Problem azilanata iz Srbije

Kad evropska kriza izgleda kao blagostanje

"Muž, žena i dvoje dece imali su ukupno 70 evra, što nije dovoljno ni da popiju kafu ni da plate taksi od aerodroma u Malmeu do destinacije gde hoće da idu. Videli smo da pravi razlog njihovog putovanja nije ni odlazak u privatnu posetu, ni turistički, već da su hteli da zloupotrebe slobodu kretanja, pa su vraćeni sa graničnog prelaza zbog neispunjavanja uslova za izlazak iz zemlje", kaže za "Vreme" načelnik Uprave granične policije Nenad Banović

Konferencija »Zdravlje i mladi« u organizaciji nedeljnika »Vreme« i Business Info Group

Obrazovanje čuva reproduktivno zdravlje

Strategije, zakoni i dokumenta o zaštiti zdravlja mladih postoje, ali se slabo primenjuju. Obrazovanje mladih mora biti sistemsko, od osnovne škole, kako bi adolescenti više koristili kontracepciju i sačuvali reproduktivno zdravlje, zaključili su predstavnici ministarstava zdravlja, obrazovanja i omladine i sporta, kao i lekari na konferenciji "Zdravlje i mladi u Srbiji" u organizaciji Business info group i nedeljnika "Vreme". Konferenciju je podržala kompanija Bayer, a doprinos su dali i Actavis i Pliva

Koncert

Svi za jednog

KUD Idijoti, 22. maj 2011, Gun Club, Beograd

Crkva i država

Đukanović kao Henri VIII

Iako je tačno da podela među vernicima unosi nemir u Crnoj Gori, ostaje nejasno koje je opravdanje da se u sekularnoj, demokratskoj državi vladajuća partija i njen lider Milo Đukanović u svom programu bave ustrojstvom crkve i njenom "podobnošću"

Iz ličnog ugla – Fenomen Novaka Đokovića

To je nova Srbija

Šanse da Đoković previsoko podignemo, mimo njegove volje, i prelako ispustimo nisu male, i u drugim okolnostima videli smo ih mnogo puta. U Novakovom slučaju optimizam da će nas pobediti daje mi njegova ozbiljnost i razboritost

Srpsko-evropska posla

Biciklistička odiseja

Srbija nije biciklistička zemlja. A mogla bi to da bude. Evropski parlament je još 2005. godine podržao izgradnju 6800 kilometara dugačke sveevropske biciklističke staze koja se proteže duž linije negdašnje "gvozdene zavese" od Barencovog pa do Crnog mora. I to u okviru sve popularnijeg i unosnijeg biciklističkog turizma

Kultura sećanja – Bijela knjiga

Poslednji krik iz Komiteta

Ono što te prvo zapahne sa ovih stranica jeste sam taj jezik: bože, da li je moguće da je iko ikada mogao misliti da se na tom i takvom jeziku može izreći išta što bi imalo smisla

Dragan Đurić, predsednik FK Partizan

Finale Kupa kao druga Đenova

Kula Nebojša

Muzej na reci

Kula Nebojša predstavlja jedino preostalo bolje očuvano srednjovekovno zdanje u okviru Beogradske tvrđave. Nedavno je rekonstruisana i pretvorena u muzej. U njoj je sada stalna muzejska postavka na četiri nivoa posvećena istoriji srpskog i grčkog naroda u poslednja dva veka

Lisica i ždral

Rampa za avangardu

Hoće li Evropa umeti da peva kao što bi Romi pevali u njoj?

Brifing SB-a o Bosni

Mirni dani u protektoratu

Kako vlada Republike Srpske obrazlaže odluku o referendumu: OHR iznad Ustava. Odustajanje, povlačenje, odlazak u Ženevu

Organizovani kriminal

Tango Brazileiro

Šta to čini Južnu Ameriku tako privlačnom za beogradske gangstere

Novinar

In memoriam – Ernesto Sabato (1911–2011)

Doživeti stotu

Poslednjeg aprilskog dana 2011. godine, nepuna dva meseca pre svog stotog rođendana, umro je Ernesto Sabato. Pre nego što se opredelio za književnost, jedan od tri najveća moderna argentinska pisca (uz Borhesa i Kortasara), bio je fizičar svetskog glasa. Najpoznatiji je po svoja tri romana (Tunel, O junacima i grobovima, Abadon, anđeo uništenja) i nizu esejističkih knjiga

Bosna – Referendumske peripetije

Ima li ko jači

Većina građana Republike Srpske godinama je očekivala sprovođenje referenduma o nezavisnosti. Referendum u RS se, međutim, od pitanja o osamostaljenju, preko pitanja o odlukama visokog predstavnika i njihovog nametanja, u suštini završio na pitanju o radu tužilaštva i suda na državnom nivou. Ovaj referendum, koji je usvojila skupština RS, visoki predstavnik međunarodne zajednice hoće da zabrani, spominju se sankcije protiv njegovih zagovornika, pa čak i smena predsednika RS Milorada Dodika

