Ima mnogo istraživača koji veruju da je veza između televizije i nasilja složenija nego što se priznaje. Iako je gledanje nasilja na televiziji povezano s kriminalnim ponašanjem, ono vrlo lako može biti i simptom nekih drugih problema, kao što je npr. nemarnost roditelja
Samohvala radikala da su za četiri godine u Zemunu uradili više nego što su svi njihovi prethodnici za pet decenija nije isprazna. Naprotiv. Niko u novijoj istoriji ove zemlje nije u jednoj opštini za tako kratko vreme uspeo toliko da postigne: posle izbornog fijaska koji su 2000. godine doživeli, za sobom su ostavili dugove u visini dvogodišnjeg opštinskog budžeta, urbanistički haos i mnogobrojne nerešene pravno-imovinske odnose koji se već tri godine povlače po sudovima... kako stvari stoje, još dugo će trajati raspetljavanje njihovog dela
Od kada je obnovljeno višestranačje u Srbiji, problem oko vraćanja imovine koja je posle Drugog svetskog rata oduzimana po raznim osnovama: konfiskacijom, eksproprijacijom, nacionalizacijom i sekvestracijom, prebacivan je kao vruć krompir iz ruke u ruku. Ali, otkako se o tome javno govori, sem velikih reči o pravu, pravdi i obećanjima da je ispravljanje ove "istorijske nepravde" prioritet prioriteta, nije učinjeno gotovo ništa. U svom ekspozeu Skupštini, predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica izjavio je da će nova vlada, između ostalog, raditi na ispravljanju nepravde koja je učinjena velikom broju ljudi: da će biti vraćena nepravedno oduzeta imovina
Sve pokazuje da će ovogodišnja trka za Belu kuću biti vrlo skupa i vrlo oštra
Zanimljiva manifestacija Nevinost – Projekat Tri. Ovaj zanimljiv projekat, koji se u SNP-u odvijao od 29. februara do 6. marta, predstavljao je, zapravo, mini festival sastavljen od tri praizvedbe komada troje mladih domaćih dramskih pisaca
Boris Tadić, odgovarajući na novinarsko pitanje da li će Srbija u petak dobito predsednika parlamenta
U EU-u pušenje svake godine uzrokuje smrt više od pola miliona ljudi. Zakonske odredbe brinu o zdravlju, ali u stvarnosti sve izgleda potpuno drugačije
U novu 2004. građani Srbije ulaze sa dve nove političke stranke na sceni. Otpor i G17 plus su do pre nekoliko meseci uživali ugled – ili bili potcenjivani – kao nevladine organizacije. Otpor je, prvo "studentski", potom kao "narodni" u poslednjoj godini režima Slobodana Miloševića znatno doprineo njegovom rušenju. Posle toga, pomalo haotično, nastavio je delovanje zalaganjem za suzbijanje korupcije pod sloganom upozoravajućim za nove vlasti: "Samo vas gledamo". S druge strane, ekspertska grupa G17 plus predstavlja neku vrstu logistike DOS-a – ali očekuje i traži više uticaja na javnoj sceni od priznanja da su "zaslužni teoretičari". Miroljub Labus, Mlađan Dinkić i Božidar Đelić kao eksperti s funkcijama posle 5. oktobra zauzimaju gotovo neprikosnoveno mesto najpopularnijih u javnosti – odmah iza Vojislava Koštunice. Posle rascepa vladajućeg DOS-a u leto 2001, pozicija NVO eksperata postaje klimava; Miroljub Labus ne uspeva ni uz "podršku" Demokratske stranke da pobedi na prošlogodišnjim predsedničkim izborima u Srbiji; Mlađan Dinkić smenjen je s mesta guvernera pod okolnostima koje će na kraju dovesti do prevremenih parlamentarnih izbora; Božidar Đelić upisuje se kao poslanički kandidat na listu Demokratske stranke... U međuvremenu, Otpor i G17 plus postaju političke stranke, u oba slučaja kao razlog za promenu profila i načina delovanja navodi se nemogućnost da kao NVO ozbiljno utiču na društvene i političke promene. Šta se promenilo? Zašto su Otpor i G17 plus pre 5. oktobra 2000. bili zadovoljni svojim uticajem, a posle se razočarali? Da li to znači da bi većina od trenutno registrovanih 1790 NVO-a u Srbiji trebalo da se registruju kao političke stranke? Da li bi tako bile ozbiljnije shvaćene i efikasnije delovale u društvu?
Dinkić sa svoje specijalne govornice, koju nosaju po Srbiji, objašnjava da je Orlić njihova moralna obaveza, dok Koštunica, 200 godina posle Prvog srpskog ustanka, na tim iskustvima, obećava zakone i institucije
