Posle političkog gunđanja koje je u Vojvodini izazvala inicijativa Narodne banke Jugoslavije da se državi zakonom omogući da uđe u vlasništvo banaka čije je spoljne dugove uspela da reprogramira u Pariskom klubu (a deo računa da će reprogramirati u Londonskom klubu i u direktnim pregovorima sa stranim poveriocima), došlo je vreme praktičnog nagađanja
Milan Čolaković, vlasnik Pro-Tech Teama: "Firmu sam kupio aprila 2001. od Dragana Popovića, koji je bio šef kabineta Mirjane Marković. Cena je bila povoljna, firma je bila u gubicima… Nasledili smo i njene dugove. Neka sud presudi ko mora da plati! Mi smo profesionalci"
Duboka parlamentarna kriza u Srbiji nastavlja se korak po korak, usložnjava se uz dosta svađe i internacionalizuje se
Afera je odjeknula takvom silinom da se odmah oglasio predsednik Vaclav Havel, koji je smogao snage da pozove doskorašnjeg ministra inostranih poslova Jana Kavana da razmisli o odlasku s funkcija koje sada ima
Sada je na državi da napokon usvoji kontroverzni zakon koji će zarobljenim ženama priznavati status žrtve, a ne samo ilegalnog imigranta i kažnjavati klijente koji ih koriste
Prvo je bio srpski, sad bosanski, a na vidiku je i slovenački. Jedno je bar konstantno – reč je o slovenačkoj robi. Uvek kao objekt – ovdašnji analitičari bi rekli – sužanj, raznih loših politika
Dosadašnjim načinom odbrane Milošević je uspevao da uzdrma kredibilitet određenog broja svedoka pokušavši da sugeriše kako pred njim, sve do jednog, sede samo smutljivci i lažovi. U ulozi sopstvenog advokata on je prilično zainteresovan za to da utvrdi je li u hladnjači pronađenoj u Dunavu bilo oko 50 ili 80 leševa, što, naravno, nimalo ne menja groznu sliku o razvlačenju ljudskih leševa po Srbiji. Kada mu policijski tehničar iz Kladova pomene detalj da je u rancu petogodišnje devojčice pronađene u toj hladnjači bila sveska u kojoj je bio nacrtan samo jedan cvetić i neka kućica, Milošević saopštava da nema više pitanja o toj "fantomskoj hladnjači"
Kako su se veselili Slavonci i Bačvani, pa je iz toga ispao prvo pogranični, a zatim diplomatski i na kraju politički problem, a sve zato što je Dunav kriv i teče kuda mu je lakše
Treba znati piti kafu. A to znači umeti usporiti život, pustiti vreme da prolazi, uvesti red u svakodnevicu. Sesti, zadimiti čibuk, srknuti malo crnog napitka i preko ruba šoljice gledati ljude kako promiču. Ne misliti ni na šta. A to nije nimalo lako, i toga je sve manje. Zaboravljamo ono najbolje što smo naučili od Turaka! Ćeif
Budeći se iz poduže kome, ošamućena Srbija spotiče se u trku da sustigne evropsko sestrinstvo. Globalizacija nije jedina reč koja treperi na usnama i zuji u vazduhu: tranzicija uživa prednost lokalne boje, označavajući i širi javni i uži privatni kontekst prelaska u neko drugo stanje. Obred inicijacije u informatičkoj eri jeste obrazovanje. Znanje nije više samo plemeniti ukras povlašćenih, ono je glavni izvor moći koji uslovljava sve ostale, uključujući novac i položaj
Nebojša Pavković, penzionisani general Vojske Jugoslavije i bivši načelnik Generalštaba, govoreći o svojim poslovnim perspektivama
Pre dve godine maskirani profesionalci premlatili su pobunjene studente arhitekture i elektrotehnike: ovih dana na adresu Elektrotehničkog fakulteta u Beogradu stiglo je rešenje Trgovinskog suda u Beogradu da za ove i slične "usluge" Pro-Tech Team-u plati 264,770.00 dinara
U iščekivanju prvih hapšenja već sada izgleda izvesno da je grčka teroristička scena bespovratno obezglavljena, a grčki ugled u inostranstvu popravljen
Stanovnici Burgundije, koje bije glas da su najveći sladokusci, imaju običaj da kažu – "Dobar obrok vredi više od novog odela!"
