Kako je rokenrol postao svestan sebe

I bi Rok

Uputstvo: uz čitanje ovog teksta o rokenrolu koji peva o sebi, obavezno slušajte naslove preporučene u zagradama ispod međunaslova. I uživajte.

Vesti

Suočavanje Francuske sa zločinima: Otvaranje tajnih arhiva rata u Alžiru

Tokom sedmogodišnjeg rata za nezavisnost, od 1954. do 1961, francuska vojska je ubila preko 100.000 pripadnika alžirskih boraca za nezavisnost. Stradalo je oko 10.000 francuskih vojnika i na hiljade civila na obe strane. Masakr Alžiraca u Parizu koji su se bunili protiv policijskog časa u oktobru 1961. je okarakterisan kao „najnasilnija savremena državna represija ikada primenjena protiv uličnih demonstracija u Zapadnoj Evropi“. Policijski i sudski arhivi o tim događajima, koji su se u Francuskoj prećutkivali i bili cenzurisani, sada su otvoreni

Vesti

Sporazum Srbije, Albanije i Severne Makedonije: Svetla budućnost ili političko zamajavanje

Da li je „Otvoreni Balkan“ zamena za nedostatak posvećenosti EU u regionu, podrška regionalnoj ekonomskoj integraciji, ili samo jeftin politički trik koji dobro izgleda samo na papiru

Izveštaj Evropske komisije o slobodi medija

Pomak uočen mikroskopom

Kakvo je stanje novinarstva u Srbiji? Sagovornici “Vremena” ocjenjuju da “ograničeni napredak” ne postoji i objašnjavaju da je u praksi mnogo gore nego što bi se iz ove formulacije dalo zaključiti. Na udaru su mediji koji poput Evropske komisije ukazuju na zaostajanje Srbije u borbi protiv korupcije i organiziranog kriminala, vladavini prava, slobodi izražavanja i medija i razvoju institucija

Tri decenije od raspada SSSR (IV)

Kraj Hladnog rata pre pada Berlinskog zida

Optimizam je toliko obuzeo sovjetsku stranu da je Brežnjev tokom svoje prve posete Vašingtonu u junu 1973. proglasio kraj Hladnog rata. Kada se sreo sa 50 najmoćnijih američkih biznismena i bankara, Brežnjev je objavio: “Hladni rat je završen. A pitam vas, gospodo: Da li je ovo bio dobar period? Da li je to bilo u interesu naroda? Ne, ne, ne i opet ne”

Intervju – Slobodan Đerić, bivši direktor RB “Kolubara”

Stanje u “Kolubari” nikad nije bilo gore

“Ako kažem sada ono što svi znaju – da su od poslovođe do vrha došli ljudi koji su nekompetentni, da li je to politička priča? Jeste, ali ja je ne govorim kao političku priču, već kao neko ko voli ‘Kolubaru’. Kada se sve ovo desilo u Obrenovcu, ja sam seo i plakao, i pitao se da li je ovo moguće, šta sve nekompetentni ljudi mogu da urade? Pričaju sada o diverzijama. Pa, ovo je samoubistvo iz zasede. Protiv koga je pravljena diverzija? Protiv samog sebe? Zašto?”

Direktori javnih preduzeća u Srbiji

Jahači savršene oluje

Na čelu većeg broja najvažnijih preduzeća u Srbiji nalaze se v.d. direktori. Umesto da budu izabrani na konkursima, prema informacijama Transparentnosti Srbije, od 34 preduzeća u državnom vlasništvu, direktore u čak 22 imenovala je Vlada kao vršioce dužnosti. U 19 preduzeća direktorima u v.d. stanju je odavno istekao mandat, ograničen na 12 meseci

Kinoteka

Bauer i Mitrović, žanrovski klasici

Sto godina je od rođenja dva reditelja čije je tragove moguće naslutiti u filmovima njihovih vrlo uspešnih naslednika

Vesti

Štancovanje prijava protiv učesnika protesta: Protivzakonito zastrašivanje

Građanima koji su učestvovali u ekološkim protestima i blokadama prekršajne prijave ne prestaju da stižu. Pokret Ekološki ustanak objavio je mejl adresu za pravnu pomoć uz poruku da „straha i predaje nema“. Savetuju građanima da naloge u roku od osam dana od momenta prijema vrate prekršajnom sudu ili policijskoj stanici koja ih je ispostavila, jer je većina prekršajnih prijava nezakonita i mora biti oborena na sudu  

