Čemu nas uči istorija?
"Čistota Otečestva"; "Vreme" br. 548
Da li je moguće?
"Lustracija"; "Vreme" br. 547
Elektronska koliba (5)
Oprezno s obećanjima
Priča sa Golije
Relativizacija planinskih sela
Meštanima malo znači to što je završena Donatorska konferencija i što je deo novca odvojen za poljoprivredu, osim ako se ministar Veselinov, kako kažu, "ne okrene malo od Vojvodine i ne podseti na to da i u Srbiji, i na Goliji ima seljaka"
Pozadina jednog spora
Slučaj broja 008
Nije prošao ni dan nakon što je u Centru za kulturnu dekontaminaciju održana tribina povodom brutalnog premlaćivanja učesnika gej parade a već se uveliko zahuktavala omiljena društvena igra prenošenja i tumačenja, krivotvorenja i izmišljanja, traženja tajnih značenja i otkrivanja skrivenih motiva učesnika u razgovoru. Reči Biljane Srbljanović o ženama na javnoj sceni koje zagovaraju nešto što je za nju "ivica prostitucije a sa druge strane zalažu se za fizičko istrebljivanje, ili pseudofilozofsko zagovaranje povratka hrišćanstvu koje podrazumeva uništavanje onih kojih nisu hrišćani ili onih koji se ne vladaju po dogmi koje su oni sami sebi zacrtali" izokrenute su u stilu pomenute društvene igre kao da je neko od pomenutih proglašen prostitutkom. Poziv da se "na stub srama izvedu ljudi koji zagovarju tu vrstu mržnje" protumačen je lakim obratom kao poziv na linč i kamenovanje u XXI veku. Kao što obično biva u sličnim prilikama, krenule su tužbe, pretnje tužbama, pretnje, otkrivanje tajnih članskih karti i rovarenje po privatnom životu. "Čujem ovih dana još dosta toga", opisuje za "Vreme" Biljana Srbljanović. Da tražim linč samohranih majki, da sam protivnik Srbije i srpskog pravoslavlja, da ugrožavam žene bez muževa, da sam bleda i imam tanke usne. Na ulici, u prolazu, čujem još i: "I ti si mi Srpkinja, pička ti materina, sad ću da te izgazim!", pa onda: "Vidiš, stvarno nisam znala da si lezbejka?" , takođe i "Šta te, bre, briga za pedere, gledaj svoja posla."
Intervju - Majkl Ignjatijef
Svetlost u očima
"Siguran sam da je iza osmeha mnogo teškoća. Mislim da je ovo najbolji Beograd u poslednjih petnaest godina. Ne kažem to zato što smatram sadašnju vlast divnom, ne mislim da je ne treba kritikovati..."
EXIT 2001
Kozarački drum & bes
Dok se ne uspostavi neki drugi exit, ovaj bi trebalo pravilno percipirati kao već viđenu vašarsku atrakciju istočnoevropskih zemalja. Finley Quaye nije Tricky, Tony Allen nije Fela Kuti, Max Romeo je Max Romeo koliko je i Joe Strummer & The Mescaleiros – The Clash, dok Kosheen nisu Basmenet Jaxx, a ni Luke Slater nije Underworld, iako je zamišljeno da nam tako izgledaju
Izjava nedelje
„Hvala vam što ste bili nežni.“
Dušan Mihajlović, republički ministar policije, novinarima, u VIN-ovoj emisiji "Press pretres"
Nuspojave
Simboličko tumbanje
Uzdizanjem događaja iz davne prošlosti raskida se sa sebe-slavećom vladarskom tradicijom, ali se i reanimira šund-mit o "domaćinskoj Srbiji"
Dve ispovesti
Što baš ja?
Moglo se to 5. oktobra desiti svakom ko se zatekao pred Skupštinom, RTS-om, na Trgu republike, Ibarskoj magistrali, autoputu Beograd – Niš... Ali, dogodilo se samo njima petorici: Ivanu Nikoliću, Bogdanu Jovanoviću, Drašku Mitroviću, Čedomiru Kaliniću, Dušanu Markoviću i Draganu Matoviću. Zbog zadobijenih prostrelnih rana, ova petorica muškaraca, od kojih najmlađi ima šesnaest a najstariji četrdeset tri godine, za samo pola sata doneti su u Urgentni centar. Kako se dogodilo da od 700.000 građana stradaju baš oni? O svom iskustvu govore Dragan Matović i Dušan Marković