Zagorska hajdučka tradicija ima novog junaka: general Hrvatske vojske u penziji Ivan Korade u bekstvu je, osumnjičen za četiri ubistva svojih zemljaka i jednu otmicu. To je, po nekima, očekivani kraj još jedne tužne priče o instant-generalima koji su se pojavili u pravom trenutku i uz pravu podršku svojih nacionalnih lidera, bez škole i stvarnih zasluga – osim veštine da se celoj zemlji nametnu onako kako su se nametali svojim lokalnim sredinama
Kako im vreme u službi odmiče, policajci i pripadnici bezbednosnih službi imaju sve više problema u porodici, na radnom mestu, s prijateljima... Uglavnom ostaju usamljeni sa svojim problemima koji mogu dovesti do potpune "eksplozije" ličnosti, a malo šta se čini da im se pomogne. O čemu je reč, nabolje govori podatak da na 35.000 zaposlenih u MUP-u Srbije, dolazi samo petnaest psihologa
Okončanje rata Hrvatska je vojska dočekala kao sasvim politizovana oružana snaga kojom su, osim kadrova iz JNA koji su dokazali privrženost HDZ-u, carevali vojnici i dočasnici pristigli iz Legije stranaca raspoređeni na najviše operativne dužnosti i u pretorijanske specijalne jedinice, konobari prekvalifikovani u nacionalne heroje, lokalni šerifi i siledžije, hercegovački vozači autobusa i šverceri bele tehnike...
I pre nego što je emitovan, a naročito posle emitovanja, film koji se bavi izveštavanjem medija o Đinđiću i načinu na koji su se mediji snalazili 12. marta 2003, postao je medijski događaj za sebe
U vreme pre i posle prvog postrojavanja buduće Hrvatske vojske održavani su susreti predsednika šest jugoslovenskih republika. Bilo je sasvim jasno da srbijansko vođstvo sa Slobodanom Miloševićem na čelu, srbijansko-crnogorski blok u Predsedništvu SFRJ i šefovi JNA, generali Veljko Kadijević i Blagoje Adžić, na taj čin gledaju kao na jednostranu hrvatsku secesiju koju valja osujetiti akcijom JNA koja bi razoružala tek formirane paravojne jedinice u Hrvatskoj i Sloveniji. Tadašnje podeljeno Predsedništvo SFRJ sa Stjepanom Mesićem na čelu, međutim, nije odobrilo intervenciju JNA. Hrvatska i Slovenija nastavile su s ilegalnim naoružavanjem svojih vojnih formacija i stvaranjem pretpostavki za osamostaljenje, predsednici BiH i Makedonije, Alija Izetbegović i Kiro Gligorov, neuspešno su predlagali treći put u vidu "zajednice jugoslovenskih republika", JNA se spremala na kratkotrajnu intervenciju u Sloveniji koja je završila debaklom, a dobar deo Srba u Hrvatskoj, uz pomoć JNA, Srbije i Crne Gore, proglasio je SAO Krajinu. U septembru 1991. uslediće hrvatsko zauzimanje velikog broja kasarni JNA na području Hrvatske i potom ozbiljno naoružavanje novoosnovanih jedinica sredstvima iz zaposednutih kasarni
U Srbiji, 12. marta 2003, u dvanaest i dvadeset pet, sve se promenilo u dvorištu Vlade, izvršen je atentat na premijera Zorana Đinđića Iz minuta u minut, iz sata u sat, javnost iz medija saznaje razmere tragedije. Ali, šta su novinari i kada saznali? Koga su sve zvali, a ko je sve zvao njih? Kako su uredništva radila i sa kakvim su se dilemama nosila? I – posle svega – da li su i mediji stvarali društvenu klimu u kojoj je bio moguć atentat na premijera Zorana Đinđića
Analiza događaja od prošlog četvrtka sve jasnije ukazuje na njihova dva ključna elementa: demonstranti umešani u nasilje bili su organizovani mnogo bolje nego se to činilo na prvi pogled; policija je imala u najmanju ruku čudna, ako ne i neshvatljiva uputstva. Neizbežno nesrećna kombinacija ova dva elementa dovela je do gubitka jednog života, velike materijalne štete i dugoročnog ugrožavanja ugleda zemlje. A mi još ne znamo ko rukovodi policijom u Srbiji
Jugoslovenska narodna armija (JNA) otkrila je sa nedopustivim zakašnjenjem da je bila zamišljena, zasnovana, razvijena i obučena u svim aspektima svog mogućeg delovanja kao odbrambena vojska jugoslovenske federacije, a ne armija građanskog rata. U opkoljenim kasarnama Slovenije i Hrvatske JNA je otkrila da je pretpostavka njene efikasnosti podrška lokalnih resursa: ljudstvo, logistika, transport; u Srbiji je otkrila da se rat ne može voditi bez konsenzusa celog stanovništva. Ili, kratko, da nema nikakvog rata bez dva neophodna i par excellence politička preduslova – jasno definisanog ratnog cilja i nacionalnog konsenzusa oko tog cilja
...koja se komplikuje. Masovni protest i teški neredi, serija demonstracija i incidenata, oštre diplomatske note, srpski ministri na Kosovu, sporovi na temu "raditi ili mitingovati", Rusi u Beogradu
