Grupa Rolingstons je u Beograd "sto posto" trebalo da dođe 7. jula 2006, kao i 2. avgusta 2003, ali su se "sigurni" dogovori u poslednji čas uvek otkazivali. Ovaj, u suštini umetnički događaj politizovan je do te mere da je postao takoreći strateški obrazac i neka vrsta mantre za o(p)stanak na vlasti: "Ko dovede Stonse, dobiće sledeće izbore"
Činjenica je da će Srbija ostati sudski zapisana kao prva (zasad i jedina) zemlja koja je proglašena krivom zbog toga što nije sprečila genocid, niti je kaznila počinioce genocida
Zločin iz Srebrenice ima sve šanse da još dugo bude prvorazredno pitanje srpske unutrašnje politike, jedna od onih parnica koje se vode decenijama. Čini mi se da ćemo na svoju štetu dugo da se sudimo oko presuđene stvari
Najjači oslonac na koji Srbija računa u trenutku kada konačno rešenje za kosovsko pitanje ulazi u zonu crvenog usijanja jeste Rusija, jedna je od pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN-a sa pravom veta. Logično je pomisliti i da su u takvom trenutku sve snage usmerene na održavanje što bolje komunikacije sa Rusijom. Iako deluje da je ta komunikacija svakodnevna i intenzivna na mnogim nivoima, informacija da Srbija nema ambasadora u Moskvi još od kada je 1. jula 2006. iz rezidencije otišao poslednji ambasador SCG Milan Roćen, zvuči, blago rečeno, čudno
Očekivano skupštinsko "ne" Ahtisariju, a spor oko buduće oštrine beogradskog demarša zbog eventualnog priznanja nezavisnosti Kosova jeste pre ono zbog čega buduća vlada može pasti nego ono zbog čega ne može biti formirana
Kako je penzionisani pilot Mirko Pohulek zamalo postao veleizdajnik
Pregovori predvođeni Ahtisarijem su očito propali, ali Beograd nikako ne bi smeo sebi da dozvoli luksuz da u njima ne učestvuje do samog kraja
Očito je da će pregovori o vladi otići u drugi plan dok ne bude otvoren paket koji posrednik za Kosovo Marti Ahtisari donosi u Beograd 2. februara i daje rok od dve nedelje da se iz sadašnjeg političkog vakuuma na njega odgovori
Ako je Koštuničina ideja bila da se odbijanjem da primi Ahtisarija pokaže kao veći Srbin od Tadića, onda je moje srpstvo na Tadićevoj strani. Samo sasvim mala deca veruju da ih niko ne primećuje kad stave jastuk na glavu pa ništa ne vide
"Ponoš i predrasude"; "Vreme" br. 836
