Bilo bi nepošteno reći kako Jeremić baš ništa nije uradio, ali bi isto tako bilo netačno oceniti njegov rad kao posebno produktivan. No, kako to kod naših političara obično biva, ovaj utisak u potpunoj je koliziji s duhom i tonom Jeremićevih javnih nastupa, posebno u poslednje vreme. Neke od njih mogu da se svrstaju u laži, neke u frazetine koje ništa ne znače, a neke naprosto u besmislice
Povlačenjem prvobitnog nacrta svoje Kosovske rezolucije u Generalnoj skupštini UN-a u septembru 2010. godine, čija je suština bila da "jednostrana secesija ne može biti prihvatljiv način za rešavanje teritorijalnih pitanja", Srbija je Rusiju stavila pred svršen čin. Za "jedinog strateškog partnera Srbije" to je bilo potpuno neočekivano. Rusija se zalaže za saradnju Srbije i Evropske unije, ali se protivi učlanjenju u NATO. Sudeći prema izjavama članova nove vladajuće koalicije, kao i prema prvim potezima srpskog rukovodstva, Srbija i Rusija će se "zaista" približiti i ući u kvalitativno novu etapu bilateralnih odnosa
"Pripadnost Zvezdi je na prvom mestu, a ne pripadnost nekoj političkoj partiji. Da li je Vučić za nas, kao i Đilas, kao i Šutanovac, kao i Antić, pa jesu. Da li treba da pomognu Zvezdi, pa naravno da treba i to kako god mogu. Isto tako očekujem da će sličnu stvar raditi Nikolić, Dačić i Boris Tadić, koji su partizanovci. To je po meni pozitivno i treba maksimalno da pomognu dok su na funkcijama"
Tadićevo nečinjenje Đilasu ide naruku jer u brojnim apelima da se nešto u vrhu stranke promeni on može zadobiti alibi za radikalan potez otcepljenja dela stranke, formiranja druge partije. Iako je verovatno svestan rizika izlaska iz DS-a, pa demantuje tu mogućnost. Tadić treba da ima u vidu i da će se u okršaju sa Đilasom, kad jednom uđe u ring, kad god to bilo, tući samo jednom, imaće šansu za jednu pobedu ili za jedan poraz
Prijatelj i pokrovitelj sporta je na Visu pregrmeo Olimpijadu, svetkovinu na kojoj je blistao novi predsednik Srbije, osoba sovsem nepriblizhennai k sportu
Velimir Ilić, ministar građevine i urbanizma ("Kurir")
Neka Jasenko i Bora najzad lepo izvedu svoje u Beogradu i Zagrebu, a onda mogu i zajedno da odigraju pipirevku
Aleksandar Vučić se trudi da mu glas bude hladan kao večera u menzi. Pretpostavljam, međutim, da u njemu sve kipi, a možda, u potaji, kad ostane sam, daje oduška nataloženim frustracijama oko sastavljanja i početnog funkcionisanja vlade
"Ujka Vaso, zapiši molim te: Pera Kalenić da se vrati u službu sa satisfakcijom." (zaviruje u Vasinu knjigu) "Jesi li zapisao ‘sa satisfakcijom’?" Branislav Nušić: Gospođa ministarka, šala u četiri čina, 1923, citirano drugi put u periodu sastavljanja vlade Ivice Dačića
Svako ko pročita ovu sasvim kratku "noviju istorijicu" namera naših premijera u poslednje dve decenije uočiće bar dve stvari: da je Srbija stalno u ekonomskoj krizi i da stalno najavljuje reforme koje nijedna vlada nije bila u stanju da sprovede
"Da bi ova zemlja zaista postala prava evropska država, svi moraju ozbiljno shvatiti i proces decentralizacije i potrebu da se poštuje svako, nezavisno od toga kakvo je njegovo političko opredeljenja i da li je glasao za njega ili nije. Građani Vojvodine očigledno nisu glasali za republičku vladu kakva će se oformiti, videćemo da li će na nivou republičke administracije postojati dovoljno zrelosti i odgovornosti za jedan mudar odnos prema Vojvodini i građanima Vojvodine. Trebaće nam mnogo snage i energije da prebrodimo institucionalnu krizu"
Demokratska stranka je do sada stekla bogato iskustvo u održanju partijskog jedinstva – rascepi teku u talasima: 1990. Liberalna stranka Nikole Miloševića, 1992. Koštuničina Demokratska stranka Srbije, 1994. Demokratski centar Dragoljuba Mićunovića, Narodna demokratska stranka Slobodana Vuksanović 2000, G17 plus 2003, LDP 2005
