Nuspojave

Lagumska posla

Nagradno pitanje glasi: kako se demokratska politika slaže sa etničkim čišćenjem zemunskih ulica

Sećanje jednog Beograđanina

Na Berlin! Na Gitlera!

Kako su Beograđani videli "bitku za Beograd", šta se dešavalo u njihovom gradu tih dana i kako su se obični ljudi osećali, govori za "Vreme" Miroslav Nedić (86), inženjer u penziji

Zoom

Srbi i Bosna i Hercegovina – Tri divlje mačke u istom džaku i moguća uloga taze dobitnika Nobelove nagrade za mir u cepanju te vreće

Sastanak u vojnoj bazi Butmir pokazao je da se oko "mirne Bosne" ne slažu ni SAD i Evropska unija, pa je to sad već čitav "mačji hor" i bilo bi zanimljivo to gledati iz nekog neutralnog ugla da nas život i istorija nisu naučili da bosanski jadi ne mogu proći bez velikog belaja, a da se to nekako, ovako ili onako, olupa i o ovodrinsku glavu

Beogradska operacija

Etape oslobađanja

Na Groblju oslobodilaca Beograda sahranjen je 961 borac Crvene armije i 2944 pripadnika NOV Jugoslavije

Izjava nedelje

»Reforma nije gibanica koju ćete zgužvati, staviti u rernu – i eto sistema posle 30 minuta.«

Dr Jovan Krkobabić, predsednik PUPS-a i potpredsednik Vlade ("Politika")

Intervju – Vladimir Paskaljević, reditelj

Uloga đavola u srpskoj tranziciji

"Većina domaćih reditelja koji su u komisijama za dodelu sredstava, pogotovo onih mlađih (takozvani pajkićevci), uopšte ne poznaje evropski film i ne priznaje ništa osim takozvanog žanrovskog filma. To je neka teorija koju favorizuje nekolicina profesora na Fakultetu dramskih umetnosti i tako vaspitava desetine generacija. To je kao kad biste studirali književnost na delima Mir Jam i Dena Brauna, a podsmevali se Andriću i Šekspiru. E, to jeste pravi horor"

Svetsko prvenstvo u fudbalu

Srbija prvi put, Srbi treći put

Blistava pobeda protiv Rumunije omogućila je prvo učešće na najvećoj smotri svetskog fudbala, ali dva politička presedana iz prošlosti dovela su do igranja (samo) Srba na mundijalima 1930. u Urugvaju i 2006. u Nemačkoj iako se zemlja zvanično zvala Jugoslavija, odnosno Srbija i Crna Gora

Portret savremenika

Grešnica i buntovnica

Želeći da šokira i samim tim privuče publiku, Severina je profitirala na svom "imidžu grešnice i buntovnice", ali povremeno doprinosila i ozbiljnoj javnoj diskusiji o ozbiljnim i teškim temama

Oslobođenje Beograda

Naši tragični, slavni i veliki dani

U noći 19. na 20. oktobar 1944. partizan Mladen Petrović, dok su se još razmjenjivale granate i rafali, razvio je jugoslavensku trobojku sa petokrakom na tada najvišoj zgradi u gradu – palati "Albanija". Beograd je konačno bio slobodan

Intervju – Aleksa Đilas, sociolog

Nade i planovi zaboravljenih emigranata

"Mi oko ‘Naše reči’ nismo pripadali nikome osim samima sebi." Tim rečima poznati beogradski esejista tumači svojevrsni uticaj malog londonskog emigrantskog časopisa u razvoju opozicionog pokreta u predratnoj Jugoslaviji

Jermenija – Istorijski sporazum sa Turskom

U senci pogroma

Turski izvori priznaju da je u toku "nesrećnih i tragičnih događaja" za vreme Prvog svetskog rata život izgubilo do 300.000 Jermena, jermenski izvori govore o milion i po žrtava i tvrde da je izvršen genocid. Kako bi normalizovale odnose, dve susedne zemlje dogovorile su se da se na državnom nivou uzdržavaju od istorijskih ocena

Dve decenije od smrti Danila Kiša

Smrt, literatura

Kao što se u današnjem Beogradu i Beču na prvi pogled vidi da su preveliki i prekomplikovani za Srbiju i Austriju, da su pravljeni i baždareni za veće i komplikovanije zemlje, tako je i Kišovo delo preveliko za bilo koju južnoslovensku književnost. Ono pripada onom fantomu kojeg više nema ni na univerzitetskim katedrama

20 godina od smrti Danila Kiša

Život i smrt izgovaram s fusnotom

Pre dvadeset godina, 15. oktobra 1989. umro je Danilo Kiš

Valjevo

Nije mi tema

Lisica i ždral

Zla godina

Ma jesmo li ikad bili orlovi, Pope, ili bejasmo tek kopci koje nijedan vlastelin nije hteo da metne na porodični grb

