VREME BR. 6 | 3. DECEMBAR 1990.
Aristokrata za umetnost
Crnogorski princ nastoji da na Cetinju organizuje Bijenale svakovrsnih umetnosti
Festivali – Al Jazzera Doc
Pijana noć u Sarajevu
Na AJB Doc-u mogao se, između ostalog, čuti podatak da ukupno ima više snimljenog video-materijala o ratu u Siriji nego što taj sukob, evo, već sedam i po godina traje
Intervju – Viktor Jerofejev
Pišem iz svog, ne »iz ruskog ugla«
"Čim poželite da budete pisac, neophodno je da odmah ubijete diplomatu u sebi jer su diplomatija i pisanje dve apsolutno suprotne stvari. U diplomatiji se sve zasniva na pravilima povezivanja među ljudima, a u pisanju se sve zasniva na ljudskoj prirodi koja, priznaćete, nije uvek tako lepa"
Za i protiv učešća na izborima 2020.
Ko muti a ko mutira
Da li bi trebalo zbog pravno-obavezujućeg sporazuma o Kosovu, za koji je potrebna "demokratski izabrana" Skupština u Srbiji, suspendovati demokratiju na neko vreme, dok se to Kosovo jednom konačno ne reši, pa ćemo se posle baviti milionima slupanim u rekonstrukciju rekonstruisanog Trga republike u Beogradu, pakovanjem reka u cevi bilo na Šari, bilo na Staroj planini, ministarskim plagijatima, izvršiteljima, otpuštanjima radnika i partijskim zapošljavanjima? I, ukoliko je odgovor ne, imaju li stranke koje su proglasile bojkot snage da zaštite birače po najzabitijim delovima Srbije od neregistrovanih džipova
Napetost u Persijskom zalivu
Ples po zmijskim glavama
Tenzije na Bliskom istoku su eskalirale posle napada dronovima na dva naftna postrojenja u Saudijskoj Arabiji. Dok SAD upiru prstom u Iran, odgovornost za napad preuzeo je jemenski pokret Huti iza kojeg stoji Teheran, a koji ratuje sa međunarodno priznatim vlastima Jemena i Saudijskom Arabijom. Regionu preti rat širih razmera
Višegradska grupa i Srbija
Češki kec u srpskom rukavu
Izjavom da će preispitati priznanje kosovske nezavisnosti, češki predsednik ustalasao je političku scenu u Srbiji i Češkoj. Njegova druga zvanična poseta Beogradu gotovo da je bacila u senku važan samit lidera Višegradske grupe i Zapadnog Balkana u Pragu na kome je iskazana nedvosmislena podrška pristupanju zemalja regiona Evropskoj uniji
Intervju – Srbijanka Turajlić, profesorka
Častan čovek ne bi ni sedeo u ovoj vladi
"Trenutni fokus na akademsku zajednicu Beograda je verovatno uzrokovan svešću da je ta zajednica u prošlosti imala značajan uticaj na demokratske promene, pa bi se ovo moglo razumeti kao još jedan u nizu pokušaja da se ta zajednica zastraši i umiri"
TV manijak
Kako smo prekrstili papu
Kada sam pomislio da je trend menjanja imena završen, Vučić je otišao u Vatikan
Lični stav
Trg – ni manja reč ni veća bruka
Urbanističko-arhitektonski aspekt čitave priče o Trgu Republike mogao bi da se provuče i sa prelaznom ocenom uz brojne veoma ozbiljne primedbe. Onaj moralni aspekt, izražen u neverovatnoj količini utrošenog novca, svrstava čitav poduhvat u veliku bruku i sramotu
Trg Republike
Kaldrmisanje korupcije
Kamene kocke tek postavljene tako da formiraju neravnu i oštru površinu udarnički se vade iz ležišta, izvrću i ponovo ukopavaju, ovog puta glatkom površinom nagore. Ovo je samo tehnički detalj sveukupnog diletantizma, neodgovornosti i provizornosti kojima odiše rekonstrukcija Trga Republike. Da ne govorimo o banalnoj estetici popločavanja bez sadržine, nakaradnoj urbanističkoj predstavi da građani treba da služe prostoru, a ne prostor građanima
Na licu mesta – Krim
Festival usred politike
Drugi poziv za dve godine na Koktebel Jazz Party, festival koji je po sedamnaesti put održan u malom mestu na istoku Krima Koktebelju, reporteri "Vremena" odlučili su da pretvore u malu avanturu: putovali smo novouspostavljenom avio-linijom Beograd–Krasnodar da bismo se potom automobilom vozili do Koktebelja i još kojekuda po Krimu
Intervju – Fred I. Tri, LGBT aktivista i učesnik Stounvolske pobune
Svi su nas mrzeli na početku
"Ljudi iz komšiluka poustajali su iz kreveta, izašli na ulice, otključavali ulazna vrata i puštali gej ljude u hodnike, sklanjali su ih od policije. Uvek kažem: to je bila ‘69, a 2019. i dalje imate ljude koji mrze gejeve. Uvek će ih biti. Za 200 godina i dalje će postojati ljudi koji mrze homoseksualce, Jevreje, crnce... Jer su ih roditelji tako naučili"
80 godina od kraja Španskog građanskog rata
Mala pomoć jugoslovenskih drugova
