"Ne želim na ovom mestu da budem ikebana, ni partijska ni državna, već da kao umetnik probam da zajedno sa Ministarstvom promenim način mišljenja javnosti o Narodnom pozorištu, da pokrenem državu da malo drugačije razmišlja o nama kako bismo zajedno stvorili jednu racionalnu instituciju pa time i preduslove za stvaranje elitne kulture. To je moj san"
Šta je zajedničko udbaškoj mafiji, ratnim zločinima u Bosni, trgovini drogom na Balkanu, reketu, atentatima na Željka Kopanju, finansiranju Radovana Karadžića i ubistvima u Beogradu i na Palama? Kroz sve prolazi ime Ljubana Ećima, od 1991. pa do pre mesec dana kada je u Beogradu uhapšen sa 52 kile čistih narkotika, gomilom oružja i lažnim ispravama
Rečenicu "Evropa će morati da bira" izgovorio je: A) Adolf Hitler B) Napoleon Bonaparta C) Hanibal Lektor D) Vojislav Koštunica
Srbija je već ostrvo u Evropi, zapljusnuto ponajviše sa severoistočne obale, one koja nas deli od ruske energije, pa bilo da se ona pojavljuje kao nafta i gas ili razumevanje
Od mene su bitno stariji svi ostali ljudi za koje znam da čitaju Le Karea. Njegovo ime je danas u Srbiji neuporedivo manje poznato nego što je to navodno bilo pre dvadeset godina, ono će teško zagrejati bilo koga rođenog posle ‘75, a čak i bibliotekari mlađe generacije jedva znaju o kome je reč, posebno jer novih savremenih izdanja njegovih špijunskih romana na srpskom jeziku gotovo da nema
Trećinu nevelike dnevne sobe u socijalističkom domaćinstvu gutao je regal. Jedan deo regala otpadao je na ormar sa "Prvi maj – Pirot" odelima. U drugome je bio bar sa ogledalom "kome je lice opraštalo", malom sijalicom, koju je bilo teško zemeniti, i stomaklijom i viskijem pri dnu flaše, za specijalne prilike. "Hoćete li malo estet’ke?", pitao je vrljavi konobar u Konjicu mog oca stavljajući cveće na sto. Hoćemo. Ostatak regala je – već po želji – otpadao na knjige
Godinama već statistike pokazuju kako je u Srbiji sve manje beba. Početkom novembra 2007. obznanjeno je da istraživanja UN-a pokazuju da će 2050. ovde živeti devet miliona stanovnika od kojih će većinu činiti ljudi između 45 i 50 godina – navodno, u Srbiji je priraštaj toliko negativan da godišnje nestane približno 30.000 stanovnika. Tim povodom, direktor jednog beogradskog porodilišta objasnio je da je "problem što mlade generacije nemaju dece ili imaju samo jedno, a razlog što ih ne žele jeste trenutna političko-ekonomska situacija u zemlji". Ako je verovati svedocima, te sedamdeset-i-neke, kad sam i ja osvanula na ovoj planeti, "političko-ekonomska situacija" bila je daleko bolja. Bio je Tito, bili su povoljni krediti, bilo je mira. Ipak, ostadoh sama. Da l’ zbog pogoršanja gorepomenute situacije, da l’ zbog toga što im je i to jedno dete bilo napornije nego što su se nadali… tek, moji cenjeni roditelji dadoše lični prilog zabrinjavajućoj statistici. Na njih dvoje jedno dete. I eto ti jednog stanovnika manje…
Šta je Balkan? Ako me niko ne pita, znam; ako neko traži da objasnim, ne znam.
Ove godine šampionsko postolje pripalo je akademiku i piscu Dobrici Ćosiću, sa tri izjave. Prošle godine prvo mesto ravnopravno je podelilo čak sedmoro aktera sa najviše izjava nedelje. Drugo mesto podelila su petorica kandidata: Aleksandar Tijanić, Dragan Jočić, Ivica Dačić, mitropolit Amfilohije Radović i Tomislav Nikolić. I ove godine, kao i prošle niko nije osvojio treće mesto
Ištvan Pastor, potencijalni zajednički predsednički kandidat vojvođanskih Mađara ("Pravda")
Nove knjige trojice ovdašnjih novinskih autora dokazi su stare istine: lako je napisati odličnu kolumnu; teško je to činiti stalno. Srećom, ni to nije nemoguće