Nema izgleda da iz tekućih trvenja bilo šta dobro ispadne. Jedini lek za to bunilo su izbori za ustavotvornu skupštinu
Lilić i u Hagu uporno ponavlja da za njegovo svedočenje nije dovoljno odobrenje SIV-a, već pre svega Vrhovnog saveta odbrane i bez te dozvole, ne želi da sedne na klupu za svedoke. Takav Lilićev stav svakako neće odložiti zakazano haško suočavanje dva bivša predsednika SRJ, vrhovna komandanta (iako su samo jednog od njih svojevremeno tako oslovljavali) i partijska druga (pri čemu Lilić sam sebe opisuje kao jednog od "najiskrenijih i najkorektnijih Miloševićevih saradnika", naravno dok je trajalo)
U organizaciji "Fridrih Ebert fondacije" i nedeljnika "Vreme" 26. juna održana je tribina pod naslovom "Kuda idu Srbija i Crna Gora". Tribina s istim naslovom održana je u oktobru 2001. godine i želja organizatora bila je da okupimo iste učesnike. Nažalost, to nije bilo mogućno jer su neki od njih na dan održavanja tribine bili angažovani kao članovi Komisije za ustavna pitanja. Gosti tribine su bili gospoda Slobodan Samardžić, savetnik predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice za politička pitanja, Zoran Knežević, član Izvršnog odbora Socijalističke narodne partije Crne Gore, Vuk Minić, poslanik DPS-a u Skupštini Crne Gore, Milan St. Protić, predsednik Političkog saveta Demohrišćanske stranke Srbije, Zoran Lutovac, saradnik Instituta društvenih nauka i Nebojša Medojević iz podgoričkog Centra za tranziciju. Tribinu je vodio Dragoljub Žarković, glavni urednik nedeljnika "Vreme". Razgovor koji objavljujemo u ovom dodatku tek je neznatno skraćen u odnosu na ono što je izrečeno u Studentskom kulturnom centru u Beogradu. Učesnici nisu naknadno autorizovali svoja izlaganja. Oprema teksta je redakcijska
U Titovo doba sa novčanice nas je gledao nasmejani rudar, udarnik iz Tuzle, da li garav od uglja ili preplanuo u radničkom odmaralištu, đavo bi ga znao
Svi su tu i tamo "šanirali", a mnogi stručnjaci smatraju da je to na kraju dalo pozitivne impulse umetnosti jer su se širila saznanja o drevnim kulturama i, uopšte, prenosili stilovi
Zbog cele ove halabuke početak rada Međunarodnog tribunala nisu pratile ni fanfare ni potoci šampanjca. Prve sudije i tužioci biće izabrani tek početkom naredne godine i zasad su od osoblja Tribunala, inače smeštenog u zgradi jedne propale holandske telekom kompanije, najbrojnije čistačice
Gledao sam po Kragujevcu: niko se ne smeje. Postali smo ljudi koji kroz život idu k’o prolaznici. Zato sam rešio da nešto radim za sebe i svoju porodicu. Uzeo sam od države kredit i kupio mašinu za proizvodnju muških čarapa
Na vidovdanskoj proslavi Jugoimporta – koji vrši jedinstvenu konverziju: umesto naoružanja, proizvodi i izvozi kajmak – bio savezni premijer, republički ofarban u Šumarac boju, i bio domaćin i general Jovo koji je znao, verovao, i naučio druge da veruju
