Deca i mediji

Kako se krše prava najmlađih

Floskula da bake, deke, kuce, mace, ali i deca prodaju priču i daju joj senzacionalizam, nije tajna, a nije ni neistina. Mnogi mediji, igrajući na emocije, privlače pažnju i ostvaruju svoj interes, koji može biti daleko od javnog, uprkos činjenici da čitaoce često mami takav sadržaj. Upravo deca predstavljaju najosjetljiviju kategoriju, a njihova zloupotreba u svrhe "dobre priče" i još boljeg tiraža može imati nepopravljive posledice, kako na njihovu budućnost tako i na bezbednost

Na licu mesta

Kod ministarki na dijalogu

Svima je napokon jasno da je situacija neizdrživa, da su naprednjaci nelegalno zagospodarili medijskim prostorom a "njihovi igrači" preuzeli vlasništvo u većini medija. I da od 2000. godine naovamo nije bilo toliko laži, dezinformacija i brutalnog blaćenja ljudi kao u poslednjih osam, devet godina na dominantnim televizijama i u tiražnoj štampi pod kontrolom SNS-a

Medijska strategija Aleksandra Vučića

Još jedna farsa u teatru apsurda

Naprednjaci su mnogo toga naučili iz medijskih zakona koji su usvojeni avgusta 2014. godine, zbog kojih je Srbija dobila visoke ocene od relevantnih međunarodnih institucija. Popela se tada naša zemlja na svim komparativnim listama koje mere medijske slobode u svetu. Pouka glasi: doneseš zakone, dobiješ aplauz na otvorenoj sceni, a onda ih izvrneš ruglu. Samo naivni i neupućeni mogu da misle da je ovakva naša medijska scena posledica zakonskih rešenja

TV manijak

Trideset godina zdravog razuma

Televizija predstavlja mnogo više od medija masovne komunikacije. Ona je istovremeno hronika vremena, ali i neobično važan stvaralac identiteta, moćno oružje političke propagande i kontrole društva. Zbog toga je proteklih trideset godina istorije "Vremena" ujedno i istorija borbe za demokratizaciju društva i slobodu medija, prvenstveno televizije

Proizvodnja neprijatelja u doba korone

Davljenje zdravog razuma

Sudeći po najnovijim dešavanjima, Srbija ulazi u novu, prilično opasnu – za neke očekivanu – fazu proizvodnje, markiranja i dezavuisanja "unutrašnjih neprijatelja" i "stranih plaćenika": čitaj – organizacija i osoba koje imaju kritički odnos prema naprednjačkom režimu i većinskom vlasniku Srbije Aleksandru Vučiću. Ovaj model se već primenjivao u Rusiji i pojedinim zemljama kavkaskog regiona i bio je zamajac surovog obračuna autoritarne države sa nezavisnim medijima i nevladinim organizacijama. Možda ćemo uskoro saznati, s tim u vezi, i da li Srbija jezdi ka Evropi ili Aziji. Pre će biti ovo drugo

Tribina – Gde je nestala novinarska solidarnost u Srbiji

Siromaštvo, pritisci i zanemarivanje javnog interesa

"Kada nemate javni interes, da konstantno ukazujete na realne probleme i postavljate pitanja, građani vas gledaju i pitaju čime se vi bavite. Imam osećaj da smo u potpunosti odustali od građana i da su građani odustali od nas, a to su stvari koje su povezane. Zato što ne možete da očekujete da građani budu solidarni sa vama, ako vi ne govorite o njihovim problemima. A ne smete da govorite o njihovim problemima jer ćete izgubiti ekonomsku podršku, ili će da zvoni telefon kod urednika da promeni, da ne pušta, da ne postavljaju pitanja na pres konferencijama. I onda uđete u začarani krug koji vodi do toga da mediji postanu muzički džuboks i striming servis, a nema nigde javnog interesa, ili ga ima u jako malom procentu"

Reagovanje

O letargičnim i pasivnim novinarima

Intervju: Sergej Trifunović, "Vreme" br. 1506

Globalna konferencija o slobodi medija, London

Sloboda medija počinje i završava se odlukom države

Tokom panela o medijskim slobodama na Zapadnom Balkanu, za razliku od svojih kolega iz Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, niko iz državne delegacije Srbije nije se uključio u razgovor

Odlazak Aleksandra Čepurina i Kajla Skota

Ambasadorska vremena

Iako režim neprestano govori kako samostalno odlučuje, ne sluša nikoga i da za razliku od svih drugih ne ide u ambasade po savete, stvarnost je drugačija: ništa se ne odlučuje bez savetovanja sa ambasadama velikih sila. Srbija je, naprosto, država ograničenog suvereniteta. Kako su se u sve ovo uklapali ambasadori Rusije i Sjedinjenih Američkih Država

Intervju – Jugoslav Ćosić, novinar i direktor programa TV N1

Uvod u istrebljenje medija

"Te novine ‘Alo’, kao i druge tabloide a i gotovo sve elektronske medije, po mom uverenju kontroliše medijski generalštab predsednika Srbije. U tom generalštabu donose se važne medijske odluke: ko je sutra predmet napada, na koji način i koja će pitanja biti postavljana Vučiću. O pitanjima se obaveštava ko treba, a onda ih iznenađenom predsedniku postavljaju na konferencijama za medije. Tako, eto, izgleda ta uređivačka politika"

VREME vanredni brojevi od 27. mart – 26. jun 1999

PRILOG KULTURI SEĆANJA: Ratno Vreme

Smatramo da je naša obaveza da u danima rata, u kome se zemlja našla zbog napada NATO snaga, građane što brže, kvalitetnije i potpunije informišemo o događajima u zemlji i svetu (iz saopštenja Redakcije Vremena 2. marta 1999) Ovde ponavljamo noseće tekstove iz ratnih brojeva Vremena objavljenih od 27. mart – 26. jun 1999. u vreme kada je na snazi bila cenzura štampe.

Zoom

Tuce noževa u leđa dijalogu – Kako sada stvari stoje, politički dijalog vodiće se na Nacionalnom fudbalskom stadionu u Surčinu, a učesnici će stizati beogradskom gondolom

Formiranjem "ekspertske komisije" opozicija prebacuje igru u Vučićevo dvorište, prisiljavajući ga da eksplicitno odbije svaki dijalog, pa i sa ovom reprezentacijom građana