Srpski pregovarači tražili da zajednica srpskih opština ima nadležnosti u oblasti sudstva, policije i da kosovske vojno-bezbednosne snage ne budu prisutne severno od Ibra. Naišli na Tačijev otpor
Nema posla boljeg od savetničkog, ali me ta čaša mimoilazi već koji put, tja, savetovaću i dalje preko novina, a savetovani ako hoće neka promisle, ako neće – opet lepo
Aleksandar Vučić, ministar odbrane, na proslavi 163 godine Vojne akademije ("Blic")
Reformisani socijalisti i uljuđeni radikali bili su dostojanstveni u dvorištu Vlade. Razjedinjene demokrate bile su delimično ujedinjene u šetnji. Obični smrtnici bili su na istom mestu gde su se zatekli i deset godina ranije – samo mnogo umorniji i mnogo stariji nego nekad
Đinđićeva glavna ideja je bila kako Srbiju izvući iz zaostalosti. U nekim stvarima je bio prebrz, često donosio ishitrene zaključke; bio je energičan, gnevan na našu zaostalost i opsednut namerom da modernizuje Srbiju
Dublji pogled na srpsku političku scenu, naročito na njen opozicioni deo, daje šaroliku i prilično uzbudljivu sliku. Ali, ona je takva samo kad se zagledaju detalji i razlike, jer su upravo razlike, u suštini, jako male, a detalji, bar iz ugla birača – nebitni
Kako je uopšte bilo moguće da ono što se inače čuva u tajnosti počne da se izliva kao iz začepljene kanalizacije u javnost? Zašto baš to, a ne nešto drugo? Kome to očigledno koristi – i u borbi protiv koga? Je li to neka politika? Nego šta je
Aleksandar Vučić, potpredsednik vlade, na pitanje da li je i on dobio pismo od Rodoljuba Radulovića ("Blic")
Ukoliko Nikolić zaboravi da je rekao da treba da "leti glava" svakome ko je "održavao bilo kakav kontakt sa Šarićem" i javno podrži Vučićevu odluku da ne ruši vladu, gledali smo još jednu epizodu iz omiljenog aferaškog serijala vođenja politike tandema Nikolić – Vučić, u kojoj su po ko zna koji put pokrenuti nekakva afera ili skandal, bez epiloga, radi sticanja jeftinih političkih poena ili disciplinovanja konkurenata, kakvih smo se u njihovoj dvodecenijskoj karijeri nagledali
Kakva god da bude i kako god da se završi, borba između Dragana Đilasa i Dušana Petrovića sigurno će biti jedan od zanimljivijih političkih događaja ove sezone. Ako ni zbog čega drugog, ono makar zbog toga što će šira javnost konačno malo bolje upoznati političara kojeg gleda godinama, a koji joj je suštinski nepoznat
Ono što je koliko juče definisano kao agresivnost, bezobrazluk i isključivost najboljeg Šešeljevog pitomca Aleksandra Vučića, danas se čita kao energičnost, hrabrost i odlučnost mladog lava srpske politike. Njegova sklonost skandalima i aferama danas se objašnjava kao poznavanje političkog marketinga. Fanatizam je postao upornost, a okretanje leđa Šešelju konačni dokaz zrelosti, a ne verolomstvo. Ali, umnogome je takvoj promeni slike o sebi doprineo sam Vučić, dojučerašnji skupštinski galamdžija koji se naglo utišao, jer je naučio da se jače čuju oni koji govore tiho
Rasprave o mnogim saobraćajnim projektima u Srbiji počinju da liče na poznatu scenu iz filma Ko to tamo peva kada Mića Tomić na konstataciju da je sirotinja i da nema pare za kartu odlučno kaže: "Ko bre sirotinja, daj pet karata, ili pet ili nijedna"