Srpsko-evropska posla

Život sa roditeljima i priče o ženama

Dvojica nemačkih studenata oduševljeno mi prepričavaju događaj iz Beograda. "Vozili smo se autobusom i bila je gužva. Hteli smo da probušimo karte za prevoz, ali nikako nismo mogli da dođemo do automata. A onda je čovek do nas dao naše karte drugom čoveku, ovaj trećem koji ih je potom ‘otkucao’. To je bilo neverovatno ljubazno." Dok slušam, ne mogu da se otmem utisku da u tome nema ama baš ničeg neverovatnog, već se radi o uobičajenom gestu. Ili je i to ipak stvar mentaliteta

Zoom

Sastanak u Karađorđevu – Boris Tadić ne misli valjda ozbiljno kad kaže da se neće mešati u bosanska pitanja. Srbija je potpisnik Dejtonskog sporazuma

U beogradskoj čaršiji se s nipodaštavanjem gleda na pitanje bosanske konstitucije i slabo se shvataju razmere sukoba koji tamo permanentno traje. Srpska politička i javna elita je egocentrična i zaneta samo pitanjima iz sopstvenog sokaka

Strip esej – Povodom Afričkih pustolovina Julesa Radilovića i Zvonimira Furtingera

Dragi kamen iz Afrike

Dragulji opusa Julesa Radilovića jesu Kroz minula stoljeća, Afričke pustolovine, Kapetan Leši i Herlok Šolms. Četiri stripa i četiri žanra, istorijski, avanturistički, ratni i humoristički. U njima je nadišao zanat realizma i ponudio magiju vizuelnog pripovedanja. Radilovićeva i Furtingerova pripovest Afričke pustolovine kreirana pre pola veka postala je sama srž egzotičnog pojma afričkog kod tadašnjih čitalaca. Ova vrsta egzotizma ima zanimljivu komponentu – vrsta je postkolonijalnog čitanja Afrike mnogo pre nego što su postkolonijalna čitanja ušla u akademsku modu

Vaseljenska tucijada u Oglađenovcu

Kaži svima, sele, Srbi se vesele

Vaseljenski čuvar tradicije podviknu, Zaklinjem se duhom pradedova, upališe tamjan i kandila, na talpa binu stadoše popovi, Osvećuju se jaja ova osvećenom vodicom... aaamin

Izjava nedelje

»Noću sam u bolnici sanjao proju. Ali ne onu debelu, nego onu skroz tanku koja izgleda kao kora.«

Tomislav Nikolić, lider SNS-a ("Alo")

Veži konja gde mi gazda kaže

"'Atlantis', priča o profesiji"; VREME 1058

Igranka za stari ludi svet

Zemaljski dani teku

Bilo je dirljivo, kao na x-desetogodišnjici mature: svi "picnuti", "stari frajeri", danas muževi i očevi drže se za ruke sa bivšim devojkama, danas suprugama i majkama, pada grljenje uz "gde si brate" i "izgledaš k’o nekad, ništa se nisi promenio/la". Kako svi tako i novinar "Vremena" (u daljem tekstu "Ostareli Roker"). Istina, bilo je i onih koji su došli "solo", da u skladu s tradicijom na igranci nešto "smuvaju", odnosno da budu "smuvani/ne"

Politika i štrajk glađu

Strasna sedmica Tomislava Nikolića

Štrajk glađu i žeđu Tomislava Nikolića, političke konfrontacije pod kontrolom. Nikolić na infuziji, Srbija "na čekanju"

Nemačka – Pad i uspon Zelenih

Od seoskih komuna do vrha vlasti

Nemačka će postati dobra, Nemačka će postati zelena: političari čuvaju prirodu, građanska prava i useljenike, bore se protiv korupcije, nasilja i privrednih monopola. Dabome, u Nemačkoj oni još postoje: dobri ljudi u jednoj dobroj partiji, u Partiji zelenih. Naravno da slika Zelenih nije tako bajkovita kako bi oni voleli da ih drugi vide. Ali je ova partija po poslednjim istraživanjima javnog mnjenja dogurala do istorijskih 28 odsto, pretekla socijaldemokrate, opasno se približila demohrišćanima i promenila političku scenu kojom su decenijama dominirale dve partije. A sve je počelo sa seoskim komunama

Izjava nedelje

»Iznenadićemo čelnike režima idejnim rešenjem koje smo pripremili za veliki miting 16. aprila, i uveren sam da će reagovati i raspisati vanredne parlamentarne izbore.«

Aleksandar Vučić, zamenik predsednika Srpske napredne stranke ("Pravda")

Izjava nedelje

»Sa mnom se uvek zna. Ja sam jedan od retkih ljudi na našoj političkoj sceni koji je predvidiv.«

Mlađan Dinkić, lider Ujedinjenih regiona Srbije ("Blic")

100 godina od rođenja E. M. Siorana

Kad Emil kaže da se boji

Samo jedan dan nakon objavljivanja ovog broja "Vremena" navršiće se tačno stotinu godina od rođenja Emila Siorana. Rumunski filozof, koji je glavninu svog opusa ispisao na francuskom jeziku, rodio se u selu Rašinari, blizu grada Sibiu, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, 8. aprila 1911. godine. Sioran je na naš jezik mnogo i široko prevođen, pa bi se skoro moglo reći da je u ovdašnjoj kulturi domaći, što zbog književne prisutnosti, što zbog balkansko-bogumilsko-fatalističkog doživljaja univerzuma karakterističnog za ovaj deo sveta