U senci borbe sa džihadistima nazire se nezavisna kurdska država u Iraku. Resursa poput nafte i gasa na severu ima dovoljno za samostalni život, Turska više nije zakleti neprijatelj Kurda, novu državu podržava i Izrael. Novi Kurdistan mogao bi da bude sekularna zemlja i kao takva protivteža svekolikim fanaticima koji divljaju po regionu. Ostaje, međutim, mnogo otvorenih pitanja
Za Vladimira Iljiča Lenjina krvoproliće započeto 28. jula 1914. bilo je u dotadašnjoj istoriji najveći imperijalistički obračun oko preraspodele kolonija zarad pljačke i kao takav – apsolutno neprihvatljiv i nepravedan. Međutim, svako pravilo ima izuzetak. Ovde je to slučaj Srbije i Crne Gore; za ove dve države Lenjin je smatrao da vode pravedan, odbrambeni i oslobodilački rat. I bio je u pravu
Uoči stogodišnjice početka Prvog svetskog rata objavljen je veliki broj knjiga koje se bave njegovim uzrocima i posledicama. Jednu od najzapaženijih studija na ovu temu objavio je i čuveni britanski istoričar Maks Hejstings. Njegova knjiga Katastrofa – Evropa ide u rat 1914. smatra se ključnim aktuelnim delom koje se suprotstavlja pokušajima revizije istorije i relativizovanja krivice za izbijanje Prvog svetskog rata. Knjiga je u Velikoj Britaniji objavljena prošle godine, a do kraja meseca izdavačka kuća "Laguna" u dvotomnom izdanju objaviće i njen prevod na srpski jezik. Uz dozvolu izdavača, "Vreme" u ovom broju objavljuje odlomak iz jednog poglavlja Katastrofe koji govori o napadu Austrougarske na Srbiju
Folklor je živ i zdrav u glasnim žicama Biljane Krstić i pod prstima orkestra Bistrik, savremen i kreativan; nema ko da vam oduzme kulturni identitet dok ga ovakvi čuvaju
Čini se da su parlamentarni izbori 6. aprila puka formalnost. Vladajući Fides premijera Viktora Orbana ubedljivo vodi. Prethodni mandat obeležili su potpuna kontrola medija, "oslobodilački" rat protiv Evropske unije, promena ustava i donošenje zakona koje je EU oštro kritikovala, burna nacionalna politika, revizija istorije. Nije imao ko da se suprotstavi: Fides je imao dvotrećinsku većinu
Nije bilo pitanje da li će, već kada će da eskalira sukob premijera Redžepa Tajipa Erdogana i moćnog imama Fetulaha Gulena. Međutim, bez obzira na ishod, ovaj obračun dvojice najmoćnijih Turaka današnjice Tursku je udaljio od Evrope i opasno, prvi put posle 1923. godine, približio Orijentu
Bombaški napad na iransku ambasadu u Bejrutu ostavio je iza sebe najmanje 23 žrtve i oko 150 ranjenih, ali i podgrejao strah da bi nasilje moglo da se otme kontroli u zemlji u kojoj mir počiva na krhkim osnovama
Tri dana po kapitulaciji Jugoslavije, 20. aprila 1941. godine Adolf Hitler je proslavio svoj 52. rođendan. Ceremonija je održana u specijalnom vozu u kome se nalazio "Firerov glavni štab Jugoistok" ("Führerhauptquartier Südost") iz koga je pratio napad na Jugoslaviju i Grčku, a koji je bio stacioniran na izlazu iz železničkog tunela kod mesta Menihkirhen u Štajerskoj, pedesetak kilometara od jugoslovenske granice. Među rođendanskim gostima, pored vojnog i partijskog vrha Nemačkog Rajha, bili su i grof Ćano, admiral Horti i bugarski kralj Boris "kao lešinari okupljeni oko trupla Jugoslavije", a proslava je počela koncertom održanim ispred voza. Tada je Hitleru uručen i prigodni rođendanski poklon, jedini ratni trofej iz raskomadane Jugoslavije – spomen-ploča