Na putu od Nigera do Alžira, svega tridesetak kilometara od spasonosnog bunara, bežeći od još jedne loše žetve, od žeđi je umrlo 133 ljudi, među kojima 33 žene i 52 dece. Bili su spremni na svaki rizik, pa i na smrt, ne bi li pobegli od gladi, nepojmljivog siromaštva i beznađa Podsaharske Afrike, mesta koje se nalazi na vrhu svetske hijerarhije očaja
"Moram da vam čestitam, ne može se ni zamisliti slika koja bi bolje pokazala odnos između dva rata", kaže profesor istorije Kristofer Klark, komentarišući decenijama zaboravljenu fotografiju na kojoj Adolf Hitler na svoj rođendan, 20. aprila 1941. godine, u vozu u kome je bio smešten njegov "Glavni štab Jugoistok", kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, posmatra tablu sa imenom Gavrila Principa odnetu iz Sarajeva, a koju je "Vreme" ekskluzivno objavilo u prethodnom broju
Dok republikanska opozicija kritikuje zapaljivu retoriku Tajipa Erdogana, on nastupa sa pozicije vladara rastuće vojne i ekonomske sile, raskršatajući sa nekadašnjim motom Kemala-paše Ataturka "mir u zemlji, mir u svetu"
Franko Fratini kandidovao se za mesto generalnog sekretara NATO-a naredne godine. Šanse su mu dobre: kompletna vlada u Rimu stala je iza njega, nema vidljivih političkih neprijatelja, važi za pravog evropskog političara, podržao je ratove u Avganistanu i Iraku i tako stekao naklonost američke administracije, uživa ugled u zemljama sa istoka Evrope, Italija preko četiri decenije čeka na tu funkciju. U međuvremenu će pro bono da savetuje Vladu Srbije
"Kultura u Srbiji danas ima status romskog deteta u nezainteresovanoj hraniteljskoj porodici"
Tri dana po kapitulaciji Jugoslavije, 20. aprila 1941. godine Adolf Hitler je proslavio svoj 52. rođendan. Ceremonija je održana u specijalnom vozu u kome se nalazio "Firerov glavni štab Jugoistok" ("Führerhauptquartier Südost") iz koga je pratio napad na Jugoslaviju i Grčku, a koji je bio stacioniran na izlazu iz železničkog tunela kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, pedesetak kilometara od jugoslovenske granice. Među rođendanskim gostima, pored vojnog i partijskog vrha Nemačkog Rajha, bili su i grof Ćano, admiral Horti i bugarski kralj Boris "kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije", a proslava je počela koncertom održanim ispred voza. Tada je Hitleru uručen i prigodni rođendanski poklon, jedini ratni trofej iz raskomadane Jugoslavije – spomen-ploča Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva. Fotografiju uručenja ovog poklona načinio je njegov službeni fotograf, Hajnrih Hofman. Bez uzimanja u obzir ove fotografije, koju "Vreme" premijerno objavljuje, sve polemike i analize o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, o karakteru jugoslovenske ideje, o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavršenog Prvog, više se ne mogu smatrati potpunim. Fotografija sama po sebi ima čudesnu i sugestivnu magiju, ali takva je i priča koja se oko nje ispreplela, a u kojoj se dotiču sudbine Ive Andrića i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba Čolakovića, španskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera... Fotografija je po sebi rečita: Firer je bio srećan što mu je njegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su u Sarajevu podigli da slave svoju slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima
Evo zašto bi, mezhdu pročem, bilo poželjno biti mlađi, uspešniji i lepši, zašto bi trebalo biti možda i zaljubljen, lepo obučen, zadovoljan svojom frizurom i svojim mestom u pekari
Dok njihove kolege u susedstvu uživaju brojne beneficije, veterani u Srbiji moraju da se nose sa nasleđem ratnih poraza i poricanja
Uključivši se u formalne okvire evropske umetničke scene, vojvođanski slikari 19. veka u svoju umetnost uvode nove tematske i poetičke sadržaje
