Mediji koji su bili predmet privatizacije, odnosno "izlaska države", uglavnom su ubrzo dopali u vlasništvo ljudi blisko povezanih sa SNS-om ili su ugašeni: država je izašla, ušla je partija. Kako su ih kupili vladajućoj stranci bliski ljudi, te i takve medije, uz već notorne štampane tabloide i njihova onlajn izdanja, "krenula je karta"
Kada se povede razgovor o stanju medijske scene u Srbiji, često se mogu čuti ocene da su mediji tabloidizirani, neprofesionalni, da šire propagandu, lažne vesti, mržnju, netrpeljivost… Netačni i senzacionalistički naslovi, nedopustive stvari na naslovnim stranama kao svakodnevica, usmerenost većine najtiražnijih (najgledanijih, najčitanijih) medija ka "kliku" nauštrb javnog interesa – samo su delić opisa najvećeg dela aktuelne medijske scene
Ruda za prženje stiže baržama i pretovara se u luci Smedereva u kamione. To radi podizvođač koji ne pokriva inače preveliki tovar, te u samom prevozu nastaje zagađenje difuznim emisijama. Spremna ruda ide u visoku peć, pa u čeličanu, koje obe imaju emisije čestica crnog i crvenog praha nalik na šljokice. Godišnje se tako ispusti čak 700 tona prašine kroz emitere
Gde smo, kada je reč o kreiranju i osetljivosti na lažne vesti? Na kome leži odgovornost za zagađenje javnosti? Koje su najopasnije posledice takvih vesti? Kako se protiv njih boriti? Koliko je naš medijski sistem propustljiv, i u kojim segmentima, a koliko su građani prijemčivi na lažne vesti? Na kome sve leži odgovornost za stvarnost u kojoj smo
Komentari na društvenim mrežama adresirani na tražioce azila, izbeglice i migrante zapravo su upućeni celom društvu u Srbiji – lako se može protumačiti da bilo koja manjinska grupa u društvu može postati "legitimna" meta
Nikada se nije dogodilo da privatna kompanija u Americi cenzuriše predsednika, ali SAD nikada nisu imale ni predsednika kakav je Donald Tramp, sklonog da se obraća javnosti bez ikakve samokontrole i spremnog da menja pravila ako ga upozore da ih je prekršio
Ma šta mislila o opoziciji, Olivera Zekić kao članica regulatornog tela ne može biti pristrasna jer bi, kao u sudnici, to značilo njeno izuzeće
Godinu dana od opozicionog Sporazuma o zajedničkim uslovima za sprovođenje slobodnih i poštenih izbora i nakon tri runde dijaloga vlasti i opozicije, vlast tvrdi da je ispunila i više od onoga što opozicija traži, dok opozicija smatra da nije postignuto – ništa
Slobodno se može reći da u trenutnim uslovima rešenja nema i da ćemo – kako sada stvari stoje – još dugo gledati čerečenje ljudi koji su odlučili da zauvek odu, kao i da će sve to sigurno uticati na ljude koji i sami razmišljaju o samoubistvu
Ostaje nejasno na šta je predsednik države mislio kada je svoje sagovornike obavestio da će tokom novembra posetiti El Dorado u opštini Babušnica, osim ako mu namera nije da preseče crvenu traku
Živimo u vremenu i društvu kada je gotovo svakog dana neko izložen, napadnut ili ugrožen. Bazična ljudska solidarnost često izostaje, ali nije baš da ne postoji. Donosimo nekoliko primera iz poslednjih nekoliko nedelja kada solidarnost ipak nije izostala
Šala je, dakle, reći da ti Tači i Haradinaj naređuju? Šala je reći da nemaš pravo da sudiš o nečijem moralu pošto imaš sumnjivo prezime? Šala je kad slažeš da profesor narodne religije Srba predaje albanski jezik? Duhovito je zaista, evo, smejemo se naglas
