Srpski pokret obnove, skretanja
U potrazi za kapom
Računica Vuka Draškovića, koliko god izgledala kao "salto mortale prvog Ravnogorca" zbog bekstva pod kišobran Čede Jovanovića, u stvari je potpuno logična za čoveka koji je za veliku većinu Srbije i dalje isto što i SPO
Intervju – Stanko Cerović, pisac
Na svojoj strani
"Od kada su se završili ratovi na području bivše Jugoslavije, da ti pravo kažem, najodvratniji su mi oni koji su se tada, zajedno sa mnom, borili protiv rata, a sad to naplaćuju i sve rade da produže to ratno stanje, jer znaju da je njihova slika tada bila najljepša. Kad god ih čujem, povraća mi se. Ni tada ih nijesam cijenio, osim par najbližih prijatelja, znao sam sa kim imam posla, i među našim ljudima i raznim zapadnim hijenama, ali istorija vas obdari saputnicima kakvim hoće, tu nema spasa. Najgora je ova pomisao: možda smo ih zaslužili"
Građanski rat u Siriji
Već viđeno
Verske grupe, režim i pobunjenici jedni druge optužuju za progon i smrt. Rezolucija Generalne skupštine UN traži zaustavljanje režimske "smrtonosne mašinerije". Rusija i Kina se protive zauzimanju strane. Al Kaida šalje oružje i borce pobunjenicima, na šta Zapad gleda blagonaklono. Ubijanje se nastavlja, sve podseća na Irak i Libiju, dok se čitav Bliski istok trese od napetosti zbog mogućeg sukoba oko Irana
Izraelsko-iranski Armagedon
Priča o uništenju i istrebljenju
Kako je persijski pesnik Hafez pevao o ljubavi i vinu. Kako ajatolah Hamne i propoveda o uništenju. Zašto je politika SAD i Izraela prema Iranu pogrešna i zašto je moguće zamisliti nuklearnu pečurku koju vetrovi sa Bliskog istoka nose ka Evropi
Intervju – Vesna Pešić
Ne postoji niko ko bi doveo do promena
Možda ne umemo da se organizujemo protiv Demokratske stranke, ali bismo sigurno umeli protiv SNS. Izbori ne služe samo tome da dođu bolji, jer se to unapred i ne zna baš tačno, sem u ekstremnim situacijama, nego da se kazne oni koji su loše upravljali i naneli štetu društvu
Postrevolucionarni Egipat
Krvavi fudbal i sumnjive NVO
Zašto je na fudbalskoj utakmici stradalo 79 ljudi. Palestinski faktor i "subverzivne" nevladine organizacije
Trupni portret
Zavisno od dužine prave
Nešto mi, gledajući svu tu pamet kojoj su puna usta građana i Srbije, pade na um, kako se to nasađuje, koje ‘tice mlekom se ‘rani, koji distol im daju, od koje klade je sve to otpalo
Dva veka Dikensa
Naš zajednički prijatelj
Najbolja Dikensova knjiga, ona koju bi trebalo da pročita neko ko odluči da će od Dikensa pročitati samo jednu knjigu, jeste Velika očekivanja, ona čiji se kraj tako savršeno rimuje s krajem Poniženih i uvređenih. Pipa i Estelu nikad ništa više neće ponovo razdvojiti, a Vanja i Nataša će zauvek biti srećni zajedno
Reagovanje – Zakoni i posledice II
Još jedan pravnički pogled – »Slučaj Ugričić«
Da li odista u pravnom poretku, za državne funkcionere važi pravni standard da se njihova ličnost "ne može deliti" na državnu i profesionalnu? Nisam naišla na jasno pravilo o tome u zakonima Srbije. Ali, ovo pitanje bilo je predmet razmatranja Evropskog suda za ljudska prava (ESLJP) u predmetu Vile (Wille) protiv Lihtenštajna
Za vrlo važne osobe
Bez čekanja
Izgleda da je po slovu zakona, a u pomenutom "interesu Srbije" bilo i da Adriana Lima, jedna od najpoznatijih manekenki sveta, postane državljanka Srbije po ubrzanom postupku
Kriza, bezbednost i putevi oružja – Hladni rat u Savetu bezbednosti
Ko ima dozvolu za ubijanje
Ko koga ubija? Ko koga naoružava? Zašto se koplja lome na Siriji, sukob šiita i sunita i šta će biti posle režima Bašara el Asada
Svetosavski orden za Konuzina
Gorko-slatki vazduh Balkana
Mada je priznanje dodeljeno zbog "ljubavi prema Srpskoj pravoslavnoj crkvi" i "zalaganju za srpski narod", ruski ambasador nije propustio priliku da očita lekcije državnim zvaničnicima i podseti kako je ovo godina izbora
Minhenska bezbednosna konferencija
U senci ruskog veta
Kako se konferencija "Obezbeđivanje mira u godini velikih geopolitičkih pomeranja i neizvesnosti" pretvorila u hladnoratovsko prepucavanje. Koja je poruka poslata "majkama u Siriji čiji sinovi će danas biti ubijeni" i zašto je Rusija poručila Zapadu da je "histeričan i nepristojan"
Novi zakon o parničnom postupku