Ključ uspeha celog serijala Jua Nesbea o inspektoru Hariju Huleu krije se u ličnosti glavnog junaka. Po mnogo čemu Hari je klasični romantičarski (anti)junak, autodestruktivac sa sopstvenim osebujnim sistemom vrednosti. Već od prvog romana, čim ga upoznamo, on je alkoholičar što je namerio da prestane da pije. Što se pušenja tiče, Hari puši ko Turčin, što se kaže, samo što od pušenja i ne planira da odustane
Jedan od najzanimljivijih umetničkih fenomena u Vojvodini jeste naivna umetnost koja je dala velika dela i velike umetnike
U uslovima vrlo složene i, po mnogo čemu, specifične socijalno-kulturne situacije tokom 20. veka proistekla je u Vojvodini tokom jednovekovnog trajanja umetnička scena jedinstvenih karakteristika, unutar koje su se reakcije na spoljašnje uticaje oplođivale nastankom niza originalnih i vrednih pojedinačnih i u nekim slučajevima grupnih umetničkih pojava
Izdavačka kuća Geopoetika objaviće uskoro roman libanskog književnika Rebija Džabira Beogradski Druzi, koji je nedavno ovenčan Međunarodnom nagradom za arapski roman, poznatom i kao arapski Buker. Ovo sjajno ostvarenje nudi neočekivano nadahnutu sliku Beograda kojom podseća na neke možda zaboravljene ili malo poznate činjenice iz naše istorije, te otkriva neke nove književno-umetničke horizonte koji u punom sjaju potvrđuju bogatstvo, zrelost i savremenost arapske romaneskne književnosti
Dušan Vujošević, predsednik skupštine JSD Partizana, zbog presude kojom se stadion Partizana daje u vlasništvo Vojsci ("Kurir")
Vlada Zorana Milanovića nepromišljeno i brzopleto je napravila nešto za šta se ispostavilo da je neoprostivi faux pas za Brisel i birokratiju Evropske unije. Represalije – sasvim zaslužene, uostalom – došle su odmah: zaprećeno je sankcijama i ostalim što sledi. A sve to zbog zbunjenosti hrvatske vlade
Andrzej Stasiuk: Taksim
preveo Siniša Kasumović
Fraktura, Zaprešić 2012.
Milutin Mrkonjić, bivši ministar, sada poslanik SPS
Ivica Dačić, premijer i ministar policije, na pitanje zbog čega se ne oglašava povodom napada na direktora policije (B92)
Predsednik je iznenađujuće sitan i nežan. Kratke ručice i noge, mala glava i lice. Nosi blago zatamnjene naočale pa nisam siguran za boju njegovih očiju. Ima prilično veliki trbuh, ali ostatak tela je mršav – nema krupnu pozadinu ni debela prsa, a noge su mu vitke. Hoda polako kratkim koracima. Kad sedi za stolom izgleda najopasnije
Prošlo je 95 godina od onog 15. septembra 1918, kada je probijanjem Solunskog fronta nastupio čas u kome su kao domine za dva meseca pale Centralne sile, a Srbija oslobođena od austrougarskih, nemačkih i bugarskih zavojevača. U vreme kontroverznih priprema za revizionističko (?) obeležavanje stogodišnjice početka Prvog svetskog rata (Velikog rata) 1914, kao da u senku zaborava padaju istorijski značajniji završetak tog rata, kao i patnje onih koji su ga okončali
Džonatan Letem, Tvrđava samoće, Booka, Beograd, 2012, sa engleskog preveo Oto Oltvanji
Nekoliko meseci uoči početka 2014. godine, tokom koje će se obeležiti stota godišnjica Sarajevskog atentata (28. jun), odnosno početka Prvog svetskog rata (28. jul), svet se već uveliko osvrće na ovaj veliki jubilej. Na engleskom govornom području objavljeno je nekoliko novih istorijskih knjiga koje tematizuju vreme uoči Velikog rata i sam njegov početak. Iako nijedna od njih još nije prevedena, o njima se polemiše i ovde, naročito o Mesečarima Kristofera Klarka. Ima u tim polemikama mnogo ignorancije i preterivanja, ali se kroz njih ipak otvaraju važna pitanja, od krivice i odgovornosti za početak rata do uticaja istorijskih interpretacija na tekuća politička zbivanja
O obezbeđivanju velike količine zaplenjenih narkotika se vodi računa, ali je rizik od zloupotreba iz godine u godinu sve veći, kaže za "Vreme" Saša Mitić, šef Odseka za prevenciju i suzbijanje delikata opojnih droga iz Uprave kriminalističke policije
Prvi potpredsednik Vlade pomenuo je da Zvezda i Partizan moraju da budu privatizovani ako žele da opstanu. Svi su potvrdno klimnuli glavom i nastavili da rade isto što i do sada
