Podeljeni delovi Mostara, Mitrovice i Skoplja nisu ratne instant ili navrat-nanos osnovane naseobine kao što je Srpsko Sarajevo, niti su to getoizirane urbane enklave kakve nalazimo u Orahovcu. U sva tri grada su se podelili hrišćani, pravoslavni ili katolici, i muslimani
Koridor 10 nekako "nema dušu", dok je autoput za Požegu sav od duše sazdan, nikakve opipljivije supstance tu i nema
I tako je voda na Marsu otkrivena po četvrti ili peti put, ali sada na malo direktniji način. Da li je u toj vodi nekada nešto raslo, cvetalo, plivalo? Da li se sadašnji led povremeno topio i kad? Da li su klimatski uslovi na Marsu ikada bili povoljni za razvoj života? To su pitanja na kojima će „Feniks" i dalje raditi, a nama ostaje da se strpimo i čekamo
Muharem Bazdulj (Travnik, 1977) spada u red najdarovitijih pripovedača mlađe generacije na našem jezičkom području. Zbirka priča pod nazivom Čarolija, koju je premijerno upravo objavila izdavačka kuća "Gradac", prva je knjiga kojom se Muharem Bazdulj predstavlja književnoj publici u Srbiji. Pre nje, u Bosni i Hrvatskoj objavio je osam naslova – zbirke priča One Like A Song (1999), Druga knjiga (2000) i Travničko trojstvo (2002), kraće romane Koncert (2003), Đaur i Zulejha (2005) i Tranzit, kometa pomračenje (2007), zbirku eseja Poslovi i dani (2005) i zbirku pesama Heroes (2005). U međuvremenu je objavljivao tekstove i eseje u novinama i časopisima širom nekadašnje Jugoslavije, pored ostalih u sarajevskim "Danima", splitskom "Feralu", zagrebačkom "Zarezu". Stalni je saradnik "Vremena". U Čaroliji se nalazi trinaest priča. Uz saglasnost izdavača i autora, prenosimo jednu od njih
Svet se oprostio od Aleksandra Solženjicina, pisca-disidenta čija su dela doprinela razobličavanju i rušenju sovjetskog totalitarizma
Parlamentarno sporenje ponovo odloženo – zbog napetosti. Može li u septembru doći do konsolidacije prilika u Srbiji
Zato se Amerikanci, za razliku od analitičara, ne pitaju mnogo šta ovakva ekonomska situacija znači za predsedničku kampanju, već šta predsednički kandidati mogu da urade da poprave stanje
Nekog sporazuma je bilo. Iz nekog razloga Amerikanci, Francuzi, pa i Englezi izbegavali su da uhvate Radovana Karadžića čak i kada su mogli. A onda se nešto promenilo. U to šta se promenilo Radovan Karadžić i njegove pristalice ne bi da ulaze, ali zato insistiraju na sporazumu
Govoreći o pomirenju i o izvinjenjima, Srbi govore o kraju, a Hrvati o početku sukoba 1991–1995. godine
Aleksandar Vučić, generalni sekretar SRS-a, o sebi i Nikoliću tokom mitinga u organizaciji njihove stranke ("Standard")
Upućeni u poslove bratstva obaveštajnih zajednica tvrde da je na skupu o zdravom životu, na beogradskoj Adi Ciganliji, gde je doktor Dabić govorio, bilo više obaveštajaca nego znatiželjne publike, aman, ovi, obaveštajci, a ne publika, nisu znali šta da rade s Radovanom Karadžićem, odnosno kome da ga isporuče
Tokom leta sedam istaknutih igrača NBA vratilo se u Evropu koja polako, pre svega u Rusiji i Grčkoj, parama počinje ozbiljno da konkuriše Americi
"Budžet protiv pomračenja"; VREME 916
Jednu od najboljih skica za lik i delo Radovana Karadžića dao je Slobodan Milošević kada ga je u otvorenom pismu sredinom 1994. optužio da životima tuđih sinova želi da ostvari svoje političke ambicije i da se ogrešio o zakone i vitalne interese srpskog naroda
Otkrića ovogodišnjeg Palića uglavnom su došla sa rubova Evrope: iz Izraela, Estonije i Irske
Zahvaljujući intenzivnoj medijskoj akciji, projekat Doktori klovnovi, kome je zbog nedostatka sredstava pretilo ukidanje, dobio je prvog donatora. Terapija: Maksimalna nežnost i mnogo zabave, uz obavezno ponavljanje – ipak se nastavlja
Istraživači uglednog instituta Pju su na radaru uhvatili da više od 70 odsto Amerikanaca uviđa da je ugled SAD u sveto znatno opao. Što je još važnije, prvi put od 2004. godine, otkada se anketama ovo pitanje postavlja, većina ispitanika misli da je to veliki problem. Njima je Obama doneo važan suvenir s puta: sliku stranaca kako besomučno mašu američkim zastavicama, a ne sliku onih koji tu zastavu pale
Na priobalju reke Tise, uz magistralni put Beograd–Zrenjanin, postoji teren sa devet rupa, ali on još nije potpuno u funkciji. U planu je izgradnja profesionalnog golf terena sa 18 rupa u Surčinu. Jedini teren, sa devet rupa – što je standard u golfu – na kome trenutno može da se igra otvoren je 2003. godine na Adi Ciganliji i vlasništvo je Golf kluba Beograd