Fransisko Franko je bio jedini fašistički vođa koji je nakon Drugog svetskog rata ostao na vlasti sve do svoje smrti 1975. godine. Sa jedne strane Titova Jugoslavija nije otvoreno htela da se meša u unutrašnja pitanja jedne suverene evropske države, sa druge strane je na inicijativu španskih boraca, kakvi su bili Koča Popović ili Veljko Vlahović, pružala podršku antifrankističkim pokretima i održavala diplomatske odnose sa republikanskom vladom u egzilu
Prilog za almanah devedesetih
Oslobodioci tuđe imovine
Tenk ispred stadiona Crvene zvezde obnovio je sećanja na ratove devedesetih. Jedan od njihovih simbola je i bezočna pljačka svega čega bi se vojske i paravojske dokopale. Prvi borbeni talas kupio je sitnu tehniku, a drugi je već imao dovoljno vremena da se bavi frižiderima, zamrzivačima, šporetima, regalima, trosedima, garniturama… A onda bi iz pozadine stizali civilni kamioni koji su prebacivali sve što se moglo pokrasti, uključujući i bojlere, štokove od vrata, cele prozore, krovove i baš sve zamislivo
Sport i politika – Povratak u devedesete
Oklopni sumrak pravne države
Predstava sa tenkom i nazovioklopnim vozilom vođe zvezdaških navijačkih grupa šalje jasnu poruku svima, isto kao i u vreme Arkana – mi smo tu, država je iza nas, a vi mislite kako ćete da se ponašate
Intervju – Dejan Jović, politikolog
Nacionalizam je naša sudbina
"Ako srpski političari i razumeju izbegličku populaciju, za Srbe koji su ostali da žive u Hrvatskoj mislim da nemaju dovoljno senzibiliteta. Štoviše, ponekad mi izgleda da ih smatraju nacionalnim izdajnicima, onima čije postojanje kvari tezu o tome da u Hrvatskoj više nema Srba, i da sa Hrvatima nije moguće živeti i raditi u miru. Tako da se Srbi koji danas žive u Hrvatskoj često osećaju pritisnuti sa obe strane i sa zebnjom gledaju na svako zaoštravanje odnosa između Beograda i Zagreba"
14. sajam slavne šljive u slavnoj Osečini
Državni Boske za muštuluk
Sekretaru pre’staviše i domaćina koji nije "Naš odbornik", ali ima 10 članova domaćinstva koji "svi za nas", osam glasa, a dvoje treba da stasa
Grenland – Više od trgovine
Nepristojna ponuda
Trampova ponuda da kupi Grenland otkriva američke namere na Arktiku, koji u doba globalnog otopljavanja i novohladnoratovskog odleđivanja atomskog oružja može postati Suec 21. veka
Roman – Neću da mislim na Prag
Prag (ne) misli o meni
"Da li sam porasla u svojim očima? Jesam! Da li su mi odgovarali uslovi? Jesu! Ukratko, ja sam danas potpisala svoj prvi ugovor u životu. Jeeee!", kaže sedmakinja Darja iz romana
Osamdesetogodišnjica početka Drugog svetskog rata (2)
Kraj pakta između Staljina i Hitlera
Kada je Nemačka 22. juna 1941. napala SSSR, Staljin je bio zatečen. Računao je da će pakt koji je sklopio sa Hitlerom duže trajati. Politbiro se sakupio u radnom kabinetu svog vođe. Neko je rekao da Staljin mora da se obrati narodu preko radija. On je rekao: "Ne mogu. Neka govori Molotov!" Ništa drugo nije rekao. Naručio je automobil i odvezao se u svoju Daču u Kunčevo gde je ostao deset dana. Četiri godine kasnije je Staljin sa Ruzveltom i Čerčilom prekrajao svet. Bio je najveći pobednik Drugog svetskog rata
Retrospektiva Marine Abramović
Pročišćenje ili propaganda vladajuće kaste
"Najveća kontroverza nastaje na liniji nejasnog odnosa država–umetnica, i u vezi sa razaznavanjem motiva za, kako kruži priča, izdvajanje velike količine novca za već isproduciran projekat i izvanserijski honorar, koji ukazuje na kapitalistički patriotizam"
Hong Kong – Kvar drugog sistema jedne države
Ustanak pod kišobranima
Demonstracije u Hong Kongu ne jenjavaju. Sporadično dolazi do eskalacije nasilja. Peking razmatra kako da smiri situaciju. Sve je u igri, od čekanja da se protesti sami od sebe istroše do intervencije vojske
Osamdesetogodišnjica pakta između Hitlera i Staljina
Braća po Poljskoj
Pakt o nenapadanju i podeli Poljske i istočne Evrope između SSSR i nacističke Nemačke pred početak Drugog svetskog rata niko nije naslućivao. Velika Britanija i Francuska su se osećale izdanim, komunisti širom Evrope bili su zbunjeni, dok su Fon Ribentrop i Molotov pili votku i nazdravljali Staljinu i Hitleru
Sa gospodinom Predsednikom na otvaranju dela auto-puta »Miloš Veliki«, od velika 62 km
Državničke i ostale replike
Raspilavljeni Vučić, kome su oči ovlažile od umetnosti, dade aplauz glumcu Jezdiću, koji se pred njim pojavio kao Miloš, pa, na petlji Ub, obeća lovcima i ribolovcima da će biti autoput do Surčina, pa kad idu u inostranstvo, prema Mađarskoj, Italiji, Sloveniji, to će biti velika prilika za njih