Godina 1967. kada su ubijena dvojica najvažnijih lidera crnačkog aktivizma, Martin Luter King i Malkolm Iks, predstavljala je kraj crnačke utopije o jedinstvenoj naciji, odnosno državi, a ta utopija preselila se na hip-hop kulturu koja danas slavi svoj pedeseti rođendan
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da ova odluka nije u vezi sa napadom na Krimski most, koji se desio noćas. "Čak i pre tog terorističkog napada, predsednik Putin je saopštio naš stav o ovome", rekao je Peskov.
“Meni je blizu devedeset godina, i dnevno vidim stotinjak slika pa se nagomilalo znanje. Drugi nisu imali prilike kakve sam ja imao, pa zato s vrata odmah vidim da li slika valja ili ne. Ovaj posao se samo tako uči, iskustvom, ne vredi drugačije”
U dubokoj starosti završio se život američkog marinca školovanog na Harvardu, koji je u početku radio za Ministarstvo odbrane i korporaciju Rand, bio generalski zet potpuno posvećen hladnoratovskoj borbi; a onda se, rizikujući da ostatak života provede u zatvoru, suočio sa moralnim rizicima i dao novinama Pentagonske papire, koji su 1970. govorili o prikrivanju, neistini i svesnoj laži u korozivnom Vijetnamskom ratu (1954–75), pa do kraja života bio uporni pacifista i uzor mnogim uzbunjivačima, kojima je na kraju života poručio: “Nemojte to činiti u zabludi da ćete imati velike šanse da završite kao Danijel Elsberg...”
„Protesti su dobra stvar za demokratiju. To znači da su građani angažovani, posvećeni, da im je stalo da se određene promene dogode. Gore od toga je kada niko ništa ne govori u društvu koje se suočava sa gomilom izazova, sa kojima ništa nije urađeno. Zato smatram da su ovi građanski protesti pokazatelj da su ljudi u Srbiji povređeni, osporavani i da žele da se to promeni”
Osumnjični ima 21 godinu i pripadnik je obaveštajne jedinice Nacionalne garde Vazduhoplovstva u Masačusetsu. Bio je administrator onlajn grupe Thug Shaker Central kojoj je pripadalo 20 do 30 mahom mladih ljudi i tinejdžera koji su bili zainteresovani za oružje, rasističke teme i video igrice
Abu Dabi već ima Luvr, a gradi se i Gugenhajm muzej, pa su velike šanse da prestonica UAE postane kulturna meka Bliskog istoka i da se baskijski “Bilbao efekat” dogodi i na obalama Persijskog zaliva
Na koji način motivi iz prošlosti postaju deo današnje kulture, čime neke istorijske ličnosti zasluže naklonost bioskopske publike, a neke ne, i slično o stvaralačkom odnosu prema pravim i imaginarnim junacima
Ikona američkog istraživačkog novinarstva sedamdesetih, koji je istraživao aferu “Votergejt”, rasvetlio zločin u Mi Laju i torturu u Abu Graibu, raskrinkavao učešće CIA u ubistvu Aljendea, Lumumbe i Truhilja, razotkrivao da CIA špijunira 10.000 Amerikanaca, protivnike rata među kojima je i on sam, pokušao da raskrinka mit o Kenediju, nagrađivan, pa žestoko napadan i medijski izolovan, u 85. godini ponovo ulazi u minsko polje tekućeg rata otkrivajući kako je miniran gasovod Severni tok
Mada ukrajinski rat gotovo potpuno okupira svetske medije kao da ništa drugo ne postoji, to ne znači da ostatak sveta miruje, naprotiv. Bliski i Srednji istok zloslutno podrhtavaju
Kako će izgledati svet 2100. godine? Koja će biti najmnogoljudnija zemlja, a koje će državi biti opustele? Šta to znači za ekonomiju i promene u ekonomskoj moći? Koliko će stanovnika imati Srbija? I zašto je migracija ključna reč za budućnost
Niz faktora je dovelo do gladi katastrofalnih razmera, a nema nagoveštaja da bi naredna godina mogla da bude bolja. Ako se ništa ne bude preduzelo, nastaće pravi pakao, kaže šef Svetskog programa za hranu Dejvid Bisli