Vesti

Ranko Panić: Zloupotreba tragične smrti u marketinške svrhe

Jedna od retkih stvari kojih se Aleksandar Vučić nije odrekao iz svoje radikalske biografije jeste događaj od 29. jula 2008. kada je tokom nasilnih demonstracija SRS-a povređen Ranko Panić. Njegova smrt dve nedelje nakon protesta postaće jedan od simbola Vučićeve "borbe za promene u Srbiji", Vučićev refren i „dokaz kakvi su bili oni“, a kakvi smo danas „mi“, to jest oni, naprednjaci

Sećam se

Sveti Nikola: Kako me je darovao „gospodin Majnl“

Dobro se sećam mog prvog susreta sa Svetim Nikolom: došao je da daruje decu.To je zapravo katolički običaj, ali da bi obradovali decu njegov dolazak u kuće su organizovali i pripadnici drugih vera. U dečju sobu je ušao u crveno ruho odeven muškarac sa velikom belom bradom i vrećom sa poklonima. Pitao me je da li sam bio dobar

TV manijak

Akcentovanje skočka

Javni servisi na bivšim jugoslovenskim prostorima, kao moderne katedrale nacionalnog duha, uvek su se trudili da kroz medijski para-jezik sačuvaju nekakvu “čistotu nacionalnog bića”

Intervju – Savo Manojlović, pokret Kreni-promeni

Moramo biti principijelni

“Okretanje ka jednoj opciji vodi nas ka tome da nas građani posmatraju kao ispostavu ili krilo neke političke stranke. To je u redu, ali onda ste vi lobista, a mi želimo da sa građanima ostvarimo neku konkretnu promenu. Mi smo pozivali ljude bez obzira na političke opcije, jer ima toliko stvari oko kojih se svi slažemo a koje možemo da unapredimo”

Elektroprivreda

Zašto je stao TENT

Šta se tokom snežne mećave dogodilo u najvažnijoj srpskoj elektrani

Pozorišna razmena – Ruta grupa Triglav

Savršeno domaći stranci

Ideja da pozorišta u regionu razmenjuju predstave veoma je dragocena i dobrodošla za naš pozorišni život, a nadamo se da ćemo uskoro gledati i koprodukcije

Država i mafija – Sankcije iz SAD

Kumovi sa severa Kosova

Da li je stavljanje na američku crnu listu braće Veselinović, Milana Radoičića i ostalih znak za Aleksandra Vučića da mora da ih se odrekne? Kako su braća Veselinović izrasli u najbogatije ljude u Srbiji koji obrću milione, imaju rudnike, zgrade i hotele? Zašto njihova centralna građevinska firma Inkop radi na skoro svakom velikom infrastrukturnom gradilištu u Srbiji? I mogu li se pod sankcijama Vašingtona naći Andrej Vučić, Goran Petrović i drugi sa fotografijama u društvu Zvonka Veselinovića

Analiza

Kristofer Hil: Ambasador u specijalnoj misiji

Postavljanje Kristofera Hila za ambasadora u Beogradu je znak da ova administracija smatra da je došlo vreme da Srbija ispuni što Džo Bajden očekuje: ukidanje Dodika u Bosni, priznanje nezavisnosti Kosova, distanciranje od Rusije i Kine. U suroptnom će Amerika da radi, što već Amerika radi, kada joj je do nečega stalo, a neko joj stoji na putu

Vesti

Blokada Srbije: Epilog trećeg protesta

Počela je igra živaca, izdržljivosti, upornosti i strpljenja koju je predsednik Srbije otkako je na vlasti uvek dobijao. Uprkos otežavajućim okolnostima na ulice je izašlo dovoljno ljudi da blokiraju saobraćajnice i da policiju odvrate da interveniše. Predsednik Srbije sebi ne može da dozvoli da ga još jednom porazi „ulica“. Do izbora je ostalo nepuna četiri meseca

In memoriam – Momčilo Moca Vukotić (1950–2021)

Večnost stiže u driblingu

Otmenost koju je imao na terenu Moca je imao i u privatnom životu. Tih, odmeren. On je pripadao onom soju ljudi koji je svestan svojih kvaliteta, da je ostvaren u onome što je najviše voleo, i time se nije razmetao. Nikad se nisu oko njega pravile afere, nesporazumi, sve je kod njega išlo lagano, kao kod ljudi koji su mirni iznutra

