Sever Kosova
Na oštrici brijača
Na pokušaj Prištine da pokori sever Kosova uvučeni Kfor i Euleks, a Srbi odgovorili otporom i barikadama. Bilo je veoma kritičnih momenata. Pregovori započinjani, pa prekidani, pa nastavljani...
Na pokušaj Prištine da pokori sever Kosova uvučeni Kfor i Euleks, a Srbi odgovorili otporom i barikadama. Bilo je veoma kritičnih momenata. Pregovori započinjani, pa prekidani, pa nastavljani...
Strepnja, neverica, tuga i duboka tišina vladaju u Norveškoj, dan nakon tog petka 22. jula tokom koga je u bombaškom napadu u Oslu u masakru na ostrvcetu Utoja život izgubilo 76 osoba. Norvežani u dvostrukom šoku – većina bila užasnuto uverena da su je napali džihadisti, a onda je došao drugi šok – tridesetdvogodišnjak "nordijskog izgleda" Anders Bering Brejvik
Razgorevajući "carinski rat" Hašim Tači pokušao da preuzme sever Kosova
Ulogu otreznitelja u ovom natezanju imao je stranački drug potpredsednika Partizana Branka Ružića, ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić. On je izjavio da ministar Vuk Jeremić i poslanik Branko Ružić treba da povedu računa šta govore jer samo "raspaljuju strasti", te da će na kraju on morati da gasi vatru koju su oni zapalili
Uskoro će javnost saznati brojne detalje koji su pratili skrivanje i okolnosti hapšenja poslednjeg begunca od Haškog tribunala. Već je tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević rekao da je do "prodora" u potrazi za Goranom Hadžićem došlo nakon što je po saznanju Akcionog tima begunac pokušao da proda sliku čuvenog italijanskog umetnika Amadea Modiljanija pošto je ostao bez novca za skrivanje; da je uhvaćen kada je trebalo da se sastane sa jatakom koji mu je nosio pare; da je imao ličnu kartu na lažno ime; da je bio naoružan, ali da prilikom hapšenja nije pružao otpor; da mu je pomagalo svega nekoliko osoba među kojima je bilo i sveštenika Srpske pravoslavne crkve; da je obrijao bradu po kojoj je bio poznat itd. Ali ono što se već sada zna jeste da je Srbija nastavila da se obračunava sa ratnim zločinima i njihovim posledicama ne samo da bi okončala saradnju sa Haškim tribunalom, već pre svega zbog sebe same
Građani Srbije uopšte ne očekuju od svog predsednika da ume da upravlja teškim mašinama, da bude dobar u sportu, pa čak ni da im se direktno obraća bez valjanog razloga i povoda. Tadić je dosad, u okviru opisa svog radnog mesta, ostvario neke sasvim solidne rezultate. Ovako van predizborne kampanje, demonstriranje svestranosti i bliskosti sa narodom mogli bi da pošalju ne baš poželjnu poruku da šef države ima višak vremena, a manjak interesa za posao za koji je plaćen
Vladi Srbije najviše se zamera nedostatak "vođstva" u nesigurnom vremenu, koje je baš to najviše tražilo. Istina, čini se da je predsednik Republike Boris Tadić u proteklom trogodišnjem razdoblju upravo tražio nešto suprotno, da Vlada uspešno, ali ćutke obavlja poslove, a da on brine o "vođstvu" – što nije ispalo dobro ni za njega, ni za Vladu
Srbija je danas otprilike tamo gde je Hrvatska bila u februaru 2005. godine – potvrđen nam je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, ali još nemamo status zemlje-kandidata za članstvo. I pored određivanja datuma za ulazak u Evropsku uniju, ni za Hrvatsku posao još nije završen. A posle nasilja na Paradi ponosa u Splitu, monitoring stanja ljudskih prava do punopravnog članstva biće dodatno pooštren
Svako ko je moćan koristi, kad god hoće, štap umesto šargarepe, jer mu se može, i Konuzin nije jedini koji deli packe i pridike. Malo je verovatno da je Cecino prisustvo na prijemu u Ambasadi Ruske Federacije bilo plod propusta, o takvim stvarima diplomatski protokol sigurno vodi računa. Možda neko misli da šamar od bratske ruke više boli, ali poniženje je poniženje, sa koje god strane dolazilo. Bilo ga je mnogo poslednjih decenija, a čini se, nažalost, da toga Srbiji neće nedostajati ni narednih godina
Fondacija "Fridrih Ebert" i nedeljnik "Vreme" organizovali su tribinu "Čekajući kapitalizam: Uloga radničke klase u demokratizaciji srpskog društva", na kojoj su učestvovali sociolozi Mladen Lazić, Nebojša Popov i Srećko Mihajlović, ministar rada Rasim Ljajić i koordinator za sindikalne projekte Fondacije "Fridrih Ebert" Bojan Lađevac
Jedini preostali begunac od Haškog tribunala drugačiji je od ostalih. Upozoren u pravom trenutku, beži i skriva se od 2004. veoma uspešno. U javnosti ga jedva pominju, pa i tada s određenom nelagodom. Po nekima, on je za državu Srbiju i njen toliko cenjeni kontinuitet mnogo važniji od Ratka Mladića: o Mladiću se ionako sve zna, dok bi Goran Hadžić imao da ispriča mnogo toga što se u široj javnosti ne zna, a nije nikako zgodno za Srbiju