Reforme i ujdurme

Krik iz crne rupe

DOS-u, koji ima mandat da brzo sprovede jednu neoliberalnu reformu ili svi propadamo, preti socijalno nezadovoljstvo, ali više od toga zapadanje u konfuziju, gubitak liste prioriteta. Paketi reformskih zakona se najavljuju, i kažu da su brzo spakovani, međutim u javnosti kola jedan vic koji slika DOS kao grupaciju neodlučnu i neefikasnu. Neka gospođa posle četvrtog braka tvrdi da je nevina, objašnjenje za prva dva muža je lascivno. Treći muž je bio socijalista, oni samo obećavaju... A četvrti? E, on je "dosovac", on se samo čudi šta su ovi pre njega radili... Deset pokušaja reformi u poslednjih četrdeset godina (1963, 1965, 1974, 1989, 1995. itd.) tako je do sada napuštano, najavi se reforma, pa se otvori dvadeset bočnih pitanja, ideoloških, demagoških, doktrinarnih, skandaloznih, kontroverznih, apatičnih, eliptičnih i onda se u proizvedenoj konfuziji sve preseče jednim bogatim "lovom na veštice".

Hoće li biti rata na Balkanu

Strogo kontrolisani sukobi

Postoje dve dugoročne opcije međunarodne zajednice na Kosovu. Prva je da pokušaju da ostvare ciljeve postavljene u Rezoluciji Saveta bezbednosti UN-a 1244, uz rizik oružanog sukoba s albanskim ekstremistima i gubitaka u redovima KFOR-a. Zapad može i da se povinuje albanskim zahtevima, odnosno prizna nezavisnost Kosova i Metohije uz rizik daljeg širenja konflikta sve do stvaranja velike albanske nacionalne države na Balkanu

Hapšenja

Položaji i zloupotrebe

Valja se nadati da su najnovija hapšenja znak konačne primene zakona, a ne jeftina politička demagogija

Lik i delo

Dragan Kićanović

Predsednik JOK-a

Predlog za plovidbu

Muzika sa broda

Dunavski sprudovi sredom uveče

Lik i delo

Franko Simatović – Frenki

Osnivač "Crvenih Beretki"

"Vreme" na tragu iskaza Radeta Markovića

Jaht-klub tajne policije

Pritvoreni bivši šef Resora državne bezbednosti Rade Marković više puta je u istrazi optužio svog prethodnika Jovicu Stanišića za razne zloupotrebe. Između ostalog i za mutne radnje u marini Sekcije za moto-nautiku Brodograditelj, koju su preplavili brodovi i čamci bivšeg vrha državne bezbednosti: Stanišić tu drži brod "Dženi Brendon", kupljen u Velikoj Britaniji; Mihalj Kertes brod "Dunav" i gliser "Papilon"; Rade Marković ima gliser bez broja i registracije, za koji tvrdi da nije njegov iako ga je svojevremeno kupio od Brodotehne; Franko Simatović Frenki gliser "Formula"... U blizini je usidren i brod državne bezbednosti "Kole", izgrađen za Tita kako bi mogao da lovi patke, u čiju je registraciju utrošeno blizu milion maraka

Ludi i vreme

Izjava nedelje

"Zašto da me hapse?" Nikola Šainović, bivši potpredsednik savezne vlade i visoki funkcioner SPS-a ("Večernje novosti")

Nova TV Košava

Sporno nasleđe

Kada je prošle nedelje "nova" TV stanica počela da emituje program pokazalo se da "legalno emitovanje signala" možda i nije baš tako legalno

Širenje posla – Lufthanza

Isplativ rizik

Nemački avioprevoznik uveo je još pet letova iz Beograda. Manfred Fok, predstavnik Lufthanze za Jugoslaviju, kaže da je kompanija zadovoljna uslugama koje ovde dobija i da kao mušterija to redovno plaća

Intervju – Sonja Liht

Partneri za novi početak

"U poslednje vreme osećam jednu vrstu tenzije ili napetosti, ili čak više od toga između ljudi koji rade u nevladinom sektoru i ljudi koji rade u državnoj strukturi. Mislim da je jako važno da svi shvate da smo na istom zadatku. Nevladine organizacije sada moraju da budu saradnici na istom poslu. Naravno, da budu istovremeno forma kroz koju će građanin moći da kritikuje državu. Država mora da ima saradnika u nevladinom sektoru. Naravno, i ona ima pravo da bude kritična prema tom sektoru"

Na licu mesta – Tetovo

Makedonija u plamenu

Nevolja je što se do spasa za Makedoniju ne može stići preko oružja, i što rešenje problema ne leži izgleda u odgovoru na ovih dana često postavljano pitanje – šta može makedonska vojska, koliko ima vojnika, tenkova ili helikoptera, ili kolika je procentualna zastupljenost Albanca u makedonskoj vojsci. Još nekoliko dana žestokih sukobljavanja i pucanja oko Tetova, uz prve civilne žrtve, i stvari bi definitivno mogle otići dovraga – makedonsko društvo bi se u tom slučaju verovatno beznadežno pocepalo po etničkoj osnovi bez mogućnosti da se više ikada sastave vlade u kojima bi zajedno sedeli predstavnici i jednog i drugog naroda. Albanci se ukopavaju u stavu da su žrtve državnog terora, i zajedničku državu sve više vide isključivo kao "federalnu", baš kao i neki strani mediji koji takvo rešenje nazivaju "prelaznim" – pre konačnog cepanja. Većina Makedonaca istovremeno čvrsto stoji na stavu da se s ustupcima jednom mora stati jer će u protivnom Makedonija ubrzo prestati da postoji