Zabrana neonacističkih i fašističkih organizacija

Ustavna kozmetika

Zahtev Ustavnom sudu da zabrani neonacističke i fašističke organizacije još jedna odgoda rešavanja problema i tako će ostati sve dok država jasno ne kaže da nasilje ne može proći i dok nasilnike i propagatore mržnje i zločina ne počne kažnjavati

Intervju – Darka Radosavljević Vasiljević, direktorka Remonta

Galerija prijatelja

Stalno pokušavam da objasnim da će ovakvo ponašanje Ministarstva kulture imati katastrofalne posledice. Kultura nije skupa, sredstva koja održavaju neku scenu su mala u odnosu na ono šta ta scena znači u širem kulturnom kontekstu. I mora da se održava jer kultura održava duh nacije. U protivnom, desiće se veliki diskontinuitet u kulturi i silno vreme će proći da se ona obnovi. To su, jednostavno, stvari koje se ne rade

Zoom

Aveti Petog oktobra – O svakoj godišnjici raste broj onih koji su s pokojnim Zoranom Đinđićem bili na ti, a Koštunicu nisu ni poznavali, ili sasvim obrnuto

Na mitsko pitanje "Da li je bilo šestog oktobra?" sada, devet godina posle, imamo vrlo kalkulantske odgovore u širokom rasponu: od negacije bilo kakvog napretka, društvenog ili ekonomskog, do razblaženih verzija koje se svode na obrazloženja da je došlo do privremenog odlaganja društvenog napretka

Eksproprijacija na jugu Srbije

Drum na kredit, zemlja za pare

Prema procenama države, ukupni troškovi deonice autoputa od Levosoja do Donjeg Neradovca, dužine 15,8 kilometara, računajući građevinske radove, izradu dokumentacije i eksproprijaciju trebalo bi da dostignu 77,2 miliona evra. Eksproprijacija je, međutim, zapela, jer se taj proces odvija u skladu sa odredbama nedavno izmenjenog zakona koji reguliše tu oblast. Zašto, objašnjavaju vlasnici zemljišta na jugu Srbije

75 godina od ubistva kralja Aleksandra

Marsejski atentat

"Izgleda da se posle ovog jadnog događaja treba svega bojati. Treba strahovati od nasilja, razaranja, anarhije. U budućnosti više neće biti društva ni civilizacije koji će biti bezbedni" (Slobodan Jovanović)

Izjava nedelje

»Da je Hitler bio Srbin, i njega bi rehabilitovali.«

Ivica Dačić, predsednik SPS-a ("Blic")

Devet godina od 5. oktobra 2000...

…a dvadeset od 1989.

Peti oktobar je u Srbiji dan jednog istorijskog prevrata, koji neki nazivaju srpskom baršunastom revolucijom. U pamfletima taj događaj glorifikovan je kao dan kada je Srbija rekla "dobar dan" slobodi, demokratiji, pravnoj državi i svetu. Neki ga opisuju kao političku revoluciju

20 godina tržišne ekonomije u Istočnom bloku

Na koga je pao Berlinski zid

Činjenica da su Rumunija i Bugarska danas članice Evropske unije, a da Srbija i Hrvatska nisu, pokazuje da je članstvo u EU više stvar političke volje Unije, nego realnog ekonomskog stanja ovih zemalja

Poreklo čoveka

Žena koja je nedostajala

Najstariji pronađeni fosil čovekovih predaka, Ardi – niska, čupava i povijena ženka malog lica iz Etiopije, stara 4,4 miliona godina – otkriva kako je Eva nagovorila Adama da konačno siđu sa jabuke i jednom počnu da žive kao ljudi

Starost u Srbiji

Između siromaštva i bolesti

U Beogradu se ne oseća, ili bar ne primećuje u tolikoj meri, problem starih koliko u gradovima u južnoj i istočnoj Srbiji

Činovništvo Srbije

Reforma državnog plemstva

Oni koji se danas čude vesti da se u Ministarstvu finansija razmišlja da se zakonom ograniči broj činovnika na pojedinim nivoima vlasti, verovatno i ne znaju da je patent "brojnog ograničenja činovničke klase" ovde odavno primenjivan. Možda bi mu se doista trebalo vratiti da Srbija ne bi danas imala 30 ministara, 67 državnih sekretara, 112 pomoćnika ministara i 52 savetnika ministara – a da o pomoćnicima i savetnicima u agencijama, carini, poreskoj službi, sudstvu, zdravstvu, prosveti, vojsci, policiji i drugim delatnostima i ne govorimo

Ko je kriv

"Pravda za Brisa Tatona"; VREME 978