"Imamo kulturu starenja, nažalost obeleženu predrasudama i stereotipima o starijima i starenju. Ljudi uglavnom ne žive svoju starost već uverenja o starosti i često ispunjavaju tuđa očekivanja, što posebno važi za žene"
Neko će možda reći da je taj totalni karantin za naše najstarije sugrađane bio neophodan u datim trenucima jer o virusu nismo dovoljno znali, a slike koje su stizale iz Kine, Španije ili Italije su bile strašne. Čak i ako se složimo sa tim, zbog čega danas, četiri meseca nakon što je vanredno stanje okončano, neko ko ima preko 65 godina treba da bude osuđen jer je u tom periodu izašao na ulicu? Jer da im je suđeno tada kada su "skrivili", to bi možda i imalo smisla na planu prevencije i poruke drugima da to ne čine. Međutim, koji je smisao osuditi danas penzionera koji prima 200 evra mesečno na novčanu kaznu koja prelazi iznos od 50 hiljada dinara
Mediji u Srbiji su prvo zanemarivali izbore u Crnoj Gori, da bi se posle euforično uključili u istorijski poraz Mila Đukanovića
Razloga je pun kofer. Na prvom mestu sukob sa SPC zbog Zakona o slobodi veroispovesti, koji je od DPS-a udaljio njegove tradicionalne glasače po onoj "i otac i đed i prađed su mi kršteni tu". Kad se tome dodaju ekonomska kriza kao posledica epidemije u zemlji koja je ionako ogrezla u korupciji, kriminalu i partokratiji i propala turistička sezona, 35 odsto na ovim izborima je odličan rezultat
Opojni ukus pobede i nade kao da može da se opipa u vazduhu, dele ga svi koji se osećaju kao pobednici u toj noći, sijao je i na licima lidera opozicije dok su saopštavali da će buduća vlast biti u njihovim rukama. To je ukus poznat svima na ovim prostorima koji su imali nesreću da pobede za koje su verovali da im menjaju život dugo čekaju, ali su ih i dočekali
Što čeka predsjednika Srbije u Bijeloj kući? Zašto je od svog puta napravio kombinaciju Kosovskog boja, prelaska Albanije i NATO bombardovanja? Može li zaista doći u priliku da odbije susret sa Trampom i kakve bi to imalo posledice? Zašto posle povratka svog lidera iz Amerike naprednjake čeka još jedan novi početak
Kako je došlo do toga da reditelji i umetničke ličnosti izrazito urbanog senzibiliteta poput Vojislava Nanovića i Milutina Petrovića pokazuju interes za porodičnu sagu iz Vranja u devetnaestom veku
"Trenutna događanja povodom Košara ne pomažu da se energija i kreativnost usmere na što bolji proizvod, a slika koja je do sada otišla o ovom projektu nije dobra"
"Obim mera koji će nam trebati 2021. niko ne može u ovom trenutku da definiše, jer je nepoznanica dužina krize izazvane pandemijom. Mišljenja sam da će 2021. godina biti godina velikih iskušenja, s obzirom da ćemo se suočiti sa dobrim delom nezaposlenih radnika, nagomilanim obavezama po dospelim kreditima i odloženim poreskim obavezama"
I veliki privrednici su saglasni da će se prava dubina krize videti tek krajem godine. Rizici su, naravno, najvećim delom prebačeni na privatni sektor, s obzirom da je predsednik više puta izjavljivao kako su plate i posao u javnom sektoru – zagarantovani
Pandemija korona virusa je sasvim sigurno u određenoj meri uticala na sve, bez obzira na materijalni, društveni status i životne okolnosti. Ali dok u zemljama poput Velike Britanije, SAD i Kanade postoje institucije, statističke i naučne, koje beleže psihološke posledice krize, u Srbiji niko ne pita građane kako su, već im prosto naređuju da budu dobro. A nisu dobro
Pandemija, psihologija i ekonomija, Kosovo, Amerika i Rusija, EU i reforme, opoziciona kuvanja, Crna Gora – to su ključne teme i ključni izazovi za dolazeću srpsku jesen i zimu
Novi talas – pokret, trend ili moda u umetnosti, književnosti ili politici, kojima se prekidaju sa tradicionalne vrednosti ili tehnike jedan je od malobrojnih detalja ovdašnje kulturne scene koji su za ponos
Moja borba, šesti tom, jeste i velika lirska simfonija ljubavi i odanosti ljudima kojima je nesavršeni Bližnji, ko što su i oni to njemu. I zapravo je neverovatno da je završena
