Jedna neobična godina je za nama, a broj utisaka daleko prevazilazi okvire ovog pregleda. Kada smo svi pomislili da je korona na izdisaju, da ćemo se vratili koliko-toliko redovnom stanju, izbio je rat u Ukrajini i gurnuo nas u još veću, globalnu krizu. Premotajmo, dakle, kao na savremenim daljinskim upravljačima, ovu godinu, možda se u podsećanju otkriju nekakvi nagoveštaji budućnosti
“Mi smo obično tretirani kao opasnost za sistem, bilo koji sistem. I to tako treba i da bude. Mislim na pravi, buntovni rokenrol koji ne podleže cenzuri ili autocenzuri. Često vlast pokušava da potkupi takve autore raznim beneficijama. I, nažalost, u nemalom broju slučajeva uspeva u tome. Srećom, uvek postoje i oni koji se ne daju potkupiti”
“Biti predan tradiciji znači da svoj život svestrano razvijam, prihvatam iz svoje zajednice ono što je autentično, a ne ono što treba da prihvatam jer tako mora. Pogledajte, danas je deo našeg načina života – zagađen vazduh. Da li ću ja sutra, jer sam tradicionalista, čuvati taj nečisti vazduh? Ako je moja zemlja ugrožena zbog nezrelosti ekološke svesti, da li treba da to negujem ili upravo suprotno? Ovo se odnosi naravno i na druge aspekte”
Moj šef u listu “Omladina” Branko Bogunović je rekao da će me “staviti” u kulturnu rubriku i zvao Mladena Oljaču, koji je bio samo pet godina stariji od mene, ali prvoborac. Hteo je da piše romane, u novine su ga “strpali”, kako on reče, da bi imao od čega da živi. Mrzeo je urednički posao, da čita tuđe rukopise i odmah, a da se čestito nismo ni upoznali, predložio da ja budem urednik kulturne rubrike umesto njega. Bogunović se nasmejao i složio. Postao sam, dakle, tek što sam stigao, sa 22 godine i objavljenih nekoliko pesama, urednik kulturne rubrike saveznih novina
“Rušenje Saborne crkve u Mostaru jeste, što je rekao i vladika Grigorije u jednom intervjuu, fantastika zla. Tu su crkvu mesec dana minirali, palili, to je bio jedan pokušaj zatiranja… S druge strane, važno je da shvatimo, da imamo tu svest, da je pre toga neko u naše ime minirao franjevački samostan. Neko je u naše ime granatirao Karađoz-begovu džamiju. Da li svi to znamo? Da li uopšte mislimo o tome”
Podele nam nisu strane. Vučemo ih vekovima, nesposobni da čujemo drugog
“Kad bih se danas bavio filmom, nikako se ne bih usudio da smišljam film kao što je Besa. Znao bih unapred da ne bih našao producente. Kad je film sniman, Albanci su se ipak smatrali našim sugrađanima, mada su ih neki od nas, makar prećutno, smatrali građanima drugog reda. Zbog toga valjda i ne žele više da žive s nama”
Kratki pregled ljudskih prava ugroženih povučenim nacrtima zakona o unutrašnjim poslovima i zakona o obradi podataka i evidencijama u oblasti unutrašnjih poslova
Šta je cilj javne nabavke? Da se javni novac iskoristi na najbolji mogući način, a to se ostvaruje tako što se na javnu nabavku javi što više ponuđača: konkurencija bi trebalo da iznedri najbolju ponudu sa najnižom cenom. No, to je tako u teoriji. U Srbiji ta teorija ne važi – svi veliki poslovi zaobilaze javne nabavke i idu direktnom pogodbom, a i ovi, uslovno, manji poslovi, “kroje” se za podobnog ponuđača
Muška košarkaška reprezentacija je razočarala na Evropskom prvenstvu, vaterpolo reprezentacija na Svetskom, kao i fudbalska, nisu se proslavile ni rukometašice, podbacili su i odbojkaši, a i košarkašice su prekinule niz uspeha na velikim takmičenjima, ali su u godini na izmaku zablistale odbojkaške reprezentativke, koje su odbranile svetsku titulu, uz njih i atletičari i atletičarke, basketaši, rvači i strelci, i naravno, dvojica svetskih sportskih zvezda – Novak Đoković i Nikola Jokić
Od dobrotvornih čajanki za ruske izbeglice 1922, preko raskošnih svadbi i rođendana Gaspromovih menadžera 2008. do ruskih karaoke-žurki, koje se u ovdašnjim kafićima organizuju proteklih par meseci, Novi Sad svedoči trećem talasu Rusa u proteklih 100 godina
