Posledice oporezivanja knjiga

14.jun 2001. Slobodan Kostić

Pravednik i prestupnik

Nova vlast narugala se svima koji čitaju, pa samim tim i koriste mozak i razmišljaju, čime po prirodi stvari spadaju među one koji su sigurno učinili nešto da dođe do političkih promena u zemlji

Nuspojave

14.jun 2001. Teofil Pančić

A što ne bi moglo…

Prisustvujemo strateškoj relokaciji "govora mržnje" s Ovlašćenih Državnih Predikaonica pravo u "čudesni svijet privatluka"

Polemika - odgovor na pismo Srđe Popovića, savetnika premijera Srbije za pitanja životne sredine

14.jun 2001. Dr Jagoš J. Raičević, naučni saradnik Instituta za nuklearne nauke "Vinča"

Pobrkani ekološki lončići

Za pismo koje ste napisali, moj mlađi kolega, nije Vam trebao moj dopis, mogli ste se čak i prvi javiti, ako ste, kako sami kažete, za "širu raspravu". Ne znam zašto ste čekali baš moje pismo. Vi pišete: "Tako je u prvih sto dana Vlade napravljen ozbiljan Izveštaj o stanju životne sredine u 2000. godini." Dobro je kad vas neko hvali; kad se sami hvalite, to sasvim drugačije zvuči. Ko je sve pravio taj ozbiljan Izveštaj? Nemojte mi samo pričati o imenima, ja Vas pitam za institucije

Zakon o privatizaciji

14.jun 2001. Redakcija Vremena

Deset pitanja – deset odgovora

Zakon o privatizaciji upravo je pred poslanicima Skupštine Srbije. U dosadašnjoj javnoj raspravi izazvao je brojne polemike i oštra osporavanja, kako i priliči ključnom reformskom projektu novih vlasti. Reformisti su s nestrpljenjem očekivali njegovo usvajanje uveravajući da ovaj zakon najzad uvodi Srbiju u kapitalizam. Protivnici tvrde da će zakon poslužiti za rasprodaju društvene imovine. Radnici su strahovali da će ostati bez samoupravljačkih prava u propalim firmama, a građani su se raspitivali da li će i njima stići poneki vaučer. Iz tromesečne javne rasprave iskristalisalo se deset karakterističnih pitanja u kojima je sublimirana suština Zakona o privatizaciji. Da bi široj javnosti učinilo dostupnim ovaj ključni reformski dokument, Ministarstvo za privredu i privatizaciju ponudilo je deset odgovora na ta pitanja. Redakcija "Vremena" odlučila je da objavi integralni dokument "Deset pitanja – deset odgovora" kako bi pomogla građanima da se što bolje upoznaju s projektom koji bi u naredne četiri godine Srbiju trebalo da svrsta u normalne evropske države

Esej za samoprepoznavanje

14.jun 2001. Velimir Ćurgus Kazimir

Ima li leka za kivne?

Postoji, uoči donatorske konferencije, predlog da se obezbedi specijalni fond namenjen najkivnijim ljudima u Srbiji koji bi bio korišćen u cilju ispravljanja velikih nepravdi počinjenih prema njima u poslednjih desetak godina. Ocenjeno je, naime, da bi zbog opšteg društvenog mira i konstruktivne atmosfere bilo mnogo važnije podmiriti kivne nego direktne žrtve

Crna Gora

14.jun 2001. Velizar Brajović

Mnogo posla a malo kadrova

Filip Vujanović, mandatar za sastav nove vlade, na pravim je mukama, jer sastaviti vladu po konceptu saopštenom u izbornoj kampanji nije nimalo lako

Opstrukcija i konstrukcija

14.jun 2001. Milan Milošević

Možete početi

"Vlasti SRJ-a su se impresivnom brzinom i prilježno prihvatile ekstremno teškog zadatka rekonstrukcije svoje opustošene zemlje", izjavljuje Stenli Fišer, zamenik direktora Izvršnog odbora MMF-a. U Skupštini Srbije uprkos opstrukcijama i razvlačenju u proceduru ulaze ključni zakoni o privatizaciji i akcijskom fondu. Da li reformisti bolje stoje u svetu nego kod kuće...

Sjedinjeni gradovi

06.jun 2001. Tim Džuda

Privlačenje sličnosti i suprotnosti

Proces širenja gradova ponekad dovodi do toga da se dva bliska centra spoje u svom rapidnom razvoju, čak i kad nisu u istoj državi

Intervju - Lazar Džamić

06.jun 2001. Zoran Stanojević

Bitka za dva metra

Reklame u XXI veku pogađaće nas lično i neposredno, obaveštavajući nas ne o tome šta se događa u našoj široj okolini, već o tome šta nam se u ovom trenutku nalazi na dohvat ruke. U razgovoru sa Lazarom Džamićem nastojimo da vam približimo svet digitalnog marketinga u čiju smo mrežu odavno upali, a da toga nismo ni svesni

Moderna špijunaža

06.jun 2001. Mariza Krevatin Majstorović

Dokle seže „veliko uho“

Prema pisanju britanskog lista "Sandej tajm", "veliko uho" prisluškivalo je Vatikan i samog papu, majku Terezu, pa čak i ledi Dajanu. Ovu poslednju, ne zbog ljubavnih afera, već zbog njenog angažmana u kampanji protiv upotrebe nagaznih mina

Raketni štit nepopularan (i) među saveznicima

06.jun 2001. Duška Anastasijević

Strategija na tri ćoška

Casus belli za novi hladni rat nije više Rusija, već upravo nuklearna tehnologija zemalja poput Severne Koreje, Iraka, Irana, Pakistana, sa kojima se, po mišljenju američke administracije, nikad ne zna