“Pišem o stanju koje zatičem i doživljavam, o realnosti koja nas okružuje. Osvijetliti i primijetiti problem i te kako je važno u prepoznavanju obrazaca ponašanja žena u patrijarhalnom ili tranzicijskom društvu. I muškaraca, također”
Ako je pre mesec dana izgledalo da se sa severa Kosova oseća miris baruta, mesec dana kasnije sve izgleda “u redu”, putuje se, trguje i izgleda kao da je kupljeno neko vreme, bar do 31. oktobra ove godine, kada je poslednji rok da Srbi sa Kosova promene registarske tablice i da se uđe u dalju fazu “normalizacije odnosa”
“Znate, film je preskup i autori retko dobijaju mogućnost da snimaju da bi ga proćerdali u dokazivanje kojoj partiji pripadamo. Ili da se dodvoravamo fondovima i festivalima. Gledaoci, verujte mi, i prave filmadžije željni su osvajanja slobodnog ostrva misli i govora”
Rat Škaljarskog i Kavačkog klana i dalje traje. Za osam godina je u obračunima narko-klanova ubijeno više od 60 ljudi. Iz meseca u mesec broj žrtava raste. Puca se širom regiona, a ubice su uglavnom iz Srbije
Troškovi energije (gasa i struje) u proseku su poskupeli 6,5 puta za samo godinu dana. Nema države u Evropi koja ne oseća katastrofalne posledice takvog energetskog šoka. Uz ovako visoke cene struje i gasa, Evropi preti deindustrijalizacija, jer će se fabrike jednostavno preseliti u one krajeve sveta gde je cena energije pristupačna. U SAD cena gasa je trenutno šest puta niža nego u Evropi, a slična je situacija i sa cenom struje
Rusija će „braniti, sačuvati i podsticati“ sve svoje sunarodnike koji žive u inostranstvu, njihove interese, njihovo pravo na ruski identitet i rusku tradiciju. Nakon raspada SSSR izvan Rusije živi oko 25 miliona Rusa
U Kanadi se dogodio jedan od najkrvavijih masovnih zločina u njenoj istoriji. Dvojica osumjičenih su izboli nožem na desetine ljudi, od kojih je najmanje deset preminulo. Policija traga za počiniocima. Motiv zločina nije poznat
Russia Today (RT) emitovala je dokumentarac o Kosovu u kome se konflikt predstavlja kao jedino pravo rešenje. Među sagovornicima su i srpski desničar Miša Vacić i ambasador Rusije u Beogradu Aleksandar Bocan-Harčenko. Korišćeni su delovi iz govora patrijarha Porfirija i Aleksandra Vučića. Film je očigledno namenjen srpskoj publici
Demokratski front, Demokrate i Abazovićeva URA potpisali su sporazum o formiranju nove Vlade, verovatno uz svesrdnu pomoć Beograda. Mesto premijera i dalje je nepoznato. Vlada će biti politička. Abazović je pozvao Vučića da Srbija kupi Aluminijumski kombinat u Podgorici
Dok naprednjačka vlast ustupke Srbije u pregovorima sa Prištinom predstavlja kao pobedu, a tzv. građanska, prozapadna opozicija uglavnom izbegava da se oglašava na temu Kosova, poruka partija patriotskog bloka je neuvijena i svima razumljiva: nema više popuštanja "privremenim institucijama" u Prištini
Kada se sagleda Srbija u prethodnih deset godina i kada se, recimo, uzmu parametri i rezultati evropskih integracija kao nešto na osnovu čega možemo da pratimo ukupna politička i društvena dešavanja, videćemo da se u međuvremenu nije desilo zapravo ništa, osim što se okrećemo u krug, napravimo korak napred, pa dva nazad. Bez obzira ko je premijer ili “važan ministar”
Šta god da se desi na Hersonskom frontu, to neće dramatično promeniti odnos snaga, odnosno činjenicu da je rat zastao u situaciji u kojoj ni jedna ni druga strana nisu u prilici da prihvate mir
“Strani investitori sve probleme rešavaju preko vlasti i na taj način su uspevali da dobiju bolje poslovno okruženje od domaćih kompanija. To je loš i neodrživ model rasta, koji se potrošio ovim globalnim ekonomskim posrtanjem. Potrebno je da nađemo novi odgovor na to”
Veliki Dnjepar ovde je kilometrima širok. Na njegovoj levoj obali, kraj gradića Energodar, nalazi se Nuklearna elektrana Zaporožje, poprište jedne od bitaka u nesrećnom ratu u Ukrajini. Tu se poslednjih nedelja istovremeno vodi poziciona, propagandna i povremeno prava borba oko kontrole nad šest zaporoških VVER-1000 reaktora koja predstavlja rizik kako za Ukrajinu i Rusiju, tako i za nemali deo Evrope
Aleksandar Vučić je rekao da Europrajda svakako neće biti, Goran Miletić je rekao da će ga svakako biti, a stigao je i tvit iz Vašingtona da treba da se održi. Konzervativno-nacionalne partije navijaju protiv, a građansko-liberlane ćute ili stidljivo navijaju za
Uz svesrdnu „pomoć“ zapadnih posrednika Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti su se 27. avgusta prvi put o nečemu dogovorili: Srbija je priznala kosovske lične karte, stanovnicima Kosova nesrpskog porekla od danas više nisu potrebna ulazno/izlazna dokumenta da bi se kretali Srbijom. Umesto tih papira sada su na granici postavjena obaveštenja, tzv. disklejmeri, na engleskom i srpskom jeziku, čisto da se zna da Srbija i dalje ne priznaje nezavisnost Kosova
