Obezbeđenje političara i drugih

21.april 2010. Miloš Vasić

Ozbiljno shvaćene pretnje

U zemlji čiji je premijer onako ubijen pre sedam godina, te se stvari ne uzimaju olako i toga su svi svesni. Bolje bi, međutim, bilo da su sve te procenjene mere povećanja obezbeđenja ostale tajna; bilo bi lakše svima. Ovako se u javnosti pravi atmosfera nesigurnosti i zabrinutosti, tim više što nema konkretnih kriminalističkih pokazatelja da o čemu je tu zapravo reč

Fizičko-tehničko obezbeđenje u Srbiji

14.april 2010. Stevan Dojčinović, NUNS Centar za istraživačko novinarstvo

Čuvari teške ruke

Prebijanje košarkaša Partizana ispred jednog noćnog kluba, hapšenje počinilaca i javno emitovanje tog čina otvorili su mogućnost da se u Srbiji otvori debata o tome ko sve nosi uniformu i oružje i da li to neko kontroliše. Na zakon koji bi to uredio čekaće se još neko vreme

Portret savremenika – Darko Šarić

07.april 2010. Zoran Majdin

Visoki službenik međunarodne narko-korporacije

Sedamnaest godina se uspinjao ka vrhu piramide organizovanog kriminala, širokogrud i surov, izgradio je takoreći imperiju vrednu nekoliko stotina miliona evra koja se, međutim, sad rašiva i kruni. Za vratom mu je Interpol, a on se negde krije: da li u vili na nekom egzotičnom ostrvu, da li u planinskoj kolibi u nekoj balkanskoj nedođiji, za sada je nepoznato

Zločin u Adi kod Ćuprije

07.april 2010. Jovana Gligorijević

Ubistvo među prijateljima

Zbog velikog broja gastarbajtera, Krušar važi za bogato selo. Većina mladih ima automobile, što im znatno olakšava društveni život. Zato nije nikakvo čudo što su Ivana Stojković i Biljana Obradović u subotu uveče sele u Ivaninu "hondu" i ostale napolju do ranih jutarnjih sati, ma koliko se sada pojedini komentatori trudili da dokažu da je ono što im se dogodilo posledica njihovog neopreznog ponašanja

Intervju – Ivica Dačić, ministar unutrašnjih poslova

31.mart 2010. Miloš Vasić

Niko ne može sam protiv organizovanog kriminala

Naši zločinci su svi iste nacionalnosti – zločinačke, glasi ukratko poruka ministra Dačića. Shodno tome, policije u regionu moraju da rade zajedno, jer im je svima protivnik isti. U intervjuu za Vreme, Ivica Dačić govori o organizovanom kriminalu, putevima heroina i kokaina, nužnosti saradnje kako lokalnih tako i policijskih agencija i službi bezbednosti sa svih kontinenata, o Darku Šariću i Stanku Subotiću

Dosije "Vremena" – Stanko Subotić Cane

24.mart 2010. Tamara Skrozza, Dragoljub Žarković, Filip Švarm i Dokumentacioni centar "Vreme"

Švajcarski krojač

Što god da čovek napiše o Stanku Subotiću zvanom Cane, sledi mu jedna od dve kvalifikacije: ili je mafijaški plaćenik ili poslušnik tajkuna i velikosrpskih krugova. Na jednoj strani su bivši predstavnik Trgovinske misije Crne Gore u Vašingtonu Ratko Knežević, predsednik Pokreta za promene Nebojša Medojević i određeni krugovi u Beogradu i Zagrebu. Svako ko ne prihvati zdravo za gotovo tvrdnje da je Subotić mafijaški capo tutti capi u regionu, narko-baron i naručilac plaćenih likvidacija hrvatskog izdavača Ive Pukanića i drugih lica koje su mu stala na žulj, za njih je, najmanje, potplaćen od Caneta i njegovog klana. Na drugoj strani je crnogorski premijer Milo Đukanović i, opet, neki krugovi u Beogradu. Za njih je Subotić žrtva ekspanzionističke srpske politike koja se ne može pomiriti sa nezavisnošću Crne Gore i mračne zavere krupnog kapitala. Tako Cane postaje politička činjenica, mada se zdrav razum tome opire

SMS prevare

17.mart 2010. Jelena Jorgačević, Mirko Rudić

Velika pljačka narodne lutrije

Kako "Vreme" saznaje u Državnoj lutriji Srbije, tokom igara "RTS licitacija", "Grand auto" i "Grand licitacija" stiglo je nešto manje od deset miliona SMS-ova. Ukupno je zarađeno 515 miliona dinara. Prema nezvaničnim procenama, "obični" igrači dobili su manje od pet odsto nagrada u svim SMS licitacijama

Smrt Ksenije Pajčin i Filipa Kapisode

17.mart 2010. Jovana Gligorijević, Jelena Jorgačević, Marija Vidić, Jasmina Lazić

Šou-biznis i njegove žrtve

Medijski preeksponirani ljudi na estradi nose psihološki teret veći od onoga s kojim se bore obični ljudi – oni nemaju privatni život, njihove strasti, sporovi, mane, ekscesi plen su jedne razuzdanosti, medijske gladi za tračom i za spletkom. Priče o njima se gutaju jer ljudima utonulim u sivilo svakodnevice stvaraju san. Za njih je to često košmar. A i taj košmar gladna publika halapljivo guta tešeći se time da i bogati plaču. Te smrti su uvek socijalno ogledalo, one bleštavom svetlošću osvetljavaju društvo i sa one tamne strane i otkrivaju njegove zapretene poroke