Gavrilu Principu doneta iz okupiranog Sarajeva. Fotografiju uručenja ovog poklona načinio je njegov službeni fotograf, Hajnrih Hofman. Bez uzimanja u obzir ove fotografije, koju "Vreme" premijerno objavljuje, sve polemike i analize o početku Prvog svetskog rata, o istorijskoj težini Sarajevskog atentata, Mlade Bosne i Gavrila Principa, o karakteru jugoslovenske ideje, o Drugom svetskom ratu kao nastavku nezavršenog Prvog, više se ne mogu smatrati potpunim. Fotografija sama po sebi ima čudesnu i sugestivnu magiju, ali takva je i priča koja se oko nje ispreplela, a u kojoj se dotiču sudbine Ive Andrića i Kurta Valdhajma, Eve Braun i Rodoljuba Čolakovića, španskog kralja Alfonsa XIII i Murata Kusturice, Gavrila Principa i Adolfa Hitlera... Fotografija je po sebi rečita: Firer je bio srećan što mu je njegova vojska iz dela sveta koji nije vredan kostiju ni jednog jedinog pomeranijskog grenadira uspela da mu na dar donese jedinu stvar iz te ubijene zemlje koja mu nešto znači: ploču kojom su u Sarajevu odali počast Gavrilu Principu. Mrtvace treba pokopati, misli Hitler, a ova ploča koju su u Sarajevu podigli da slave svoju slobodu i nemačko poniženje sada je nadgrobna ploča njihovoj zemlji i njihovim snovima
Dok se Veliki rat zahuktava, a 1915. visoki izaslanik Kraljevine Srbije Jovan Cvijić odlazi u London da od saveznika traži podršku srpskom ratnom cilju – osnivanju jedinstvene države u kojoj bi bili Srbi, Hrvati i Slovenci – kninski fudbalski klub "Lav" menja ime u "Lastavica". Od tada pa do 1995. nastupa u lastavičjim, crno-belim dresovima. Crno simboliše otmenost, a belo čistotu. A zove se „Dinara"
Upadljivo je kako se retko Evropska unija spominje u američkim medijima. Prošle godine, na američkim predsedničkim izborima, gotovo da nije bilo reči o njoj, a kada jeste, to je bilo uglavnom zbog ekonomske krize. Nikada se nije spominjala kao činilac u svetskoj politici. Kada bi Evropljani – podsetimo se da ih je oko pola milijarde i da su bogatiji od većine čovečanstva – vodili svetsku politiku, Sjedinjene Države bi je sigurno primetile. Možda ovo neprisustvo Evrope u američkim medijima ukazuje na veću krizu u Evropskoj uniji nego medijski izveštaji o protestima građana nezadovoljnih zbog nemanja zaposlenja i smanjenih plata
Flora Sends (1876–1956) bila je jedina žena iz Zapadne Evrope za koju je poznato da se borila u sastavu jedne redovne vojske u Prvom svetskom ratu. Na početku rata došla je u Srbiju kao bolničarka Crvenog krsta, da bi oktobra 1915. stupila u srpsku vojsku kao dobrovoljac. Učestvovala je u bitkama u Makedoniji, bila ranjena i odlikovana Karađorđevom zvezdom s mačevima, učestvovala u povlačenju preko Albanije, proboju Solunskog fronta i stigla do oficirskog čina. Između dva svetska rata živela je u Beogradu i imala je status ratne heroine. U aprilu 1941. ponovo je obukla uniformu u nameri da se bori protiv nacista, preživela je gestapovski zatvor u Beogradu i godine okupacije, da bi posle oslobođenja napustila Srbiju i vratila se u Englesku. U izdanju "Lagune" upravo je objavljena knjiga britanske publicistkinje Luiz Miler pod naslovom Naš brat – Život kapetana Flore Sends, koja donosi detaljnu biografiju ove fascinantne žene. Uz dozvolu izdavača, iz knjige donosimo odlomak koji govori o okolnostima pod kojim je Flora Sends stupila u srpsku vojsku
