"Akademija Dana pobede nad fašizmom je ružan odraz našeg društva u ogledalu. To i takvo društvo se nije odreklo samo važnih herojskih narativa, antifašističkih praksi, već je nažalost ogrezlo u pokondirenosti, karijerizmu, raznim ‘burazerskim’ šemama, ‘dam ti – daš mi’ politici, ali i u neznanju"
Da li će uspeti borba udruženja "Zeleni most" i "Pančevo nije rupa" da "život bude važniji od profita" i da Pančevo ne bude na istom spisku kao i Bejrut i Tuluz, koji su stradali zbog skladištenja amonijum-nitrata
"Poslednjih mesec dana tržište je živnulo, krenuli su ljudi u Egipat, malo i u Dubai ko ima para, a počele su i uplate za aranžmane za leto – otvara se jedna po jedna opcija", kaže za "Vreme" Rajko Rajković, vlasnik turističke agencije Domino travel iz Obrenovca. "Ovo za sada fino deluje. Nakon toliko vremena kada smo se navikli da nema posla, deluje pomalo iznenađujuće ovoliko interesovanje ljudi"
"Što se tiče Nedića, Ljotića i donekle četnika, njihova rehabilitacija je posledica reorijentacije fokusa kolektivnog sećanja – koja je započela još osamdesetih godina – sa heroizma partizana na stradanje srpskih civila. Tada su partizani predstavljeni kao nekakvi fanatici koji nisu marili za civilne žrtve nemačkih represalija i čija je borba samo pospešivala zločine nacista. Kada se jedanput tako postave stvari, onda kolaboracionizam postaje akt patriotizma, a antifašizam čin nacionalne izdaje. Tako Nedić i Ljotić i Draža postaju pozitivni likovi, a pravi antifašisti – partizani – postaju zločinci"
Istraga UN-a o operaciji ilegalnog dopremanja modifikovanih borbenih aviona u Libiju iza koje stoji osnivač ozloglašene američke privatne vojne kompanije Blekvoter, jednim svojim delom odvela je i u Srbiju – u hangare široj javnosti malo poznatog avio-servisera
Krajem aprila u beogradskom Bitef teatru gostovali su mladi umetnici i trupe savremenog cirkusa iz Španije, Francuske i Švedske. Pokazali su Art cirkus, ali i probudili nostalgiju za onim tradicionalnim
"Mislim da je Kraljevski kompleks na Dedinju prostor koji apsolutno treba da bude otvoren i za publiku i za istraživače, onako kako se to uveliko radi sa sličnim vladarskim rezidencijama u Evropi"
Jugoslovensko dramsko pozorište je imalo sluha da Scenu Studio i Teatar "Bojan Stupica" otvori za mlade reditelje koji su sada srednja generacija i režiraju neke od najznačajnijih predstava u našem pozorištu: Miloš Lolić, Boris Liješević, Marko Manojlović, Iva Milošević, Veljko Mićunović… Po svoj prilici ta dobra tradicija će biti nastavljena. Odmah nakon što je dignuta zavesa koju je spustio korona virus, na Sceni Studio smo imali prilike da vidimo dve predstave koje će se sigurno dugo igrati
Bivši ambasador Srbije u Vašingtonu i profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ivan Vujačić smatra da je stvarni problem prilikom razmatranja promena granica u regionu iskustvo raspada Jugoslavije, odnosno to što svako menjanje granica asocira na rat i krvoproliće. Za Nerzuka Ćurka, profesora na sarajevskom Fakultetu političkih nauka, iza aktuelnih non-pajpera stoje reakcionarne grupe stare nacionalističke Evrope koja svoje zagovornike ima naročito u zemljama Višegradske grupe, ali i među ksenofobnim strukturama evropskih demokratija. Direktor istraživanja ISAC fonda Igor Novaković ukazuje da ovakvi dokumenti prvenstveno imaju za cilj da se testira reakcija javnosti, ali i centara moći na njih
Od toga koliko je kriminal proteklih decenija penetrirao u sistem, svakako će zavisiti dalji rezultati u istragama i uspešnost u dokazivanju optužnica. Potpunu predstavu o dubini dohvata "crnogorske hobotnice" čini se da malo ko za sada ima. Naravno, osim onih koji su kontrolisali njene pipke
"Mit je da vaša ekonomija ne može da raste dok prolazite kroz energetsku tranziciju. BDP Velike Britanije porastao je za 73 odsto u periodu od 1990. do 2019, a u isto vreme emisija je pala za 43 odsto. Ovo pokazuje direktnu korelaciju između investiranja u prave tehnologije, istraživanja i otvaranja novih radnih mesta i produktivnosti. I drugo, što duže odlažete početak tranzicije, to će troškovi rasti"
Šemsa Gavrankapetanović, Selma Đulizarević-Karanović i Dunja Karanović, tri umetnice triju generacija iz iste porodice, školovane na istom Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu, rade u istom ateljeu. Trenutno, ličnim projektima i poetikama, ali i zajedničkim, tragaju za kreativnim dodirnim tačkama inspirisanim prirodom žene i njenim statusom i ulogom u raznim vremenima i kulturama
