Hapšenjem novinara Dejana Anđusa, njegovom tabloidnom interpretacijom i zloupotrebom, počeo je oštar obračun unutar grupacije koja je u velikoj meri pomogla SNS-u da dođe na vlast. Ko je verovao da je prijateljstvo sa Aleksandrom Vučićem garant za poslove u Srbiji, sada mora da se zapita šta će mu se dogoditi ako kao Anđus krenu da javno govore o lošim stranama Vučićeve vladavine
Za ovih pet godina otkako je došlo do promene vlasti u Srbiji, suštinske promene se mogu izbrojati na prste jedne ruke. Međutim, na pojavnom nivou nakupilo se toliko toga novog što sasvim komotno možemo da svrstamo pod paralelnu realnost
Da je Srbija država kao što nije, čitava ta stvar s "Kurirom" već bi danas – ako ne ranije – bila u tužilaštvu. Da je država kao što nije, nadležni ministar i državni sekretar za informisanje ne bi izbijali s TV ekrana upozoravajući koliko je sve to što se dešava dugoročno štetno, i najavljujući konkretne mere koje će preduzeti. Umesto toga, ćute svi osim bivših saradnika Aleksandra Rodića
Nije jasno zašto je američki ambasador odlučio da o medijskim slobodama i ponašanju "Informera" progovori tek sad, i to odgovarajući (za standarde "Informera") na potpuno benigno pitanje. Jer, ranije je imao mnoštvo daleko boljih prilika – kada mu je spočitavano da se konsultuje sa "žutim novinarima", da finansira ili dogovara rušenje ustavnog poretka, da učestvuje u "pokušaju izazivanja haosa", kada su službenike njegove ambasade isprozivali za slična nepočinstva, kada su događaje u ambasadi predstavljali u potpuno pogrešnom kontekstu
"Više nije u pitanju tabloidizacija medija, već tabloidiotizacija Srbije, a to prevazilazi ingerencije novinarskih i medijskih udruženja: ti ‘mediji’ ne reaguju na kolegijalne kritike, ne obavezuju ih stavovi Saveta za štampu, ignorišu sudske postupke. Vreme je za akciju države i, za početak – porez na šund. Ali kako, kad država sve to ohrabruje"
Posle Nebojše Krstića, koji je dužio Teofila Pančića, sada se pojavio i Ištvan Kaić koji duži "Vreme", Miloša Vasića i NUNS, ako ne i više. Obojica sprovode očigledno uglavljenu strategiju: da je svaka kritika Aleksandra Vučića maltene podrška mogućem atentatu, jer da je tako bilo i u slučaju Zorana Đinđića, što je laž. Iz kojeg trusta pilećih mozgova ova strategija potiče jasno je: i po sadržaju i po žestini koja treba da nadoknadi nedostatak argumenata
U jutarnjem programu gost je nadmašio legende SPS-a Živorada i Radomana, koji su kao imitatori ovekovečili ionako ovekovečenog Milošević Slobodana
Ima o svom trošku, ako „Službeni glasnik" ne bude zainteresovan, da objavim studiju: "Uloga novih opštila u razvoju, zastoju i nazadovanju kolekt. svesti, ali i pojedinačne isto tako"
Zato što sam brbljiv "na Tviteru" i zato što radim za BIRN i za "Vreme", pogodan sam za tretman SNS bot-divizija. Ogroman je spisak ljudi koji su na ovaj način "nastradali" zato što su rekli šta misle o nečemu u određenom trenutku. Nisu bili "žrtve zalutalog metka" – ne, to je organizovana kampanja
Umesto da stane u odbranu dosledne primene zakona, ravnopravnih tržišnih uslova, poštovanja etičkih i profesionalnih standarda, i da učini sve što može kako bi omogućio rad medija u javnom interesu, Ivan Tasovac se saginjao kada je trebalo da digne glavu, ćutao kada je trebalo da govori, a govorio kada bi mu bolje bilo da ćuti
"Preduslov da bismo u diskusiji o ekspozeu uopšte mogli da govorimo o suštini jeste da postoji elementarni red u Skupštini. A mi smo na prethodnoj sednici imali epizodu gde je predsednica Skupštine potpuno ignorisala Poslovnik i dozvolila poslanicima SNS a da dobacuju, i još je to opravdala izjavom da je reč o negodovanju. To je zaista uvreda za Skupštinu"
Kako je afera sa nelegalnim rušenjem jednog kvarta u Beogradu dovela do ozbiljnog zatezanja odnosa Srbije sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama
