„Danas, na Vidovdan, kada se sve vidi, i ko je vera i ko je nevera, jasnije nego ikada vidimo šta ovaj i svi drugi projekti znače za Srbiju i Beograd“, rekao je predsednik Vučić, ali i odao priznanje svima koji su gradili obilaznicu, od Miloševića do Đilasa
Sasvim je logično to što je Vučić na masovne proteste građana odgovorio najavom raspisivanja novih parlamentarnih izbora, sa kojim su povezana i sveža davanja, čitaj potplaćivanja građana budžetskim novcem. On se upravo na izbornom terenu oseća najsnažnijim, siguran da njegov dobro razrađeni “izborni menadžment” uvek može da obezbedi potreban broj glasova. Novi izbori su mu mnogo jeftiniji nego da ispuni bar koji od zahteva koji su građani na protestima ispostavili
Slobodan Milošević je prvi put pokazao slabost i ozbiljan gubitak kontrole na svom kontramitingu 1996. Taj događaj je izrodio i najvećeg otpadnika iz tadašnje vladajuće garniture – Nebojšu Čovića. Šta li će i koga izroditi aktuelni građanski protesti i kontramitinzi vlasti
Mirni i dostojanstveni protesti građana u Beogradu, Novom Sadu i drugim gradovima Srbije pokazali su da u zemlji postoji potencijal za pristojnu i dostojanstvenu komunikaciju
Podnošenje ostavki zbog lične ili moralne odgovornosti nije blisko srpskim političarima. A kad javnost to zatraži, kreće odbrana. Odlazak sa funkcije doživljava se kao kraj života
Opozicija je razbucana na više kolona. Tome su doprineli strategija vlasti, rat u Ukrajini, francusko-nemački dogovor za Kosovo i tradicionalne međustranačke omraze i razmimoilaženja. Za sada se može nazreti četiri-pet opozicionih blokova. U zavisnosti od lokalnih specifičnosti, te da će uza sebe ili nasuprot sebi u borbi za opozicione glasove imati i neke lokalne grupe građana
Tačno je da predstavnici ultradesničarskih partija koriste svaku priliku da posete Moskvu i slikaju se sa nekim od tamošnjih funkcionera, ali je činjenica da su ti kontakti na prilično niskom nivou. Stiče se utisak da bi oni u Rusiju zapucali i da ih pozove predsednik kućnog saveta nekog većeg solitera, samo da bi to medijski obznanili, odnosno da bi prezentovali svoju bliskost sa “velikim bratom”. Reklo bi se da je trenutno ovim strankama Rusija potrebnija nego one njoj
Aleksandar Vučić je iz Ohrida morao da se vrati sa nekakvom pobedom iako je u realnosti nema. Zato govori šta je odbio i prećutkuje da je ono na šta je pristao pravosnažno i bez njegovog potpisa. Inače, javnost je Vučićev potpis do sada viđala samo na pismima penzionerima i na nekim zaključcima Vlade Srbije u vreme dok je bio njen predsednik od 2014. do 2017.
Oštra podela na prorusku i prozapadnu opoziciju Vučiću odgovara jer mu stvara dodatni manevarski prostor, i može se za unutrašnje i spoljne prilike propagandno pozicionirati na tu neku lažnu sredinu real-politike. A i kratkoročno i dugoročno čini nemogućom akciono jedinstvo građanske i nacionalističke opozicije sa ciljem rušenja njegovog režima
“‘Jovanjica’ je, sasvim je to jasno, bila veliki državni posao. Postojala je sprega najvećih državnih dužnosnika, službi bezbednosti, policije, penzionisanih obaveštajaca... Povratak je to staroj praksi, iz vremena Slobodana Miloševića: službe bezbednosti sarađuju sa kriminalnim grupama kako bi realizovale svoje poslove i interese, i finansirale svoje aktivnosti”
Večiti zamenik postao je šef. Ne baš partije, vlade ili države, ali ipak šef – ministar. Na to mesto se kvalifikovao kao komandant građevinskih radova i finansijskih tokova u Beogradu i neustrašivi branitelj lika i dela Aleksandra Vučića. A i vredno snimanje samog sebe na TikToku očigledno nije odmoglo, uveseljavao je tako i neprjatelje i prijatelje
Nastupom na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija i pratećim objavama na društvenim mrežama predsednik Srbije je srpsku spoljnu politiku pomerio od onoga što je zvanično strateško opredeljenje države – pristupanje Evropskoj uniji. Koliko će to građani da plate tek ostaje da se vidi, ali je njegov uspeh na mrežama nesporan
