Gen. dr Vuk Obradović, suočen sa – u najmanju ruku – hladnim neodobravanjem koalicije DOS, odlučio se na odsudnu odbranu: sve ili ništa. U bitku su uvedene jedinice za specijalni rat, gradi se teorija zavere i traži se Previšnja Intervencija. Vojničkim rečnikom, to je strateška defanziva sa taktičkim ofanzivnim ispadima
Od ove sirotinjske vlasti previše je očekivati da drži reč i brine o suverenosti i dostojanstvu. Verujem da će zaključak DOS-a biti da zemlji u ovom trenutku više trebaju pare nego suverenost, a sasvim je moguće da takva dilema zapravo i ne postoji
"Zašto sam pucala? Pucala sam od muke, jednostavno pukla bi mi glava, da je bomba. Bila sam van sebe. Dve noći sam vukla pištolje po džepovima od jakne, da se branim ako bude neka frka, a onda na kraju on sam seda u kola i ode. Kola odlaze, ja ih gledam kako odlaze i mislim – ovo je smak sveta, sto posto, ovo je sigurno smak sveta a ja to ne znam"
Ključno je da se shvati da je privatizacija samo tehnika, da to nije magična riječ koja otvara sva vrata, da uspjeh ekonomskih reformi zavisi od izgradnje institucija demokratskog društva, njegove otvorenosti i od pravne države
"Verujem, dakle postojim", "Vreme", br. 539
