Sva je prilika da su socijalisti nezadovoljni zato što Dačić ne pokazuje ni najmanje ambicije da pruži otpor Aleksandru Vučiću. Ne zato što je to već sasvim lično pitanje u kojem Vučić na svakom koraku ponižava šefa socijalista već dve godine, nego zato što bi Dačić bar jednom trebalo da pokaže da je kadar da zaštiti stranku
Kusturica graditelj: Ovo je lekcija iz renesanse, toga kako se čuva identitet, i toga kako se čitav grad pretvara u kulturno dobro
Model politike u kome on stalno "preti" da će promeniti Srbiju, a ništa realno ne preduzima, već je metaforički izražen u onoj figuri da Vučić podseća na skakača koji se stalno zagreva, poziva publiku na podršku, pljuje u šake, namešta opremu, stalno se zaukava na zaletnoj stazi – a nikako da skoči. Jedan od indikatora Vladine neodlučnosti ili nespremnosti za suštinske reforme vidi se, pre svega, u tome što je u razdoblju između spomenutog odvažnog ekspozea i decidiranih poslednjih izjava, premijer Vučić na tradicionalnom poslovnom ručku u Američkoj privrednoj komori u Beogradu, navodno samo za izvesno vreme, već odustao od jedne od ključnih "šokantnih mera" – smanjenja plata u javnom sektoru za 10 odsto, ove i naredne dve godine
Uz ljubazno sasluživanje Mila Đukanovića obavešteni smo da je danas vreme kao 2003. i da se valja plašiti najgoreg. Premijer Vučić i predsednik Nikolić razvikali su se o vezama narko-barona sa policijom; Darko Šarić ukazao je na svog "generala Papaju", a ministar unutrašnjih poslova dr Stefanović požalio se da je sumnja u njegov doktorat kod Megamiće napad na reformu policije koju on samo što nije počeo da sprovodi; rutinska kuknjava policijskih sindikata proglašena je za "napad na državu". Vučić je onda posmenjivao vrh MUP-a, a jedini zadovoljan u svemu tome ostaje Darko Šarić
Dok jurimo Kosmajca, slušamo "utuke na utuk" Tadića i Dačića, na širom otvorena medijska vrata vraćaju se stari partneri u vođenju nejavne politike – Čume, Legija i Vladimir Beba Popović – i ispod radara javne pažnje prolaze nam beli slonovi
Da li će Srbija morati da zauzme stranu po pitanju ukrajinske krize. Zašto će politika "i Rusija i EU" proći kao deviza "i Kosovo i EU". Kako se Vučić obećao Angeli Merkel, zašto je to kratkovida strategija i kako loše ocene za umetnički dojam kvare prosek visokih tehničkih ocena koje Vučić dobija za klizanje po evropskom ledu
Ovog vikenda Mića Jovanović je telom bio na Pinku, a delom na B92. Pre toga, obećao se telesno na B92, ali je SMS akrobacijom iz Londona uspeo da se teleportuje na Pink. Vlast uz pomoć surogat emisija pokušava da zbuni gledaoce, čak i u malim oazama kritičkog novinarstva. Dok je Mića Megatrend na Pinku otkrivao biblijske istine srpske politike, na B92 se raspravljalo o problemima kontrole privatnih fakulteta i hiperprodukcije doktorata
Evropljani su navodili Ukrajinu da njihovim parama plati gasni dug Rusiji, a istovremeno su politički podgrejali dugo tinjajući spor o tome da li je "Južni tok" nesaglasan sa Trećim energetskim paketom, pa je tako ukrajinska kriza počela da plavi i nas u Srbiji
Nema sumnje da će Predlog izmena i dopuna zakona o radu biti usvojen po hitnom postupku, moguće je da sindikati organizuju neke proteste tim povodom koji će, to je izvesno, biti okarakterisani kao zavera protiv Vlade i premijera odlučnog u borbi protiv kriminala i korupcije koji uživa natpolovičnu podršku naroda
Šta god da je gospođa iz OEBS-a izgovorila, sve i da je Vučić sto posto u pravu i da "mnogi iz međunarodne zajednice i ambasadori i OEBS pritiskaju medije" da vode kampanju protiv njega zato što neće da uvede sankcije Rusiji, šta je premijeru Srbije trebalo da onako govori
Kad je Vučić jednom viknuo "Tišina tamo!", sve je, kad je o vladi reč, zamrlo osim montipajtonovskih epizoda, kostimiranja i dodvorištva u naporima da se što bolje instalira ministarstvo za "glupi hod"
Da li danas u Srbiji imamo posla sa cenzurom? Pa, kao što reče premijer Vučić, teško da mogu da nam dokažu. Ipak, danas u Srbiji nesumnjivo imamo uklonjene tekstove, onesposobljene sajtove, uhapšene i privedene pojedince, smenjene urednike, zastrašene novinare i sve druge aktere na javnoj sceni. Možda to nije cenzura u klasičnom shvatanju tog pojma, ali nešto jako loše i opasno svakako jeste