Epidemija u Srbiji

Hronologija epohe korone

Pojava novog soja virusa korona i u Evropi, takozvanog omikrona, najnoviji je alarm u ovom skoro dve godine dugom “vanrednom stanju”. Zabrane dolaska iz novih rizičnih područja – pretežno Južne Afrike i njenih suseda, koje države užurbano uvode, neodoljivo podsećaju na početak 2020. godine i tadašnju pojavu prvih inficiranih na starom kontinentu, a nešto kasnije i u Srbiji. Srpski zvaničnici nisu preterano komentarisali novi soj, ali, podsećanja radi, nisu se u prvim danima korone mnogo brinuli ni zbog “najsmešnijeg virusa”

Portret savremenika – Angela Merkel

Maestro bez remek-dela

Bila je “Kolova devojčica” sa istoka. Nemci su je doživljavali kao mamu. Nakon šesnaest godina na čelu Nemačke, za Angelom Merkel mogla bi da ostane priča o mudroj i odmerenoj vladarki. Ili o virtuoznoj igračici prljavog političkog pokera. Kako se kome sviđa

Policija i protesti

Nema više sistema

Ono što brine policajce koji rade svoj posao, u Beogradu i po drugim gradovima Srbije, jeste stanje da su “ni na nebu ni na zemlji”, zavise od neke besmislene naredbe nekoga ko nije na terenu neposredno, poput svojevremeno Dijane Hrkalović

Vesti

Tabloidi i Pink o protestima: Lažni ekolozi maltretiraju građane

Prema izveštajima prorežimskih medija i mišljenju predsednika Aleksandra Vučića na subotnjim protestima je na „desetine demonstranata terorisalo narod“ a iza svega stoji Dragan Đilas sa njegovih 619 miliona koji na ulici hoće da otme vlast

Analiza

Druga blokada Srbije: Dan posle

„Destine plaćenika“ koji su „maltretirali milione  pristojnih građana“ naterali su u subotu predsednika Vučića da kaže da će naložiti da se izmeni Zakon o ekproprijaciji. Čovek čija vlast se zasniva na nepopostljivosti makar verbalno je najavio da će da popusti. Što do apsurda dovodi njegovu izjavu „da ulica neće određivati politiku u Srbiju“ i štošta drugo

Vesti

Požar u Obrenovcu: Sveopšte potcenjivanje opasnosti

Požari u dva kineska tržna centra, u Obrenovcu i bloku 70 i skladištu u Luci Beograd, ukazuju na potcenjivanje opasnosti od vatre u poslovnim objektima, stambenim zgradama i mnogim javnim objektima u kojima se okuplja veći broj ljudi

Istraživanje Demostata

Partije uoči izbora rade u korist svoje štete, pitanje je koja će više

Politička boja ekoloških protesta vidljiva je na osnovu toga što proteste podržava 14 odsto pristalica SNS i sličnih, a na drugoj strani 68 odsto pristalica koalicije SSP i drugih, kao i 65 odsto pristalica Zeleno-leve koalicije… Punu pažnju treba obratiti na politički potencijal podrške ekološkim protestima jer činjenica da proteste podržava dve petine Beograđana i nešto više od trećine građana Srbije, kao i svaki sedmi pristaša vladajućih stranaka, nimalo nije zanemarljiva

Intervju: Nikola Kovačević

Hronologija izbegličke krize

“Neki kažu da je glavni razlog za eskalaciju izbegličke krize 2015. godine bio poziv Angele Merkel. Ne slažem se sa tom konstatacijom. Razlog je bio taj što je Sirija razorena, što je pola Iraka bilo pod vlašću Islamske države i što nije bilo razumno da se očekuje kako će Jordan, Liban i Turska da prihvate sedam ili osam miliona ljudi. Oni to jesu uradili, ali Sirijci, pa potom Iračani i Avganistanci, nisu mogli da uživaju prava koja im pripadaju kao izbeglicama u velikim šatorskim kampovima, bez mogućnosti da rade, da nastave obrazovanje, da jednom rečju žive u uslovima u kojima bi imali šansu za novi početak. I imali su pravo da krenu tamo gde im ta prava, barem donekle, mogu biti data. Ali isto tako treba reći da je ka Evropi krenuo daleko manji broj ljudi od onih koji je odlučio da ostane i da čeka da se vrati kući”