Prvi čovek u kosmosu, pola veka

Jurij Gagarin je video sve

Ručao je s britanskom kraljicom, bio je specijalan gost Fidela Kastra na proslavi godišnjice kubanske revolucije, poljubila ga je Đina Lolobriđida, letovao je s partijskom vrhuškom na Krimu... Dobio je preko milion pisama sa čestitkama i izrazima divljenja, više od najvećih tadašnjih filmskih zvezda. Jedno vreme bio je ambasador dobre volje, najbolji ambasador kog je SSSR ikada imao, ali je taj posao vrlo brzo počeo da ga zamara: "Ja se nisam opredelio da budem astronaut samo jednom pa da onda odustanem"

Kampanja

Za bolji položaj dijabetičara

Podgorica

Avganistan, deset godina posle

Svirač u Kabulu

Ruka ostada (maestra) Zafara brzo se kreće po žicama, zvuk tradicionalnog avganistanskog instrumenta rubaba je negde između zvuka koji proizvode indijski sitar i italijanska mandolina. Slušamo i posmatramo: jedan od gostiju sedi pored svog kalašnjikova. Borbeni avion preleće iznad našeg koncerta i zaglušuje muziku na nekoliko sekundi. Rat se oglašava zvonjavom telefona: dogodio se napad na sedište Civilne misije UN u gradu Mazar-e Šarifu, poginulo je izgleda osmoro ljudi, možda više. Na snagu stupa najviši stepen uzbune

Veoma organizovani kriminal

Poreklo bogatstva Željka Ražnatovića Arkana

Podizanje optužnice protiv estradne radnice i Arkanove udovice Svetlane Cece Ražnatović izazvalo je novo zanimanje za poreklo novca tog famoznog bračnog para. Fenomen bračnog para Ražnatović najbolji je pokazatelj bezdržavlja, nemorala i bestidnosti Miloševićeve novokomponovane Srbije

100 godina od rođenja E. M. Siorana

Kad Emil kaže da se boji

Samo jedan dan nakon objavljivanja ovog broja "Vremena" navršiće se tačno stotinu godina od rođenja Emila Siorana. Rumunski filozof, koji je glavninu svog opusa ispisao na francuskom jeziku, rodio se u selu Rašinari, blizu grada Sibiu, u tadašnjoj Austro-Ugarskoj, 8. aprila 1911. godine. Sioran je na naš jezik mnogo i široko prevođen, pa bi se skoro moglo reći da je u ovdašnjoj kulturi domaći, što zbog književne prisutnosti, što zbog balkansko-bogumilsko-fatalističkog doživljaja univerzuma karakterističnog za ovaj deo sveta

Srpsko-evropska posla

Puj pike tačke

Nekada smo po holandske sireve, farmerke ili tehniku morali da idemo u inostranstvo. Danas u Srbiji svega ima. Ali, da li smo osim robe "uvezli" i trgovačku ljubaznost

Mediji

Osuđeni na solidarnost

Reagovanje

Poruke i tumačenja

"Sećate li se Šumarica"; VREME 1056

»Avala film« pred stečajem

Sunovrat Filmskog grada

Priča o napuštenoj i propaloj "Avali" ostala je kao tipična priča naše tranzicije, u kojoj nestaju nekadašnji socijalistički mastodonti. Tek sad, kad se došlo do stečaja, problem se aktuelizovao. To da će nekad slavni filmski studio biti rasparčan u zemljišne kvadrate i razgrabljen – još uvek zvuči neverovatno

Intervju – Toma Fila, advokat

Moji dani sa Jovankom Broz

Najteži deo posla jeste da se slučaj Jovanke Broz dovede u pravni tok. Problem je i što ona ne otvara vrata nikome, dva puta je dolazio kurir da joj uruči poziv, nije je našao. Onda sam je zvao telefonom, pa smo se malo sukobili i oko toga. Morao sam da joj objasnim da njen problem mora da se reši pravnim putem i da prestane više da ide samo političkim putem. Sada su prvi put stvoreni uslovi da se njeno pitanje pravno reši

Biografija

Sijao je kao Sunce

"Jurij bi uvek uspevao da sačuva svoj savršeni mir. Njegovo dobro raspoloženje bilo je zarazno, njegov humor razgaljujući, njegov osmeh anđeoski"

Navigator

Manje lukava Lisica 4

Sukobi u Libiji

Zajednički rat, različiti ciljevi

Ima perioda kada interesovanje sveta za neki rat polako počne da opada, uglavnom kada predugo traje, poput sukoba u Avganistanu, ali rat u Libiji još nije ušao u tu fazu. Doduše, posle početnih uzbuđenja kada je izgledalo da Gadafi samo što nije pao, pukovnikovog kontranapada, munjevite odluke koalicije zapadnih zemalja da vojno intervenišu, u poslednjih nekoliko dana kao da su stvari ušle u rutinu, bar za one koji u događajima ne učestvuju. No, kao u dobro režiranom komadu, porast napetosti i rasplet se tek očekuju