Vladimir Putin je Emanuelu Makronu rekao da se Zapad ne meša u unutrašnje stvari Belorusije. Kada je trećeg dana protesta u Belorusiji Aleksandar Lukašenko tražio pomoć od Putina, rečeno mu je da je Rusija spremna da štiti belorusku zapadnu granicu od NATO-a. Time je jasno rečeno šta je šta, i šta je čije, da je Belorusija "unutrašnje dvorište" Rusije
"Ono do čega je nama u timu bilo veoma stalo jeste da se ipak uloži napor da se i ove godine Bitef desi. To nam je važno iz više razloga: zbog kontinuiteta festivala koji nije prekidan u svojoj istoriji dužoj od pola veka, zato da bismo pokazali, a misija Bitefa je da budemo prvi, da budemo ledolomci, kako je moguće pozorište u ovim uslovima. Volim da kažem da pokazujemo da je pozorište moguće u ovim uslovima ne samo kao umetnička praksa nego kao društvena praksa"
"Oko 17,18 sati, počne narod da se okuplja ispred stanice. Sa njima stiže Milan Babić, viče na mene: ‘Šta čekate, sviraj sirenu za uzbunjivanje, mupovci upali u Oton (selo 15-20 kilometara severozapadno od Knina), puca se, pobili ljude’. Dok on viče, pokušavam dobiti Martića. Na telefon u njegovom stanu niko se ne javlja. Viče Babić, viče okupljena masa i ja pritisnem dugme sirene, i Knin se tad uzbuni, a na radiju odmah ide vijest o proglašenju ratnog stanja. Kasnije shvatim da sam umjesto dugmeta za opštu opasnost, pritisnuo pogrešno – za prestanak opasnosti. Ali u onoj ludnici niko to nije primjetio", kaže za "Vreme" jedan bivši milicionar
Bilo je to jedno od najlepših leta u mom životu, jer slep kod očiju ništa nisam video ili hteo da vidim. Ne kajem se. Ne bi pomoglo ni da sam unapred strahovao i tugovao zbog onoga što sam mogao da naslutim, čak da znam, ali da zaustavim ili promenim nikako
U posljednjih dvadesetak godina često se vozim trajektima između Kamenara i Lepetana. I svaki se put zagledam u ono brdo iznad Kamenara, malo desno od trajektne luke, pa pogledom pokušavam prepoznati vikendicu u kojoj smo dočekivali novu 1990. Uzalud, nemam se za što pogledom uhvatiti. Pamtim samo unutrašnjost kuće, u koju više nikad neću ući. Nitko od onih s kojima sam dočekao 1990. nije danas u Sarajevu, nitko osim mene nije ni u bivšoj Jugoslaviji. Vrijeme koje je u međuvremenu prošlo duže je od vremena naših života, premda se ponekad učini da je sve bilo jučer i da rat još nije ni počeo
Predsednik Srbije svakodnevno saopštava da se ne plaši, da neće popustiti pod pritiscima, a to njegovo prenemaganje očigledno pali kod onog ne malog broja građana Srbije koji razmišljaju u mitskim kategorijama. No, bez obzira na imidž beskompromisnog vladara, nisu baš toliko retki Vučićevi ustupci pod pritiscima – što spoljnim, a što onim unutrašnjim. Naravno, ta njegova uzmicanja u medijima se ne prikazuju kao nekakvi mali porazi već kao odluke mudrog, promišljenog i nepogrešivog vođe zabrinutog za svoj narod
Po čemu će se pamtiti period od 2012. do danas? Kako se došlo do brisanog prostora za obesmišljavanje rada i klasičnih političkih institucija i samih izbora? Šta govore poređenja sa prilikama u drugim zemljama bivše Jugoslavije
Vilijem Kentridž, koga smatraju savremenim Leonardom, očima njegove saradnice Snežane Žane Marović
Nobelovac, jedan od najvažnijih književnika prošlog veka, smatrao je da pisac ni u javnosti ni u delu ne treba da bude vidljiv
Najbolji album misteriozne američke avangardne grupe u poslednjih deset godina učinio je da ih razumemo bolje nego ikada
"Teško je utvrditi koja je ‘ideologija’ kriva za ovo ili ono. Kada se neko pita kome bi se morao podneti račun za krivi način po kome se danas živi, najpre bi ga trebalo ispostaviti sebi samima. Malo je koja vlast, i ona najnesimpatičnija, došla na vrh bez beslovesne podrške tih istih ljudi što se naknadno pitaju u čemu su se to našli"
Ono što se Ivica Dačić pravi da ne zna kad često pominje pomoć koju je Srbija dala izbeglicama, jeste kako su ti nesrećni ljudi dočekani po progonstvu. Može noćenje u sportskoj hali u Sremskoj Mitrovici, ali uz pratnju policije, a onda ujutru taj konvoj nastavlja dalje, pa neko završi u odmaralištu Divljana kod Bele Palanke, neko u Vranjskoj banji, a neko u barakama kod Obilića na Kosovu
