Sistematski i godinama zloupotrebljavana i ponižavana, uplitana u nepočinstva i političke obračune, sa vrhom koji je ćutao kad je trebalo govoriti i obećavao ono za što je znao da ne može izvršiti, Vojska Jugoslavije bila je jedan od nosilaca politike Miloševićevog režima. Svoju ulogu u društvu i državi zato tek treba da pronađe
Ko su ljudi koji u zemlji Srbiji sakupljaju umetnička dela? Većina ih je počela spontano, bez namere da postanu kolekcionari; kasnije se to pretvara u strast i pasiju u kojoj zbirke sve više liče na svoje vlasnike
Ništa tu nije slučajno: ni paravojna formacija iznenada zahvaćena "legalizmom"; ni nagla bolećivost ministara i načelnika; ni neskrivene simpatije nekih stranaka za oružanu pobunu; ni podudarnost političkih zahteva pobunjenika i tih istih stranaka; ni nervoza Zorana Đinđića koji je sa đavolom tikve sadio. Jedva je godinu dana prošlo od 5. oktobra, a smisao prevrata uveliko je revidiran: politička avet Slobodana Miloševića ukazuje se na horizontu, a DOS je paralisan od straha i nije u stanju da kontroliše Državnu bezbednost; Državna bezbednost ne samo što i dalje ima svoju oružanu ruku nego nije u stanju ni da je kontroliše. Došlo je dotle da ministar unutrašnjih poslova nudi ostavku pod pritiskom svojih potčinjenih. Postavlja se osnovno ustavno-pravno pitanje – ko ima monopol na primenu sile u Srbiji: država ili privatna lica?
Bombardiranje SR Jugoslavije započelo je i odvijalo se tako da se NATO avioni nisu spuštali ispod 5000 metara, to jest visine na kojoj im nije prijetila opasnost od tehnološki inferiorne Vojske Jugoslavije. Sa prvim ispaljenim raketama i bačenim bombama, počeo je na tlu obračun između UČK-a na jednoj i Vojske i MUP-a Srbije na drugoj strani
Sa oružjem, opremom i dijelom kadra bivše JNA, Krajina i Republika Srpska brzo su zaokružile svoje granice. Međutim, uprkos podršci iz SR Jugoslavije, njihova premoć se u narednim godinama istopila. Slom se dogodio 1995.
Kome je moglo da padne na pamet bacanje hladnjače u Dunav, i to tako da ona gotovo odmah ispliva? Na isti način isplivala je i hladnjača u Perućcu. Verovatno je neko rekao: "Nećemo više to, videli smo da ne ide", pa je onda odlučeno da se zakopavaju. Onaj ko bi mogao da odgovori zašto je to tako nije nam dostupan. General Đorđević je ključ cele priče
Početkom novembra 1991. vukovarska tragedija je dosegla finale. Tone granata iz topova, minobacača i višecijevnih raketnih bacača zasipale su grad – prema nekim procjenama, JNA je na Vukovar ispalila svoju dvogodišnju zalihu artiljerijske municije
Čovek se lepo javio, i to iz daleka, a novinari uzeli, baš istraživački i baš novinarski, da zagledaju u pismo. Tako se dogodili beli prah, policija, skafanderi, karantin... Ipak, sve rešio imejl
Duga, dinamična i zanimljiva istorija Državne bezbednosti MUP-a Srbije od 1987. do 2001. jedva da je odškrinuta, a već su počeli da ispadaju leševi, droga, dosijei i svašta. Onda je u DOS-u procenjeno da se više isplati uzeti Službu takvu kakva je nađena, nego da čačkaju dalje; tako su se "legalisti" i "pragmatičari" složili oko "kontinuiteta", a ime Jovice Stanišića u svemu tome tako je upadljivo odsutno da to probija uši poput pucnja iz heklera
Na procesu je učinjeno sve da se ne dođe do bitnog saznanja: ko je naručio Arkanovo ubistvo