Ukazno vreme

Uhvati dan

Zemaljsko vreme

Vidimo se za jedan kilodan

Zašto je dan podeljen baš na 24 sata

8. Beogradski festival igre

Bogatstvo plesa

Festival je po svom programu ostao ekskluzivan, i za to zaslužuje priznanje

Intervju – Oliver Frljić, reditelj

U žrvnju istorije

"Mi danas nemamo društvenu situaciju sličnu onoj iz 1948, ali da l’ neko danas sme predložiti alternativu parlamentarnoj demokraciji i slobodnom tržištu? Da l’ neko može dovesti u pitanje sve ove ratove? Predstavljeni su nam kao neka vrsta nužnosti, gledamo ih na televiziji predstavljene na način da nam ne daju prostora za empatiju s drugom stranom. E, ova predstava hoće poraditi na tome, na toj empatiji"

Odrastanje pored Šumarica

Rođeni u Kragujevcu

Paradoks je u tome što Kragujevčani lako gube iz vida da je streljanje u Šumaricama nešto što se dogodilo tu, blizu njih, njihovima. Streljanje u Šumaricama je kragujevački mit, legenda, krvava bajka. A kako je u bajkama sve moguće, dogodilo se i da u Prvoj kragujevačkoj gimnaziji, istoj onoj čiji su učenici streljani u Šumaricama, među portretima znamenitih učenika ove škole visi i portret Milana Nedića. Nedićev portret smešten je odmah pored vrata spomen-učionice

Govor prilikom otvaranja izložbe "Kragujevačka tragedija 1941" u memorijalnom centru Buhenvald kod Vajmara 25. marta 2011.

Ispred i iza puščane cevi

U onoj gimnaziji u Kragujevcu, iz koje su žrtve morale da pođu u smrt, sada su na zidovima slike docnije proslavljenih bivših učenika. Među njima je i slika generala Milana Nedića, predsednika vlade po Hitlerovom blagoslovu u vreme okupacije, takođe i u vreme kada je izvršeno masovno ubistvo u tom istom gradu. General Beme u svom izveštaju glavnom komandantu sektora Jugoistok 28. septembra 1941. godine javlja da je razgovarao sa Nedićem o planiranim akcijama "sa najoštrijim merama" i ponudio mu da dâ ostavku, što je on odbio. Pod Nedićevom vlašću ubijeno je 84 procenta svih Jevreja u Srbiji. Da sam ja sastavljao ovu izložbu, podsetio bih na te činjenice

Izložba – »Kragujevačka tragedija 1941« u Buhenvaldu

Sećate li se Šumarica?

Zašto da se uzbuđujem koje će podatke saznati stotine hiljada posetilaca Buhenvalda o streljanjima u Kragujevcu, a koje neće? Zašto se ja uzbuđujem što moja zemlja zarad antikomunističke projekcije istorije pokopava antifašističke vrednosti koje deli onaj deo sveta kome težimo i sa kojim hoćemo da sarađujemo? Ne znam više zašto se uzbuđujem, samo znam da sam jedva uspeo da završim svoj govor prilikom otvaranja izložbe, jer mi se plakalo. Plakalo zbog ubijenih Kragujevčana, zbog svih ostalih žrtava i ratova i zbog besa usled sopstvene nemoći da se istinski pobunim protiv laži i prećutkivanja

Lisica i ždral

Oficir i džentlmen

U vas, kazhetsia, tol’ko odin angel, u nas mnozehstvo!", otelo se gostu koji je ugledavši i Palmu kako mu se primiče sa urolanim Belim anđelom rekao "hvatit"

Izjava nedelje

»Estonci su nam sva tri gola dali iz šuta!«

Vladimir Petrović Pižon, selektor fudbalske reprezentacije Srbije (B92)

Slučaj Svetlane Ražnatović

Došlo je s godinama

Umesto nekrologa – Živorad Kovačević (1930–2011)

Babe, žabe i lažni prijatelji

Prevođenje fraza, idioma i poslovica je klizav teren i za dobre poznavaoce engleskog i srpskog, a Kovačević se u svoj poduhvat, na kome je u slobodno vreme radio punih četrnaest godina, upustio hrabro, ne bežeći ni od slenga i psovki

Zapleti oko Telekoma Srbija

Država u romingu

Ako će Vlada Srbije sutra biti prinuđena da proda ulaz u srpsku elektroprivredu Putinu, onda se prodaja telekomunikacija omiljenoj prestonici Franje Josifa I pojavljuje ne kao interes, nego kao nužan prethodni "geostrateški naklon" Evropi. Pa i da bi se našoj publici mogla sačuvati iluzija o tome da je moguće u "titovskom nesvrstanom stilu" i dalje balansirati između diplomatskih "strateških partnera" na različitim stranama sveta, to jest nastaviti sa pronalaženjem partnera sa obe strane "moždane gvozdene zavese"

Nuspojave

Đura protiv sabotaže

Kako je jedan "pogrešni" natpis sa televizijskog ekrana oživeo naizgled zaboravljeni jezik i mišljenje epohe kremaljskih mrazeva