Aleksandar Vučić, koji se gotovo svakog dana sastaje i nešto dogovara sa stranim ambasadorima, neprestano javno iznosi optužbe da mu prete "oni koji idu u ambasade po mišljenje", tamo se druže po travnjacima i kuju zaveru protiv Srbije. Pritom se vlast, opozicija i nevladin sektor rukovode svojim interesima, a ekselencije interesima država koje su ih poslale u Beograd
Zašto sa strancima sme da razgovara samo predsednik Srbije? Zbog čega Vučić svaki put kada se iznervira potraži utočište u radikalskoj teoriji i praksi? Kolika je dubina ponora moralnog sloma u Srbiji? I kako je žena sa nekoliko jaja u torbi iz vlastitog etičkog imperativa razotkrila svu bedu i licemerje vlasti, njeno podilaženje najnižim nagonima i vlastitoj mračnoj istoriji
Nova mera, stidljivo uvedene kovid propusnice, izgleda da nikome ne odgovara. Ograničene samo na ugostiteljske objekte i samo na period posle 22 sata, za jedne su sasvim beznačajne, a za druge grubo prekomerne
Sve što se o bivšoj sekretarki MUP-a izliva po državnim tabloidima radi se da bi se zatrpala očigledna činjenica: nju je izabrao i postavio Aleksandar Vučić, najpre u BIA, potom u MUP Srbije. Ona je njegov kadrovski izbor, pa ako se sa njom tako prevario, postavlja se pitanje da li je uopšte sposoban da donosi razumne i odgovorne odluke. Ako je ta žena sve to što se priča, kako je mogla toliko godina da bude "ispod radara" čoveka koji sve zna
Normalan čovek bi teško izdržao ono što se "radi" sa Stefanovićem, tako zaključuje deo javnosti u Srbiji. I oni koji su ga upoznali kao lažnog doktora, kao bespogovornog sledbenika i desnu ruku Vučića, kao da žale kada vide "šta mu rade njegovi". Sada im je nekako i žao od kad su "njegovi" počeli da ga zovu Slina, da ga prozivaju da je deo zavereničke grupe i da je američki čovek
Ako je suditi po tajnim dokumentima koje je Međunarodnom konzorcijumu za istraživačko novinarstvo (ICIJ) doturio anoniman izvor, aktuelni ministar finansija Srbije Siniša Mali je u vreme kada je bio gradonačelnik Beograda zaista bio vlasnik ofšor kompanija u čijem su se vlasništvu nalazila 24 stana u Bugarskoj
Tobožnja afera "Dripac Marko Vidojković psuje majku predsedniku Srbije" samo još je jedan igrokaz za zamajavanje normalnog sveta dok mu zamajavači drže ruku duboko u buđelaru
Nišvil preživljava – pandemijsko izdanje 2020. bilo je inventivnije od mnogih razvikanih: Blagojević za otvaranje umesto vrpce presekao lubenicu uz Henkokov Watermelon Man, grupno pedalsko vozilo jazzcycle nosilo septet dok svira standarde, a live stream išao sa letnje pozornice bez publike! Evo ga i ovog avgusta, opet s onolikim hiljadama šetajućih posetilaca
Dosad je vlast više puta uspevala da uz pomoć kriznog PR-a i režimskih medija svoje afere skloni od reflektora javnosti ili ih makar zagluši tako što ih predstavi kao podmetačinu i masne laži izdajničke opozicije, tajkuna, plaćenika novinara, stranih ambasada i službi ili izvede kontranapad fingirajući neku novu aferu koju opet pripiše „izdajnicima i plaćenicima". Hoće li uspeti i ovog puta?
Više pitanja je bez odgovora: zašto Veljko Belivuk i Marko Miljković "brane" Nebojšu Stefanovića, zašto napadaju Dijanu Hrkalović, zašto ne govore o ulozi Gorana Papića, bivšeg zamenika u SBPOK-u, kao i zašto se uopšte Vučić i Vulin bave medijskim spinovanjem ako je slučaj takav da nas čeka "najbolja optužnica u istoriji"? Ponašanje Vučića i Vulina kao da ukazuje da glasnom medijskom kampanjom pre zatrpavaju javnost raznim pričama o silini zločina Belivukove grupe nego što su sigurni da više ništa od tih indicija o uzajmim vezama neće isplivati bilo u daljoj istrazi, bilo docnije na suđenju
"Opozicija, osim što jasno pokazuje protiv koga je, nema mnogo zajedničkog. Već sama kvalifikacija "prave" i "lažne" opozicije deli opoziciono biračko telo. Dele ga i česte nesuglasice medu liderima slične orijentacije – pri čemu je ta orijentacija više intuitivno prepoznatljiva, nego dobijena jasnim porukama o važnim pitanjima. Ne sporim uticaj medija, ali istraživanja rejtinga se bave opredeljenjima birača, bez obzira šta je sve uticalo na to"