Dovoljno je da po osovinu automobila opasnim, truckavim putevima punim rupa iz Njujorka krenete ka Nju Džerziju, pa da shvatite zašto predsednik Džozef Bajden namerava da iz državne kase izvuče 2,9 hiljada milijardi dolara za obnovu infrastrukture
Projekat prioritetne deonice auto-puta je ekonomski potpuno neisplativ. Da bi se kredit otplatio iz prihoda od putarina, potrebno je da narednih 14 godina 24 sata dnevno 7 dana nedeljno svake 3 sekunde ovom deonicom prolazi jedno vozilo. Uz to, kredit od 942 miliona evra kod kineske državne EXIM banke je praktično bacio Crnu Goru u dužničko ropstvo pod pokroviteljstvom Pekinga
Valja sve vrijeme imati na umu da nipošto nije slučajno što su glavni akteri ovog sadašnjeg ludila stasali upravo u devedesetima i da oni danas, u još istaknutijim ulogama nego tada, posve svjesno djeluju po istom principu kao što su djelovali onda
Zbog brutalnosti hrvatske policije i neprobojnosti mađarske granice sa Srbijom sve više migranata pokušava da se dokopa Evropske unije preko Rumunije. Mnogi od njih pod nehumanim uslovima mesecima ostaju zarobljeni u Srbiji, ali niko ne odustaje od zacrtane rute ka nekom boljem životu
"Postoji jedna Italija koja nikad više ne bi doživjela to iskustvo. Fašističko. Ima i ona druga, srećom manjinska. Koja fašizam živi romantičarski. Buon Duce"
Simjanović i Tozovac, kompletnim stvaralačkim opusom, prvi delima koja se vezuju za različite naslove, takođe jednako prepoznatljivim, drugi kroz antropologiju kafane kao socijalne svakodnevice radovanja u seti, kraj su jedne analogne ere jednostavnijeg života
"Nemam ništa protiv foto-novinarstva, ali pošto nikada nisam radio za novine, bio sam u privilegovanom položaju, što nije uvek bilo dobro za mene. Zato su me ljudi uvek videli u tom povlašćenom statusu, kao buržujskog umetnika, i po tome sam možda vrlo specifičan na nekadašnjoj jugoslovenskoj sceni pošto sam bio neki ‘slobodni elektron’ koji ide levo-desno"
Na protestu pod nazivom Ekološki ustanak ispred Narodne skupštine se okupio impozantan broj ljudi. Osim što je pokazao da u Srbiji brzo raste broj ekološki osvešćenih ljudi koji neće pasivno da posmatraju zagađenje životne sredine i uništavanje prirodnih resursa, ovaj skup je nametnuo i pitanje da li bi sve opozicione političke partije zajedno mogle na ulicu da izvedu makar pedeseti deo građana koji se u subotu okupio oko "zelene ideje"
Koliko je zaista jak antivakserski lobi u Srbiji? Zbog čega su sve ljudi zbunjeni i može li se šta učiniti da izađu iz vrtloga poluinformacija? S obzirom da je reč o univerzalnom fenomenu, šta kažu naučna istraživanja – koji psihološki razlozi leže ispod toga, odnosno zašto neki ljudi i neke grupe potežu češće za teorijama zavere? Šta ovdašnje specifičnosti, kada je reč o verovanju u te teorije, govore o našem društvu? Zašto zdravstveni radnici imaju otpor prema vakcinaciji? Kakav je odnos države prema antivakserima? I kome se isplati da tvrdi kako virus korona ne postoji
Povodom knjige Mijata Lakićevića Desimir Tošić – između ekstrema u izdanju Akademske knjige iz Novog Sada
"Žalosno je što sem tih nekoliko godina vladavine Zorana Đinđića Srbija nikad nije bila demokratska zemlja. Ni u Karađorđevića Jugoslaviji, ni u Titovoj Jugoslaviji. Ono što je usledilo posle Osme sednice u Srbiji, pored nepoštovanja vladavine prava, uvoda u ratove i autoritarni sistem najgore vrste, upali smo u nemerljive količine primitivizma koje, nažalost, i danas živimo. To je danas samo multiplikovano, pa je ova vlast daleko primitivnija i od one Miloševićeve"
Srbija je regionalni prvak onog što se naziva "vakcinalnom diplomatijom". Dolazak velikog broja stranaca na vakcinaciju spasava mnogo života i donosi mnogo političkih poena. Ali otvara i brojna pitanja
Zbog velike zavisnosti od turizma, koji je prošle godine zbog pandemije kolabirao, grčki BDP je u 2020. pao za 8,2 odsto, dok je dug porastao na nezamislivih 208 odsto BDP-a. Sve nade Grčka polaže u turističku sezonu koja bi, prema optimističnim najavama, trebalo da počne 15. maja. Mnoga preduzeća, međutim, do tada neće preživeti. Tako je 27 odsto prinudno privremeno zatvorenih preduzeća navelo da se posle pandemije neće ponovo otvoriti, a u sektoru ugostiteljstva taj postotak se penje na 42 odsto. To će u zemlji koja ionako ima najvišu stopu nezaposlenosti u EU dodatno drastično povećati broj nezaposlenih
