Dušan Mihajlović uvredio se prošle srede na Zorana Đinđića i otišao u Valjevo da se izduva. Odmah su krenule priče o: ostavci, bežanju od opasnih zadataka, zakulisnim radnjama, korupciji, izdaji i intrigama na liniji DS-DSS. Da je Zoran Đinđić malo bolje pročitao ono što su mu gurnuli pod nos, cele ove uzbune i drame možda ne bi ni bilo
Najnovija galama dignuta oko aktivnosti SFOR-a po Bosni samo je obnovila osnovnu dilemu: da li je velikim silama zaista stalo da veselog Radovana Karaõića uhvate? Sve ovo prometanje, patroliranje, opkoljavanje, uskakanje i pretraživanje ne deluje ozbiljno; više je nalik na ritualno vojničko zabušavanje – evo, radimo, zar ne vidite da radimo
Zašto premijer ne bi napisao otvoreno pismo izbeglicama u kojem bi ih zamolio da poštede pripadnike Ministarstva unutrašnjih poslova
Umesto što organizuje antipiratsku asocijaciju koja sugeriše restriktivne metode u samo jednoj oblasti i neprekidno se bavi postavljanjem politički podobnih direktora kulturnih institucija, naše ministarstvo kulture, i bliska mu ministarstva, moglo je da formira odeljenje koje bi kao servis pomoglo današnjim piratima da izvrše "tranziciju" i legalizuju svoje poslovanje
Stenogrami Anketnog odbora Skupštine Jugoslavije, osnovanog da ispita okolnosti oko ubistva ministra odbrane Pavla Bulatovića, nisu mnogo doprineli rasvetljavanju tog zločina, ali su bacili svetlo na neke druge stvari
Da li srpska policija čeka da je od krivice u prikrivanju zločina Milošević u Hagu "odbrani" kao što sebe brani
"Korak od sto dinara"; "Vreme" br. 579
Boraveći u Srbiji, učinilo mi se da se u psihoanalizi i antikorupcijskoj borbi mogu koristiti isti principi. Prvo treba postati svestan problema, drugo, mora da postoji jaka želja i volja da se reši taj problem i poverenje u ljude koji treba da se izbore s njim
Detalji iz razgovora članova Anketnog odbora s mnogim bivšim obaveštajcima i generalima ipak pobuđuju pažnju. Jer, gde god je Anketni odbor zagrebao, tu je zaudaralo. Policija je morala dosad da obavi niz informativnih razgovora i podnese hrpu krivičnih prijava, naravno, uz priložene dokaze koji potkrepljuju osnovanu sumnju da su počinjena krivična dela. Međutim, policija je, koliko se zna, ostala po strani
Džefri Najs se odlucio da pred kamerama globalnih TV stanica, koje su citav dan pratile sulcenje Miloševicu kao ubedljivo najveci svetski dogacaj, razmatra noviju politicku istoriju ovih prostora. U tom nedovršenom pokušaju, Slobodan Milošević je prečesto ostajao da visi u nekom bezvazdušnom prostoru van stvarnog istorijskog i političkog konteksta u kome su ratovi u bivšoj SFRJ zaista počinjali. Ispalo je nekako da je raspad bivše Jugoslavije gotovo isključivo "srpska stvar", posledica njegovog lošeg karaktera, neutoljive želje za vlašću i genocidne prirode. U slici koju je ponudio tužilac Najs gotovo da i ne postoji druga strana u tim ratovima, činjenica da su nacionalne vođe sasvim lepo sarađivale među sobom, još manje se prepoznaje i nazire ono što je međunarodna zajednica takođe učinila na ovim prostorima
Okolnost da se politički život u Srbiji sve više vrti oko afera u koje su umešane tajne službe – i paraslužbe – trebalo bi da zabrinjava. Vojne službe i obaveštajna služba SID bile su marginalizovane; od milicije je stvorena armija građanskog rata, a Služba državne bezbednosti narasla je preko svake mere kao isključivo i svemoćno oruđe jednog čoveka. Nezdrava fascinacija stranaka DOS-a tajnim službama glavni je razlog što na tom planu još nije uspostavljena prirodna i poželjna ravnoteža
Tek što je 1. aprila 2001. Slobodan Milošević smešten u Centralni zatvor, ovlaštena delegacija je ustanovila da vrata trezora u vili "Mir" nisu zapečaćena i da nedostaje jamstvenik. Ne ulazeći u trezor, članovi delegacije su ga zapečatili da bi 24. januara bilo ustanovljeno da je pečat skinut. Uviđajem je utvrđeno da su pripadnici Resora državne bezbednosti otvarali trezor 3. aprila 2001 – obrazloženje je bilo da traže oružje i eksploziv. Budući da je reč ogromnom prostoru podeljenom na više prostorija, teško je verovati da se u nekoliko minuta koliko su "službena lica" unutra boravila, mogu napraviti velike inspekcije. Da li to pre liči na ponašanje nekog ko je došao na brzinu da uzme ili ostavi nešto
