Masovne grobnice

Službena prepiska

Da li srpska policija čeka da je od krivice u prikrivanju zločina Milošević u Hagu "odbrani" kao što sebe brani

Znak i kamen

"Korak od sto dinara"; "Vreme" br. 579

Intervju - Đuzepe di Đenaro, predsednik SPAI-ja

Na korupciju udariti javno

Boraveći u Srbiji, učinilo mi se da se u psihoanalizi i antikorupcijskoj borbi mogu koristiti isti principi. Prvo treba postati svestan problema, drugo, mora da postoji jaka želja i volja da se reši taj problem i poverenje u ljude koji treba da se izbore s njim

Tragom Anketnog odbora

Najmanje pet otvorenih pitanja

Detalji iz razgovora članova Anketnog odbora s mnogim bivšim obaveštajcima i generalima ipak pobuđuju pažnju. Jer, gde god je Anketni odbor zagrebao, tu je zaudaralo. Policija je morala dosad da obavi niz informativnih razgovora i podnese hrpu krivičnih prijava, naravno, uz priložene dokaze koji potkrepljuju osnovanu sumnju da su počinjena krivična dela. Međutim, policija je, koliko se zna, ostala po strani

Početak suđenja Slobodanu Miloševiću

Završni račun

Džefri Najs se odlucio da pred kamerama globalnih TV stanica, koje su citav dan pratile sulcenje Miloševicu kao ubedljivo najveci svetski dogacaj, razmatra noviju politicku istoriju ovih prostora. U tom nedovršenom pokušaju, Slobodan Milošević je prečesto ostajao da visi u nekom bezvazdušnom prostoru van stvarnog istorijskog i političkog konteksta u kome su ratovi u bivšoj SFRJ zaista počinjali. Ispalo je nekako da je raspad bivše Jugoslavije gotovo isključivo "srpska stvar", posledica njegovog lošeg karaktera, neutoljive želje za vlašću i genocidne prirode. U slici koju je ponudio tužilac Najs gotovo da i ne postoji druga strana u tim ratovima, činjenica da su nacionalne vođe sasvim lepo sarađivale među sobom, još manje se prepoznaje i nazire ono što je međunarodna zajednica takođe učinila na ovim prostorima

Tajne službe

Velika braća

Okolnost da se politički život u Srbiji sve više vrti oko afera u koje su umešane tajne službe – i paraslužbe – trebalo bi da zabrinjava. Vojne službe i obaveštajna služba SID bile su marginalizovane; od milicije je stvorena armija građanskog rata, a Služba državne bezbednosti narasla je preko svake mere kao isključivo i svemoćno oruđe jednog čoveka. Nezdrava fascinacija stranaka DOS-a tajnim službama glavni je razlog što na tom planu još nije uspostavljena prirodna i poželjna ravnoteža

"Vreme" istražuje – trezor u vili "Mir"

Tajna uklonjenog pečata

Tek što je 1. aprila 2001. Slobodan Milošević smešten u Centralni zatvor, ovlaštena delegacija je ustanovila da vrata trezora u vili "Mir" nisu zapečaćena i da nedostaje jamstvenik. Ne ulazeći u trezor, članovi delegacije su ga zapečatili da bi 24. januara bilo ustanovljeno da je pečat skinut. Uviđajem je utvrđeno da su pripadnici Resora državne bezbednosti otvarali trezor 3. aprila 2001 – obrazloženje je bilo da traže oružje i eksploziv. Budući da je reč ogromnom prostoru podeljenom na više prostorija, teško je verovati da se u nekoliko minuta koliko su "službena lica" unutra boravila, mogu napraviti velike inspekcije. Da li to pre liči na ponašanje nekog ko je došao na brzinu da uzme ili ostavi nešto

Stenogrami prisluškivanja porodice Milošević (II)

Skandalozni propusti

Sama okolnost da su telefonski razgovori Slobodana Miloševića bili snimani skoro tri godine već je dovoljno skandalozna za tadašnje – ali i sadašnje jer se nešto nisu mnogo menjali – rukovodioce službi bezbednosti

Slučaj Delimustafić

Ko je ko

Od priče koja je danima privlačila pažnju medija s prostora bivše SFRJ, ostalo je još pokoje retko prisećanje na nekadašnje i trenutne Delimustafićeve poslove, a isplivala su i javnosti do sada ne toliko poznata imena. Najinteresantniji su izgleda bili Zoran Janjušević, Momčilo Mandić i Zoran Drakulić

Izjava nedelje

„Mihajlović sada za premijera Srbije Zorana Đinđića obavlja isti onaj posao koji je ranije obavljao za Tita i Slobodana Miloševića.“

Dejan Mihajlov, šef poslaničke grupe DSS, na konferenciji za novinare (BETA)

Ilegalni useljenici

Tiho, noću…

Teritorija bivše Jugoslavije spada među značajnije koridore za ilegalno useljavanje u Evropu. MUP Srbije u istom periodu prepolovio je broj ilegalnih prelazaka (sa 3788 u 2000. godini, na 1278 u 2001). Da bi se razumela dinamika i logika kretanja ilegalnih useljenika potrebni su detaljniji podaci: koliko ilegalaca se uhvati na granici pri ulasku; koliko u dubini teritorije i u kolikoj dubini; koliko pri pokušaju izlaska, a koliko u drugim zemljama kad jednom nesmetano prođu kroz neku državu. Takvi podaci ukazali bi – između ostalog – na dva fenomena: na organizovane lance (za koje se zna da postoje) i na policijsku korupciju (za koju se osnovano sumnja da postoji)

Ministarski pokloni

Naoružana vlada

Da li će posedovanje "zipo" upaljača, švajcarskog peroreza i pištolja sa posvetom ubuduće biti dokaz ministarskog zvanja