Snimak žene koja tvrdi da u Nemačkoj dečaci moraju da idu u školu odeveni kao devojčice obišao je Srbiju i region. Milka M, samohrana majka dečaka sa autizmom, za “Vreme” priča kako je dvaput zloupotrebljena – jednom kao ilustracija za narativ o dekadentnom Zapadu, a potom izmišljotinom da je u pitanju ruska špijunka. Video je lansirao jedan od predvodnika litija u Beogradu koji je robijao zbog nasilja u porodici
Nije zabranjen, jeste zabranjen. Odlučio je Vučić, odlučila je Vlada, odlučila je država, odlučiće Vulin. Kada predmet dođe do njega, svašta može da se desi. Iako najavljivan i otkazivan, Evroprajd će se, prema najavama organizatora, dogoditi sredinom septembra u Beogradu
Aleksandru Vučiću je trebalo skoro pet meseci da zaključi da je Ana Brnabić bila dobra premijerka i da bi tu funkciju mogla da obavlja još dve godine. Zašto baš do 2024? Najverovatnije zato što će se tada održati redovni lokalni i pokrajinski izbori u Srbiji, pa će, po običaju, biti raspisani i republički. Oproban recept za naprednjačku pobedu glasi: izbori na svim nivoima, združena medijska kampanja, nosilac liste Aleksandar Vučić, izborni menadžment koji podrazumeva sve nepravilnosti ovoga sveta. A i potpuno je nebitno ko je na čelu vlade kojom diriguje Vučić
Briselski proces je, kako se može videti, imao za rezultat mnogo papira koji se ređaju na, slobodno se može reći, birokratski aljkav način. Tražiti u tom ređanju nekakav red nema previše smisla za pravnika, jer je taj red uslovljen (geo)političkim trenutkom i raspodelom moći kako u Beogradu i Prištini, tako i u Briselu i evropskim prestonicama, a u poslednje vreme i u Vašingtonu. Nije opšte mesto reći da se zbog toga od drveća ne vidi šuma, odnosno da njegova suština izmiče zbog same količine dokumenata, fokusa javnosti na pojedine detalje bez previše njihovog razumevanja, kao i opšte sklonosti da se o dokumentima priča a da ih prethodno niko nije temeljno pročitao
Šta god da se desi na Hersonskom frontu, to neće dramatično promeniti odnos snaga, odnosno činjenicu da je rat zastao u situaciji u kojoj ni jedna ni druga strana nisu u prilici da prihvate mir. Bezizlazna pozicija za rusko rukovodstvo je činjenica da nije postignut teritorijalni dobitak koji može da postane osnovica za proglašavanje pobede, a to bi, namanje, morao da bude čitav Donbas. Ukrajinci su svoj ratni cilj zvanično definisali kao sve ili ništa. Možda to nije realno, ali sve dok postoji podrška NATO-a u naoružanju i EU u novcu, Kijev može da planira kakvu-takvu budućnost
Veliki Dnjepar ovde je kilometrima širok. Na njegovoj levoj obali, kraj gradića Energodar, nalazi se Nuklearna elektrana Zaporožje, poprište jedne od bitaka u nesrećnom ratu u Ukrajini, gde se poslednjih nedelja zapravo vodi istovremena poziciona, propagandna i povremeno prava borba oko kontrole nad šest zaporoških VVER-1000 reaktora koje predstavljaju rizik kako za Ukrajinu i Rusiju, tako i za nemali deo Evrope
Srbija je zemlja paradoksa, što se najbolje ogleda u ovdašnjim TV programima. Prvi dramski paradoks ogleda se u višenedeljnom iščekivanju da Predsednik objavi ime mandatara/ mandatarke nove Vlade Srbije. Tu leži susret sa dvojakom ulogom Aleksandra Vučića koji mora kao Predsednik da promeni identitet u Vođu SNS-a, pa kao partijski lider odluči ko će biti kandidati, da bi ih onda samom sebi u ulozi Predsednika Srbije predložio
“Strani investitori sve probleme rešavaju preko vlasti i na taj način su uspevali da dobiju bolje poslovno okruženje od domaćih kompanija. To je loš i neodrživ model rasta, koji se potrošio ovim globalnim ekonomskim posrtanjem. Potrebno je da nađemo novi odgovor na to”
Snimak žene koja tvrdi da u Nemačkoj dečaci moraju da idu u školu odeveni kao devojčice obišao je Srbiju i region. Milka M, samohrana majka dečaka sa autizmom, za “Vreme” priča kako je dvaput zloupotrebljena – jednom kao ilustracija za narativ o dekadentnom Zapadu, a potom izmišljotinom da je u pitanju ruska špijunka. Video je, inače, lansirao jedan od predvodnika litija u Beogradu koji je robijao zbog nasilja u porodici
“Komercijalizacija počiva na standardizaciji, zato kada kažemo da danas umetnost poprima karakteristike robe, to ide na štetu autentičnosti, a samim tim, mogli bismo reći, i autorstva, ukoliko ga shvatimo kao osoben izraz pojedinca ili kolektiva koji stvara jedno umetničko delo”
