Bez obzira na silne zamerke koje mu opravdano upućuju i kolege i oni koji to nisu, Goran Milić na početku svoje "virtuelne penzije" ipak zaslužuje čestitke. Poznat i priznat na prostoru čitave bivše Jugoslavije, uspeo je da čitavih četrdeset godina preživi u poslu u kojem se lako "umire" i za sva vremena nestaje
"Jedan vladika mora da se ponaša u skladu sa činom koji nosi. Crkva je za mene prostor slobode, ali slobode koja podrazumeva potpunu odgovornost. U jednom intervjuu Bob Marli je, što nisam očekivao, izvesnu novinarku nakon kritika iznetih na račun njegove nekonvencionalnosti upitao: ‘Možete li možda to da kažete Isusu, jer on nije uopšte bio konvencionalan?’ Svideo mi se odgovor"
Čuda se događaju: protiv poslednjih, prednovogodišnjih izmena pravosudnih zakona ustao je najviši sud u zemlji, Vrhovni kasacioni, kao i 27 profesora i advokata, inače vrlo različitih svetonazora, od Slobodana Beljanskog do Koste Čavoškog
"Ljudi uništavaju ono što je drugačije, slabo i nemoćno. To je slika naše civilizacije, slika koja je nekada bila javna, neskrivena i bahata. A sada se šminka, doteruje i prikriva"
Unutrašnjost zemlje, grad Sidi Buzeid, jutro 17. decembra, kao i svako zimsko jutro, toplo i sunčano. Pred svojom kućom dvadesetšestogodišnji piljar sa univerzitetskom diplomom Mohamed Bozizi sprema svoj "dućan" na dva točka, da krene na posao. Zaustavlja ga policijski džip, policajci mu uništavaju kolica. Mohamed ide po kantu benzina, polije se i zapali na gradskom trgu. Tako je sve počelo
"Dosta su mi dva mandata"; VREME 1045
Hiljadu devetsto četrdeset pete došli su ljudi sa dva kamiona i sve odneli. Pozlaćena slova sa ograde cepali su popevši se na merdevine
Kao što je ideal komunizma bio da svi živimo u Beogradu (D. Radović), tako se bliži i dan kad ćemo svi redovno primati specijalne penzije
"Pre ulaska u zgradu Vlade niko od nas, sem Nebojše Čovića, nije znao šta je vlast niti kako izgleda zgrada Vlade. Svi mi smo bili ljudi koji nikad u životu tamo nisu ušli, jednako bi bilo da smo ušli u zgradu francuske vlade – i nju smo svi videli tek spolja, tek fasadu, sa ulice", kaže danas Žarko Korać, jedan od potpredsednika ondašnje vlade
