Lisica i ždral
Država blagostanja
Članovi SANU o vlastitom trošku štampali letak "Ko smo mi i kakova je narodu polza od nas?!"
Članovi SANU o vlastitom trošku štampali letak "Ko smo mi i kakova je narodu polza od nas?!"
Tri najveće italijanske unije sindikata zatražile su od Evropske federacije sindikata metalskih radnika da sazove sastanak sindikata Fijata sa sindikatima "Dženeral motors – Opela" iz Evrope i SAD. Sastanak će biti održan 24. maja. Biće prisutni predstavnici sindikata iz svih zemalja na koje se odnosi Fijatova strategija širenja, pa i Srbije, ako predstavnici srpskih sindikata dođu na kongres
Posle mnogobrojnih propalih pregovora Krajsler je bio osuđen na Fijat, za koga većina Amerikanaca do prošle nedelje nije ni čula, a još manje videla njegova vozila. Načelni dogovor sa Fijatom je postignut, ali sve pod uslovom da se stečajni postupak Krajslera završi na vreme i po planu
Republički geodetski zavod završio je katastar nepokretnosti na 80 odsto teritorije Srbije, a uknjižba preostalih nekretnina biće završena tokom 2010
Oko upravne zgrade još leži pepeo izgorele dvorane od pre neku godinu, a igrači treniraju na pomoćnom terenu do koga se dolazi kroz nekoliko kapija. Ovi visoki metalni zidovi podignuti da timu omoguće da se na miru priprema za utakmice nisu bili prepreka dvojici afričkih fudbalera da u prošlu nedelju zažde ka Aerodromu "Nikola Tesla" u Surčinu u želji da napuste klub za koji su im zimus, kada su ih dovodili, rekli da će biti odskočna daska za igranje u nekom zaista velikom evropskom klubu. Isah i Parker, Ganjanin i Južnoafrikanac, prema medijskim izveštajima i bez potvrde iz kluba, krenuli su u nedelju nekuda iz Beograda kada su shvatili da od obećanog novca neće biti ništa i da ako žele da igraju fudbal na livadama to mogu i u otadžbini. Za njima su se dali, opet, bez potvrde iz kluba, sportski direktor Ilija Ivić i predsednik kluba Den Tana lično. Uspeli su da ih zaustave na proveri pasoša na aerodromu i privole ih da se vrate u klub koji vole ali to još ne znaju
Kriminalci, osumnjičeni za razna dela, prebačeni u Beograd, javnost se pita kako je moguće da kriminalac ima firmu za obezbeđenje, a valjevska policija još bez načelnika
Ono što se u slučaju Orlovskog naselja može naučiti jeste da se decenijama stari problemi ne rešavaju preko noći, da je svaki korak napred važan i da se taj korak može napraviti
Zakon sa sličnim rešenjima kakav se sada nama sprema usvojen je u Hrvatskoj pre nekoliko godina: u prvim mesecima nekog efekta je i bilo, ali se ubrzo sve vratilo na staro. Štaviše, broj poginulih u saobraćajnim udesima je porastao. Nije, naime, sve u kažnjavanju, ima nečeg i u opštoj društvenoj klimi, preventivi i edukaciji
Kada je građanima Srbije obznanio da su iz borbe s NATO-om izašli kao pobednici, Slobodan Milošević rekao je da su tokom bombardovanja poginula 462 pripadnika Vojske Jugoslavije i 114 pripadnika MUP-a. Civilne žrtve tom prilikom nije ni pomenuo. Njihov broj ni do danas nije tačno utvrđen, ali se procenjuje da je od marta do juna 1999. stradalo između 1500 i 2000 ljudi. Treći deo dokumentarca Bombardovanje, snimljenog u produkciji RTS-a i "Vreme filma", emitovan 24, 25. i 26. marta, bavi se civilnim žrtvama rata, odnosno pojedinim epizodama stradanja onih koji su se sticajem okolnosti našli na meti najjače vojne sile na svetu. Izbor tih epizoda nije bio određen brojem žrtava ili stepenom uništenja, već njihovom simboličkom dimenzijom. "Vreme" objavljuje delove razgovora sa svedocima i žrtvama pojedinih događaja koji su prikazani u filmu