Ako je valjalo samo pokoriti se Đilasovoj volji pa biti nagrađen mestom u Predsedništvu DS-a, da li to znači da je za svakog od bivših ministara (počev od bivšeg premijera), da su ga poslušali "u prva tri dana", novi predsednik mogao da nađe opravdanje zašto ga "namiruje" stranačkom funkcijom bez obzira na greške u prethodnoj vladi, kao što je to učinio u slučaju Snežane Malović i Olivera Dulića?
Možda bi Nikolićevi portreti trebalo da "vise" svugde, po celoj Srbiji? Da nas stalno podsećaju na našu (ne)odgovornost
Na prvi pogled ne deluje da su demokrate uznemirene najavama naprednjaka da će otvarati slučajeve korupcije u Beogradu. Uglavnom ponavljaju da su te priče puštane i u predizbornoj kampanji pa da su se građani ubedljivo opredelili za Đilasa. I da se sad to ponovo pokreće da bi se javno mnjenje pripremilo za "mešetarenje" u gradskom parlamentu
Dignuta je strašna galama: "Srpski Votergejt", "prisluškuju predsednika Nikolića i Acu Vučića", sve uz neskriveno uživanje tabloidnih i drugih medija. Dobro je za tiraž i za malograđansku slatku jezu – ali je dobro i za neke druge stvari: održavanje popularnosti, skretanje pažnje i za kadrovsku politiku koja je, kao što znamo, osnova svake politike. Naročito u policiji i službama bezbednosti koje se ne prepuštaju stihiji
Mnogi su skloni da veruju da se politički, a naročito stranački život u Srbiji odvija iza kulisa, te da je sve ono što do javnosti stigne tek daleki odjek onoga što se zaista dešava. Zato, kažu, treba čitati između redova. Paradoksalno, često su najbolja potvrda ovakvih tvrdnji upravo pokušaji političkih aktera da deluju transparentno
Mnogi su skloni da veruju da se politički, a naročito stranački život u Srbiji odvija iza kulisa, te da je sve ono što do javnosti stigne tek daleki odjek onoga što se zaista dešava. Zato, kažu, treba čitati između redova. Paradoksalno, često su najbolja potvrda ovakvih tvrdnji upravo pokušaji političkih aktera da deluju transparentno
Napredak Srbije na putu u Evropsku uniju uslovljen je "verodostojnom" normalizacijom odnosa sa Kosovom. Od Srbije EU traži da prizna "teritorijalni integritet" svoje južne pokrajine, pominje se ukidanje dela "paralelnih institucija" na severu Kosova, realizacija već dogovorenog integrisanog nadgledanja prelaza na administrativnoj liniji, ili pak granici sa Kosovom, u zavisnosti iz čije perspektive se gleda. Od Tomislava Nikolića i Ivice Dačića EU i SAD traže da dokažu svoju privrženost srpskim evropskim integracijama gorkim ustupcima na Kosovu i Metohiji. Šefice diplomatije EU i SAD, Ketrin Ešton i Hilari Klinton, došle su u Beograd da "ohrabre" Vladu Srbije da istraje na svom evropskom putu, ali i da demonstriraju jedinstvo što se regionalne politike u celini tiče. Poruka u Sarajevu, Beogradu, Prištini i Zagrebu glasi: ako budete dobri, lepo se slažete i ne pravite nam probleme, kad-tad bićete nagrađeni
Bilo bi vreme da se svi iz izvršne vlasti okanu verbalnih i medijskih hapšenja, smenjivanja sudija i tužilaca i ostalih pritisaka na pravosuđe
Da li je Brisel samo hteo da srpskog premijera Ivicu Dačića šok-terapijom "istera na čistinu" kako bi se priča o podeli Kosova jednom za svagda odložila ad acta? Ujedno, moguće je i da je Brisel tako došao u priliku da odmeri koliko će se moći održati srpska vlada? Naime, na letošnje formiranje vlade "s bagažom crveno-crne koalicije devedesetih", Brisel i Vašington su gledali samo u kontekstu rešavanja kosovskog pitanja
Postavlja se pitanje da li će bivši ministar životne sredine – kome god i čemu god verovali u ovoj aferi i sve da iz nje izađe kao pobednik – uopšte moći da se bavi politikom. Čini se da mu je njegova stranka okrenula leđa, oni koji su protiv njega odlučni su kao retko kada, u medijima je bukvalno razapet
Pri kraju je najzanimljivija izborna utakmica još od referenduma za nezavisnost. O apsolutnoj većini za Đukanovićevu koaliciju odlučivaće svega desetak hiljada glasova. Ali, to je razlika između pobede i poraza, jer vladajuća koalicija nema koalicioni kapacitet
