Bivši predsednik Srbije se nikada nije pomirio sa statusom gubitnika, nikad nije utišao sopstvenu sujetu i nikad priznao greške koje su ga koštale ozbiljne državničke karijere. Uprkos tome, ili možda baš zbog toga, Boris Tadić nikada zapravo nije otišao. Iako već dve godine praktično nema nikakvu moć, on je uvek nekako tu, prisutan – s razlogom ili, mnogo češće, bez njega
Prvi put u poslednjih dvadesetak godina, na Konferenciji o Zapadnom Balkanu u Berlinu dogodilo se da su sve zemlje shvatile koliko su, u stvari, ekonomski male kada se posmatraju odvojeno i koliko više vrede i mogu da postignu ako se zajednički pojavljuju kao region. To su najbolje razumele dve najmlađe vlade, srpska i albanska. Dvojica premijera došla su sa konkretnim predlozima koji podrazumevaju regionalnu saradnju i regionalne projekte
"S propuštanjem odmora dolazi i rizik od ‘burnouta’, ili akutnog premora, koji lako može preći u ozbiljnija stanja napada panike, povišene anksioznosti, dezorijentisanosti, naglih promena raspoloženja, čak i paranoičnog ponašanja", kaže za "Vreme" psihoterapeutkinja Lidija Vasiljević
U svojoj političkoj nezrelosti, možda su se oni koji danas Vučića upoređuju sa Zoranom Đinđićem jedno vreme zaista nadali da će mu na taj način dati vetar u leđa, da će ga okuražiti i podstaći da se transformiše u reformatora. Sa druge strane, sam Vučić ne odustaje od tih poređenja, trudeći se da se javnosti predstavi kao nekakav hibrid Zorana Đinđića i Vladimira Putina. Hoću da kažem da u svom izokrenutom ogledalu Vučić sigurno sebe sa jedne strane vidi kao reformatora, a sa druge kao čoveka čvrste ruke koji donosi važne državničke odluke. Naravno da ni jednom ni drugom svom uzoru Vučić nije ni do članaka
Bez strukturnih reformi nikakve investicije ne mogu da zaustave propast Železnica Srbije. Premijer Aleksandar Vučić je u svom ekspozeu doduše najavio neophodne mere za prilagođavanje srpske železnice evropskom modelu, ali se od tada ništa ne dešava. Muk na tu temu prekinula je priča o Milanu Beku kao mogućem generalnom direktoru, a to je, čini se, tek priča priče radi
Aleksandar Vučić je besmislenom konferencijom za novinare, a povodom opšteg upozorenja zemljama kandidatima za prijem u EU i onima koji tek nameravaju da se pridruže tom društvu lovaca "na suknju Angele Merkel" – pokazao "odlučnost u nemoći".
Ugovor sa Etihadom je štetan po Srbiju. Tačka. Tu činjenicu ne može da promeni pozorišna predstava premijera u Vladi Srbije, jeftin pokušaj obmane javnosti i nastavak prenemaganja premijera kome je uvek neko drugi kriv. To je diletantski ugovor u čijem pisanju su učestvovali Mlađan Dinkić i Siniša Mali. Zbog tih i takvih ugovora, svih naših fijata i etihada, nerazumnih subvencija, svih naših pljačkaških privatizacija, Srbija danas i jeste u poziciji u kojoj jeste
Iako je Vlada Srbije objavila deo transakcionih dokumenta na posebno organizovanoj konferenciji za medije, premijer Vučić nije ispunio obećanje da će obelodaniti sve u vezi sa formiranjem nove nacionalne avio-kompanije
Kompletna vlada u stavu voljno saslušala Premijera, a ondak zajedno sa njim odgledala kompletan Vitezović+Ajdačić Umetnički program. Premijeru svi dali aplauz, svi zaslužuju visoku ocenu, ali najbolje – Vulin mu ni prići, magistar Velimir načisto podbacio – za još jednu disertaciju, aplaudiro ministar dr Stefanović
Otkako je sredinom maja udarila ona vodurina, zajednički sadržalac izjava svih zvaničnih i nezvaničnih tumača namera/postupaka višnje vlasti, može da se svede na "ova država je ozbiljna", "ova država vodi računa o svojim građanima", "ova država neće dozvoliti ovo", "ova država će se pobrinuti za ono", "samo da se usvoji ovo", "samo da još ono", ali i da će "prvog septembra deca krenuti u škole", da "do oktobra niko neće biti bez adekvatnog krova nad glavom", da će putevi i pruge biti dovedeni u red, da će struje biti dovoljno i sve tako to
U kvizu bi rekli, milion za onoga ko pogodi da li su izjave Zorane Mihajlović ishitrene ili pak namerno proturene u javnost da polete kao probni balon ili kao "puštena buva" u najtešnjem dogovoru sa premijerom
Objavljivanje nacrta ugovora između Vlade Srbije i Etihad ervejza uzburkalo srpsku političku scenu, ali nije dovelo do onoga što premijer i njegovi saradnici najavljuju mesecima – da će sve biti stavljeno javnosti na uvid