Muke građanina pokornoga
Koalicija za pristup pravdi tvrdi da je ograničavanje dostignutog nivoa ljudskih prava i sloboda novim zakonima očigledno i postaje nepodnošljivo kad je u pitanju pravo na pristup pravdi
Slikarstvo
Misao o bilju
Izložba "Egzotična flora" Mirjane Stojković-Mit priča o prirodi koja diše i koja nam se daje, ali i sveti
Intervju – Živorad Vasić, generalni direktor hotela Continental
Luksuz Crowne Plaza brenda
"Delta Real Estate jedini je investitor rekonstrukcije hotela i bitno je naglasiti da nismo potpisali franšizni, već menadžment ugovor. To je skuplja vrsta ugovora, ali bolja jer dobijamo punu podršku InterContinental lanca"
Ekonomija i privilegije
Državna služba kao srpski san
Prosečna mesečna zarada u takozvanom javnom sektoru je za oko 15 odsto viša od proseka u zemlji, a oko 25 odsto viša nego kod privatnih poslodavaca. A što je najvažnije, ona očigledno ne zavisi od uspeha na tržištu – pa je zbog toga "redovna i sigurna", što je u našim nesigurnim vremenima veoma bitna "privilegija"
Grčka – Afera "Vatoped"
Profani biznis na Svetoj gori
Vizantijski propisi u modernom grčkom pravosuđu. Kako je skromni manastir Vatoped na Svetoj gori došao do poseda vrednih dve milijarde evra? Zašto je iguman Jefrem optužen za podsticanje na prevaru? Kako je vlada premijera Konstantina Karamanlisa ušla u mutne poslove sa popovima i zašto je Rusija podviknula
Povodom članaka o Mađarskoj objavljenih u "Vremenu" br. 1097
Klevetajte slobodno, nešto će se zapamtiti
Gde su makar i minimalni dokazi Teofila Pančića za fantazmagorije o kojima piše? Ivan Ivanji je još više, neargumentovano i neosnovano, povredio čast Mađarske sa očiglednom namerom da se ukalja ugled vlade premijera Viktora Orbana i čistota Mađarske revolucije 1956. Dovoljno je citirati Albera Kamija, Đilasa ili Regana – Na monolitu komunizma revolucija 1956. je napravila prvu pukotinu. Neka zna svako ko govori o njoj, da je kročio u svetilište: ne dozvoljavamo da se ocrni kamen temeljac slobodne Mađarske
Iz ličnog ugla
Sećanje na studentske dane
Krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošlog veka u bivšoj Jugoslaviji bilo je nekoliko hiljada stranih studenata. Većina njih su studirali privatno, a oko deset odsto bili su stipendisti bivše države. Više od polovine stranih studenata dolazilo je iz arapskih zemalja, zatim afričkih, latinoameričkih i veoma malo iz zapadnih. Oni su studirali na različitim univerzitetima, različite naučne discipline. Najveći deo stranih studenata, po prirodi stvari, nalazio se u Srbiji
Strani studenti u Srbiji
Retko viđeni gosti
Tačan broj stranaca koji studiraju na ovdašnjim univerzitetima je nepoznat. Fakulteti ih primaju na osnovu svojih sporazuma i nemaju obavezu da o tome obaveste Ministarstvo prosvete. Broj onih koji su diplomirali u Srbiji takođe se ne zna. No, jasno je da univerziteti nemaju sposobnost da privuku strane studente, a da je jedan od glavnih problema većine fakulteta nemogućnost da se studije pohađaju na engleskom
Ko je Ljuban Ećim
Čovek sa opasnim vezama
U javnosti Republike Srpske mnogima nimalo nije svejedno da li se bivši zamenik Centra državne bezbednosti nalazi u ovom entitetu ili negde drugde
Mađarska na udaru EU zbog novog ustava
Bože, blagoslovi Mađare
Kakve veze ima Mađarska revolucija iz 1956. godine sa premijerom Viktorom Orbanom? Četiri "mađarske reke", Dunav, Tisa, Drava i Sava. Svetostefanska Mađarska i novi ustav. MMF i crvene linije, zašto su se zapadni mediji okomili na Mađarsku i zašto Mađarima nije jasno zbog čega ih grde
Mijat Lakićević – "Ispred vremena", Fond za otvoreno društvo, Beograd, 2011.
Triptih o privrednim slobodama
Razgovori povodom omaža "Ekonomskoj politici", Lakićeviću su omogućili da skladno poveže u svojevrstan "triptih" tri osnovne teme svoje knjige: jedne novine, jednu privrednu reformu i jedan politički pokušaj modernizacije društvenog sistema. Kako se to kaže, "crvena nit" koja povezuje te tri teme je ideja tržišta i konkurencije
Intervju – Temel Kotil, generalni direktor Turkish Airlines
Komfor i sigurnost leta
"Postoje tri principa za uspeh u avio-prevozu: dobra cena, kvalitet i brend. Najveći doprinos članstva u Star Alliance je uvećanje vrednosti našeg brenda"