Jubilej
Dvostruka nostalgija
Pre 40 godina premijerno je prikazana serija Grlom u jagode, koja se sada gleda i kao legenda i kao život oko nas
Pre 40 godina premijerno je prikazana serija Grlom u jagode, koja se sada gleda i kao legenda i kao život oko nas
Zašto se privrednici bune zbog novog zakona o privrednim komorama, da li je on u skladu sa Ustavom Srbije, i da li je reč samo o još jednom parafiskalnom nametu
"Da li se osjećam odgovoran ako moj film nije ogledalce koje će uvijek govoriti da smo najljepši i najpametniji? Iskreno rečeno, ne baš"
Pre tačno sedamdeset i pet godina, u osam sati ujutro, iz Honvedkasarne prva grupa Jevreja odvedena je na pristanište i ukrcana na šlep. Druga grupa ukrcana je u podne na drugi šlep. Obe kolone pratili su esesovci sa vučjacima. Zrenjaninci su ih posmatrali. Da li je neko iz te "publike" mahao, da li se oprostio od dotadašnjih komšija, mušterija, prijatelja? Neki su možda plakali, nemoćno saosećali. Da li su neki mrmljali ili vikali da tako treba? Da treba da se očisti grad? Pretpostavljam da je većina bila ravnodušna, kao što smo mi danas često ravnodušni prema tuđim nesrećama
Prijateljstvo kolekcionara i umetnika ispričano izložbom Pavle Beljanski – prijatelj umetnika: Stojan Aralica
Prvi put otkako je pre dvadeset godina osnovan Muzej istorije Jugoslavije, nazire se njegova buduća stalna postavka
Paralelno sa institucionalnom pozorišnom scenom, u našoj kulturnoj svakodnevici odigrava se nezavisna scena. O njoj se ređe piše i priča, što ne znači da je manje važna i prisutna
"Kao da sam u uspomeni...Iste svlačionice, iste tribine, sve kao nekad", kaže Milenko Materni, jedan od hroničara ovog kultnog beogradskog mesta, inače inženjer komunikacija po struci, večiti Partizanov hokejaš, i uzor po kome je Predrag Miki Manojlović gradio ulogu Mikija Rubiroze u seriji Grlom u jagode. U razgovoru za "Vreme" Materni priča o prošlosti Taša, slavnim danima hokeja u Beogradu, i kakvu su ulogu u njima igrali Dragoslav Šekularac, Braca Petković i Olivera Marković
"Raspadom Jugoslavije, nestao je imperativ povlađivanja nadnacionalnom identitetu, pa Srbin u kosovskom filmu, kao i Albanac u srpskom, dobija dominantno, ako ne i isključivo političko obeležje, determinisano novom političkom situacijom. Zajednički jugoslovenski mit koji treba podržavati je nestao, pa je i film postao oruđe aktuelne propagande uslovljene politikom, odnosno sučeljavanja nacija kao otelotvorenje vekovnog sukoba apsolutnog dobra i zla. S obzirom na takve okolnosti, u analizi likova Albanaca u srpskoj i likova Srba u kosovskoj kinematografiji, nema mnogo čega neočekivanog, a svaki izuzetak samo ide u prilog onog filma koji izbegava nametnute zamke nacionalizma"
Liste spoljnih predizbornih podržavalaca političkih stranaka među javnim ličnostima govore nam mnogo o njihovim vrednosnim "aurama"
Veče je teklo bez patetike, nijednog trenutka nije ni zamirisalo na tugaljivu nostalgiju šlagerskih festivala bolje prošlosti
"Stereotipi su proizvod nepoznavanja i neznanja, a predrasude, stereotipi, postojali su i za Bosance, Crnogorce, za svaki narod u Jugoslaviji, ne samo za Albance. I za to nije kriva naša generacija, bilo je to i pre nas. Ali tad su se puno pričali vicevi na tu temu, pričao sam ih i ja kad sam se šetao po Jugoslaviji. Čini mi se da više nema viceva, davno nisam čuo neki novi vic o Albancima i Srbima. A nije dobro što ih nema zato što je vic znak da je situacija opuštena. Čim se ne čuju vicevi, mora da ima neke tenzije"