U Kijevu je tokom noći odjeknula snažna eksplozija. Navodno je pogođena fabrika koja proizvodi rakete za PVO sisteme S-300. Šef CIA upozorava na rusku pretnju upotrebe taktičkog nukleranog oružja. Ruska crnomorska krstarica „Moskva“ je potonula. Na istoku zemlje se zaoštravaju ratna dejstva
Šta može da se desi zemlji koja nije članica NATO-a, a ne želi da se obaveže da to nikada ne postane, Rusija je pokazala na primeru Ukrajine. A šta bi se dogodilo da neutralne Finska i Švedska, uprkos upozorenjima iz Moskve, donesu odluku o pristupanju zapadnoj vojnoj alijansi? Da li bi se Putin usudio da naredi napad i na njih? I da li bi se NATO u tom slučaju ipak aktivno uključio u rat
Bezbroj puta je u prethodnim decenijama upotrebljena floskula da posle nekog važnog svetskog događaja više ništa neće biti isto, ali nikada nije bila tačnija nego kada je izrečena 24. februara ove godine, prvog dana napada Rusije na Ukrajinu. Kao i ona druga, da se tog 24. februara svet probudio u novoj realnosti
U vreme rata u Ukrajini nastupila je nova era finansijskog ratovanja, čiji je ishod neizvestan. Nad Volstritom kruži bauk stagflacije, do koje možda neće doći, ali to je sve što se tiče dobrih vesti
Letovi do Marijupolja neće sačuvati ukrajinski garnizon, ali unekoliko će produžiti borbe. Puk Azov neće preživeti i to jasno kažu Rusi (i Čečeni), a tiho Ukrajinci, jer teško je oteti se utisku da vlasti ne žale za borcima ekstremne neonacističke jedinice. Rusi će obaviti posao za Zelenskog, kome preostaje da kasnije dodeli brdo ordena družini koja je svim stranama izvor problema
Putinova elita nije jedinstvena. Ona se sastoji od pet “entiteta”, odnosno pet samostalnih elita. One potvrđuju predstavu o postojanju tzv. “kremaljskih kula” koje povezuje želja da se po svaku cenu očuva postojeći sistem vlasti na čelu sa Putinom, ali koje se po mnogo čemu drugome razlikuju, pa čak i bore između sebe zbog vlastitih interesa ili želje da dokažu predanost državnom poglavaru, ponekad i ogorčeno. Svi oni snose punu odgovornost za ukrajinsku tragediju
Sve ukazuje na to da na istoku Ukrajine predstoji velika ruska ofanziva. Za komandanta združenih ruskih vojnih snaga u Ukrajini imenovan je generala armije Aleksandar Vladimirovič Dvorikov koji je zbog ratnih zasluga u Siriji dobio najviše rusko odlikovanje. Kijev jedan za drugim posećuju zapadni državnici, mnoga evropska preduzeća imaju problema zbog sankcija koje su uvedene Rusiji, a ruska nafta i gas i dalje teku ka zapadu Evrope
Na desetine hiljada ruskih vojnika se koncentriše kod ruskog Belogorda blizu granice sa Ukrajinom. Moskva priprema ofanzivu na Donbas, SAD očekuju dugu i krvavu bitku na terenu koji je obema stranama dobro poznat
Jedna ili više raketa pogodile su železničku stanicu u Kramatorsku koji se nalazi u delu Donjecka koji kontrolišu Ukrajinci i gde je proteklih dana bilo mirno. Na stanice je oko 1000 ljudi pred najavljenom ruskom ofanzivom čekalo na evakuaciju. Poginulo je preko 30, među njima više dece
Mariupolj je pred padom. Urajinci pokušavaju da u četvrtak uspostave 10 koridora za evakuaciju civila iz ratom pogođenih gradova. Kijev poziva civilno stanovništvo da napuste regiju Luganska i Donjecka u kojima se očekuje ruska ofanziva. Ukrajina traži od Zapada isporuku teškog naoružanja, EU je uprkos sankcijama Rusiji za enegente od početka agresije na Ukrajinu uplatila preko 35 milijardi evra, a nemačke firme Metro, Bajer, BASF i Strada i dalje rade u Rusiji
Glavna prepreka izveštavanju o sukobu u Ukrajini je novi zakon koji predviđa kaznu do 15 godina zatvora za širenje “lažnih informacija o delovanju ruskih oružanih snaga”. Tako je većina nezavisnih medija blokirana, a od kraja februara nekoliko stotina novinara je napustilo Rusiju
Dva scenarija su pred Rusima. Prvi, u kojem odnose pobedu, oslanjajući se na prevlast u vazdušnom prostoru i snažnu vatrenu moć artiljerije i preciznih udara dalekometnim raketama. Drugi, u slučaju da ne uspeju da pokore ukrajinsku odbranu, radikalan je: upotreba nuklearnog naoružanja. Ništa više u ovom ratu ne može da se isključi
