosova brojni listovi slažu se u oceni da trenutna situacija ide na ruku predsedniku Srbije kako bi skrenuo pažnju ovdašnje javnosti sa protesta u Beogradu i apela da podnese ostavku
Džonatan Litel: Eumenide; prevela Gordana Breberina; Laguna, Beograd 2022.
Nakon detaljnih konsultacija koje su trajale jedan dan, lideri Otvorenog Balkana odlučili su da ipak odu u Brisel. Izvesna neizvesnost ipak je pokazala da Otvoreni Balkan, iako promovisan kao ekonomska inicijativa, dobija i politički karakter. To bi značilo da bi u budućnosti od balkanskog trija mogli da očekujemo i politički jedinstven blok prema Briselu
Francusko predsedavanje traje do kraja juna, a odluka da li će se posle dve godine prevazići bugarski veto za Severnu Makedoniju i Albaniju još uvek nije poznata. Za otvaranje pregovora lideri EU će se boriti do poslednjeg dana. Situaciju dodatno komplikuje politička kriza u Sofiji. Raspravlja se i glasa o nepoverenju vladi premijera Kirila Petkova
Možda su ratovi danas isključeni, možda i nisu, da parafraziramo Slobodana Miloševića, ali su u nekim stvarima radikali/naprednjaci otišli korak dalje i prevazišli svoje učitelje iz devedesetih: bez obzira na žestoku mašineriju kojom je raspolagao, Miloševiću nije pošlo za rukom ono što je danas Vučić uspeo – da ukine i privid slobodnih i fer izbora. Milošević, za razliku od Vučića, koliko god da je pokušavao, nije uspeo da uništi opoziciju, niti da ubije u pojam onaj deo građana koji je verovao u demokratiju. Tri decenije posle prvih višestranačkih izbora Srbija je ponovo na početku
Još ranih devedesetih pojavile su se negativne asocijacije na pojam demokratija, jer su pokušaj uvođenja demokratije pratili raspad Jugoslavije, ratovi, inflacija, nemaština, kriminal. S tim negativnim asocijacijama povezanim s tranzicijom, pa još i partokratijom koju je zapatilo Miloševićevo doba ali je svoju razradu i vrhunac doživela sa Aleksandrom Vučićem na vlasti, demokratski pokušaji uređenja države nisu imali mnogo šansi
Hronika nerazjašnjenog trovanja ruskog opozicionara, blogera i kritičara Vladimira Putina Alekseja Navaljnog liči na početak onih kriminalističkih i obaveštajnih serija čija će se dužina trajanja ispostaviti kao obrnuto proporcionalna broju verifikovanih činjenica
Nije u tome ključna stvar, iako je jasno da predsedniku Srbije Vučiću strahovito nedostaje onaj neko ko ide iza njega i šapuće mu "seti se, ti si samo čovek". Na ključnu stvar će institucije morati da misle i po njoj da delaju, naravno, nakon oslobođenja
